SILVA JUGOSLOVENKA

Zbirka priča Ljiljane Đurđić, "Silva Jugosovenka".

Ljiljana Đurđić, rođena u Beogradu 1946. Diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, grupa za Svetsku književnost.
Objavila je zbirke poezije: Švedska gimnastika (1977), Ogled dalmatinskog bilja i drugi predeli (1980), Preobilje/Nula(1991); zbirke pripovedaka: Kako sam ljubila Franca Kaspara (1986); Slike iz prethodnog života (1997) i Stadijum ogledala(2004); Svi na kraju kažu mama (2009, 2010, nagrada „Stevan Sremac”); objavila je i zbirke eseja Beograd by my mind(1995) i Nek crkne svet (2012), eksperimentalni kolumn-roman Udri kravicu (2001), hroniku tranzicione Srbije Presvlačenje No 5102000 (2003), kao i brevijar Fool Memories (2004).
Živi u Beogradu.

IZ ŽENSKOG UGLA
„Izmišljanje svetova i ljudi meni ne pomaže”, piše Ljiljana Đurđić, jedan od najjačih glasova savremene srpske proze. U njenoj novoj zbirci od osam priča, dakle, svega nekoliko slika iz života, dominira upravo realistička perspektiva s fokusom na zbilju, bez ulepšavanja. Na zbijenom prostoru u banalnoj kolotečini autorka uspeva da uhvati ono značajno, kako lično tako i univerzalno. Kratka proza pokazuje se kao pogodna forma koja omogućava karakterizaciju likova u oštrim pokretima. Uz dominaciju femininog ugla posmatranja, bilo kroz pripovedanje u ženskom licu, bilo kroz nizanje sudbina različitih junakinja, ova zbirka pristupa svakodnevnim temama istovremeno zabavljajući čitaoca neposrednim, razgovornim jezikom ali i nagnajući ga na razmišljanje povodom teških situacija.
Dok je kontraverzni ljubavni život komunistkinje Silve u inicijalnoj priči „Silva Jugoslovenka” prikazan iz ugla dečaka, a Čapljin u vidu i-mejl prepiske u „Francuskom triju“, o Manji i njenoj incestuoznoj vezi u „Bratskoj ljubavi“ pripoveda prijateljica pri čemu se potenciranjem incidenta posebno naglašava trivijalnost začaranog kruga jednolične egzistencije iz koje nas može pomeriti jedino nekakav eksces, ali tek na trenutak, dok traje šok. Promišljanje o poziciji žene u savremenom društvu precizno oslikavaju priče „Slava i hvala“, gde Mila, medicinska sestra sa težnjom da postane afirmisani pisac, traga za sopstvenim identitetom u moru propisanog besmisla, i „Pasterova 2“ čija junakinja završava u duševnoj bolnici usled procepa ličnosti zbog nesrećnih okolnosti i nametnutih društvenih stega.
Dominantan, maskulin stvaralački princip što, zaokupljen uzvišenim temama, prevazilazi sva opšta mesta našeg okruženja, u priči „Umetnikova zaostavština“ prikazan je kako guši žensku perspektivu koja se nikud ne može maći, zarobljena skulpturama izvajana muškom rukom. Ipak, sučeljavajući se sa najznačajnijim srpskim piscima, autorka u pričama „Pisac u novembru“ i „Pre povratka“ pronalazi sopstveni put fokusirajući se upravo na trivijalnosti koje se prećutkuju ali koje su u životu punom klišea uvek prisutne.
Zbirka „Silva Jugoslovenka“ obiluje narativnim strategijama dok se stvarnost pronalazi u vrcavom jeziku nenametljivog humora. Pažnja se usmerava ka uobičajenim situacijama, uz duboko poznavanje ljudske psihe. Književnost Ljiljane Đurđić izdvaja se osećajem za detalj i hrabrošću da se istaknu čovekove slabosti. A samim tim i stvari nazovu njihovim imenom.