Junake iz ovih priča prepoznaćemo odmah jer ih nalazimo svuda oko nas, ma u kakvom okruženju, prilikama ili vremenu se zadesili. Ipak, pre ćemo ih sresti tamo gde se ne živi mirno, negde na pustoj autobuskoj stanici u nedođiji, u nekom istorijskom metežu ili u starim gradovima i porušenim kulama. Jer oni su u potrazi za zakopanim blagom koje je sâm njihov život, za čudima koja nas okružuju ali ih ne vidimo.
Boemi, lutalice, izgubljenici usled nekog i nečijeg nehaja, nepravde, ali i po usudu sopstvene volje, oni se mogu uvek prepoznati po neobičnosti, po nečem usled čega ne pripadaju pragmatičnoj stvarnosti sveta.
I u ovoj knjizi priča Sabljaković potvrđuje izuzetan i samosvojan književni stil, kao i suptilan književni postupak, koji u kombinaciji sa temom ispitivanja ispražnjenog sadržaja čovečjeg identiteta, ili bar potrage za njim, obezbeđuje nepogrešivo uživanje u čitanju i uspostavlja ovog pisca kao relevantnu pojavu u savremenoj književnosti.
