Proizvodi

Objavljena 1913. godine Vinaverova predratna zbirka „Priče koje su izgubile ravnotežu” nalazi se u okviru ranog piščevog korpusa. Ona zauzima znatno mesto u kontekstu oblikovanja stvaralačke poetike koja teži izrazitije antitradicionalnim, poetički „anarhičnim”, avangardnim književnim ostvarenjima. Između poetskog i proznog izraza, moderne i avangarde, tradicije i inovacije, mitološko-fantastičnih okvira i stvarnosti, ova zbirka kratkih priča izmiče preciznim klasifikacijama i gubi ravotežu konvencionalne nedvosmislenosti – žanrovske, stilske, fabularne, semantične. Vinaverove „Priče” stoje na graničnoj poetičkoj poziciji i epohalnoj razmeđi, nagoveštavajući put kojim će autorova, ali i – šire posmatrano – srpska proza krenuti u narednim godinama i decenijama.

Ovaj poetski izbor predstavlja jedinstven susret s neuhvatljivim duhom pesnika koji je srpskoj poeziji podario zvuk slobode. Stanislav Vinaver bio je neumorni buntovnik jezika, opsednut njegovim ritmom, melodičnošću i neograničenim mogućnostima. Njegova poezija osciluje između razigranosti i misaone dubine, između ironije i metafizičkog traganja – od ranih eksperimenata u grotesknom urbanom pejzažu (Varoš zlih volšebnika), preko potresne epopeje o Velikom ratu (Ratni drugovi), zrelih vizija i poetsko-muzičke sinteze (Čuvari sveta) do meditacija o uništenju i zatočeništvu, ali i veri da reč i pesma mogu opstati čak i u najmračnijim istorijskim časovima (Evropska noć).

Kritičari su u njemu prepoznavali pesnika borbene volje i neiscrpne imaginacije, autora koji se usuđuje da razori ustaljene oblike kako bi izgradio novi ritam i novi jezik, a ova knjiga sabira ono najbitnije iz Vinaverovog poetskog univerzuma: smeo eksperiment, intelektualnu strast i duboku humanost. Njegove pesme, nadvremene i uvek nemirne, i danas odzvanjaju snagom reči koje se bore protiv „zlih volšebnika” sveta i slave moć duha koji ne pristaje na tišinu.

Ono što je Stanislava Vinavera, pisca superiorne inteligencije, i vrlo radoznalog i uznemirenog intelekta, uvek izdvajalo, jeste njegovo bogatstvo ideja, izraženih na jedan način veoma nov, veoma gibak, suptilan, uvek emotivno nadahnut i životan. - Jela Spiridonović Savić

Sabrane pesme: pesničke zbirke Varoš zlih volšebnika, Čuvari sveta, Ratni drugovi i Evropska noć, odnosno poezija objavljena između 1919. i 1955. godine.

Bogatstvo ove celine upotpunjuju brojne varijante pesama, mahom pisanih posle Drugog svetskog rata, koje su čuvaju u pesnikovoj rukopisnoj zaostavštini.

Pozorišni eseji i kritike pisani i objavljivani u vremenskom rasponu od 1920. do 1955. godine, isključivo u listovima i časopisima, otkrivaju nam jednog od najrevnosnijih pozorišnih kritičara proteklog veka.

Do ove prilike taj segment Vinaverovog stvaralaštva bio je potpuno skrajnut.

Priče i putopisi iz Srbije i sa bivšeg jugoslovenskog prostora. Majstor naracije, bez obzira na to da li je reč o narativnim eksperimentima (s tim što su Priče koje su izgubile ravnotežu ostale u Ranim radovima), ili pak o putopisnim i reporterskim zapisima, Vinaver je u svakoj prilici majstor pričanja. U ovom korpusu izuzetno otkriće su putopisi pisani sa putovanja prostorima Mediterana.

Evropske su putopisne teme. Knjiga koju čine blistavi esejističko-narativni zapisi i reportaže sa putovanja po Rusiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Češkoj, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj.