Intonirana humorno – ironično već svojim naslovom zbirka Usputne drskosti Strahinje Boškovića potkopava i razotkriva vreme epohe u kojoj pesnik ispisuje svoje stihove. Čovek je tu srećni prorok sa kobnim vrlinama, biće protivurečno sazdano na razmeđu potrebe za živim, spontanim osećanjima i onoga na šta ga nagoni konkretan ovozemaljski život – na, kopiju spekulativnih fatamorgana.
Otuda je ova zbirka i svojevrsna rasprava o svemu onome što se u ovom vremenu naziva i želi da bude duhovni proizvod, a zapravo je na kraju svih krajeva svenuli i slabo upotrebljivi proizvod, a tu je i izvor Boškovićevog kritičkog, ironijskog pesničkog glasa.
