DOMAĆE KNJIGE

Izložbom "Srbija u vreme dinosaurusa" izložen je samo mali broj primeraka neobičnih izumrlih stvorenja iz bogate zbirke Prirodnjačkog muzeja. Dok su pojedini primerci iz Srbije prave retkosti za svet Mezozoika cele Planete (fosilna raža i tragovi najstarijih dinosaurusa), drugi primerci su po svom izgledu veoma slični i srodni sa mnogim vrstama i svedoče o raznovrsnosti i promenljivoti živog sveta.

Knjiga na veoma jednostavan, naučno-polularan način, objašnjava kako je nastao i kako se razvijao život na Zemlji u poslednjih 500 miliona godina. Kako su izgledale prve kopnene biljke i životinje. Zašto neki dinosaurusi imaju perje. Kada je postojalo vreme u kome su ptice bile veće od konja. Zašto su naučnici jedno drevno ledeno doba nazvali Zemlja-snežna lopta. Ove i mnoge druge zanimljivosti, jednostavno opisane i bogato ilustrovane, prvenstveno imaju za cilj da u što većoj meri doprinesu znanju o biljnom i životinjskom svetu koji je u prohujalim vremenima naseljavao Zemlju.
Saznajte nešto više o prastarim gljivama visokim pet metara, džinovskom morskom prasetu, drevnim primitivnim biljkama koje više ne postoje, nepoznatim ledenim dobima, ogromnom bezrogom nosorogu, malom eohipusu - konjiću sa četiri prsta i krvoločnoj diatrimi – ptici koja ga je lovila. Da li ste znali da su preci kitova ličili na vidre, i da su nekada davno, pre 300 miliona godina, Zemljom hodili čudni zveroliki reptili – danas potpuno nepoznata grupa životinja. Knjiga je namenjena svima koji žele da saznaju nešto više o evoluciji, nastanku i razvoju života na ovoj našoj divnoj i jedinstvenoj Planeti.

Postavka izložbe "Ribe" obuhvata eksponate slatkovodnih i morskih vrsta riba poreklom iz reka Srbije, ali i Neretve, Ohridskog jezera, Bojane i Jadranskog mora. Predstavljene su komercijalne, ali i retke vrste različite taksonomske pripadnosti, veličina i oblika.

Priručnik za alergene biljke je popularna publikacija koja svet alergenih biljaka prikazuje sa botaničkog i medicinskog aspekta. Predstavljene su alergene biljke koje na našim prostorima izazivaju polenske alergije. Za svaku vrstu dat je kratak morfološki opis, opšte rasprostranjenje, fotografija, a za pojedine vrste i mikroskopski prikaz polenovih zrna. Prikazan je i kalendar polena u vazduhu.
U Priručniku možete saznati: šta su polenske alergije; zašto poleni utiču na neke ljude a neke ne; koji su simptomi polenskih alergija; kako se zaštiti; lekovi koji se koriste u terapiji alergijskih oboljenja; šta je imunoterapija.
Poseban deo publikacije objašnjava homeopatski pristup alergijama. Konačno, ovaj «Priručnik za alergene biljke» može da bude od pomoći delu stručne i naučne javnosti koji se bavi nekim segmentom istrarživanja alergenih biljaka, a kojima sažete informacije iz ove oblasti mogu da budu od značaja.
Autori Priručnika za alergene biljke:
dr sc. Marko Lj. Nestorović, kustos botaničar - herbolog, Prirodnjački muzej, spec. Miroslav Jovanović, viši konzervator botaničar, Prirodnjački muzej, mr sc. dr Gorana Šovljanski, lekar, spec. pneumoftiziologije - imunolog, Gradski zavod za bolesti pluća i tuberkulozu, prim. dr Ljiljana Bajić Bibić, lekar, spec. interne medicine – pulmolog – homeopata, KBC Bežanijska kosa, mr sc. Jadranka Jokić, biolog, Gradski zavod za bolesti pluća i tuberkulozu