DOMAĆI AUTORI

Ivkova slava • Zona Zamfirova • Pop Ćira i pop Spira • Limunacija na selu • Vukadin • Kir Geras

„Ono boemsko i istinsko ljudsko u Stevanu Sremcu instinktivno su ga vodili da u malograđanskom svetu voli ono što je životnije (Ivkovi kardaši, Mane iz Zone Zamfirove i drugi) ili se srdačno smeje ljudskim nastranostima, smešnim ambicijama i postupcima (Vukadin). Sremac, u tom svetu i životu, voli pre svega i najviše ono što pobuđuje na smeh, spontan, bučan, razdragan.“ Dimitrije Vučenov

Više od jednog veka romani i duže pripovetke Stevana Sremca zasmejavaju i razgaljuju čitaoce svojim likovima Ivka jorgandžije i njegovih pajtaša, Maneta i Zone Zamfirove, Vukadina, kir Gerasa, pop Ćire i pop Spire, Jule i Melanije, svih onih nezaboravnih karaktera kojima je ovaj pisac u svojim delima oživeo palanački mentalitet i smešne osobine svog naroda. Budući prevashodno humorista, Sremac se odvaja od dotadašnjih realista koji su pisali pripovetke iz seoskog života i daje široku sliku društva, pri čemu je do danas ostao jedinstven srpski pisac koji se uspešno oprobao u tri različita narečja srpskog jezika, obogatio njegovu leksiku i dočarao kako partijarhalnu i tradicionalnu tako i onu građansku Srbiju svoga doba.

Nekoliko Sremčevih pripovedaka, kao i romane Ivkova slava i Zona Zamfirova, karakteriše uspelo korišćenje dijalekatskih i lokalnih osobina niškog govora. U romanu Pop Ćira i pop Spira, najpopularnijem njegovom romanu o svađi i tuči dvojice popova Bačvana, takođe uspešno iskoristiće provincijalizme, varvarizme i kolikvijalni govor banatskih i bačkih žitelja da prikaže društvene prilike u Vojvodini onog vremena. Najzad, Beograd, šumadijsku palanku i govor koji je preovlađivao u građanskim sredinama u Srbiji s kraja XIX veka ovaj klasik srpske književnosti ovekovečio je u romanima i dužim pripovetkama Vukadin, Kir Geras, Buri i Englezi, Čiča Jordan i još nekima.

I pored svojih neprolaznih likova, glavni junak Sremčevih dela je atmosfera smeha. Smešne situacije, anegdote i zbivanja izašli su iz njegovih romana i zauzeli mesto u narodnom predanju i prepričavanju kao događaji koji su se stvarno odigrali. Zato su uvek bili pogodni za pozornicu, pa je još sam pisac dramatizovao svoj roman Ivkova slava, a do danas se brojne dramatizacije njegovih dela igraju u pozorištima i prenose na film i televiziju.

U ovom romanu Stevana Sremca, po kome je snimljen i istoimeni film, prikazana je priča o zabranjenoj ljubavi dvoje mladih: Mane, kujundžija, zavolio je Zonu, kćerku čorbadžije Zamfira. Riječ „čorbadžija“ se u nekim djelovima Otomanskog carstva, u Makedoniji, Srbiji i Bugarskoj, upotrebljavao kao oznaka za seosku elitu, seoske glaveštine i bogate seljake. Mane i Zona pripadaju različitim društvenim i ekonomskim slojevima. Da li ljubav ima snagu da prevaziđe sve one prepreke koje postavljaju strogi hijerarhijski nazori patrijahalne sredine, jeste pitanje koje Sremac, jedan od najznačajnijih autora srpskog realizma, postavlja u ovom značajnom djelu.

Ljubavna priča uz koju sazrevaju generacije.

Zona Zamfirova je knjiga uz koju odrastaju generacije. Koja je tajna njene popularnosti? Zašto se i sto godina posle prvog izdanja priređuju pozorišne predstave, televizijske serije, igrani filmovi i mjuzikli i zašto su po pravilu hitovi svog vremena? Kako iz jedne konvencionalne fabule o dvoje mladih, razdvojenih staleškim razlikama, koji posle mnogobrojnih ljubavnih trzavica nalaze mir u bračnoj luci, nastalo je opšteprihvaćeno, nacionalno delo? Zato što delo ne čini tema nego način na koji je interpretirana.

A priča o Zoni, bogatoj mezimici ćerki, i za nju nepriličnom kujundžiji Manetu, iskazana zavodljivim staroniškim dijalektom, ispričana je tako da objedinjuje bajkovitost ljubavne priče i erotsku suptilnost, čaršijsko ogovaranje i etnografsku faktografiju, novinske paskvile i simboliku detalja, dobronamerni humor i britkost satire – i, što je posebno značajno, pripovedačku samoironiju i autoparodiju.

U Zonu Zamfirovu je tako usađen i njen sopstveni antiroman: ironični pripovedač razgrađuje idiličnost priče o mladima što se vole, uzdrmava značaj rodnih uloga, igra se kompleksima u kojima se naš čovek i danas prepoznaje – i gradi, književnim sredstvima modernog doba, ljubavnu priču za sva vremena.

Zona Zamfirova je delo Stevana Sremca, koja prikazuje Niš krajem devetnaestog veka. Reč je o Nišu tek oslobođenom od Turaka, zbog čega u njemu takvo šarenilo u kome se prepoznaje ono "staro tursko " i "novo srpsko", odnosno patrijarhalni moral starih i shvatanja nekog mladog i novog sveta. Stevanu Sremcu, dobrom posmatraču, nije promaklo ni jedno ni drugo.

Zona Zamfirova je delo Stevana Sremca, koja prikazuje Niš krajem devetnaestog veka. Reč je o Nišu tek oslobođenom od Turaka, zbog čega u njemu takvo šarenilo u kome se prepoznaje ono "staro tursko " i "novo srpsko", odnosno patrijarhalni moral starih i shvatanja nekog mladog i novog sveta. Stevanu Sremcu, dobrom posmatraču, nije promaklo ni jedno ni drugo.

Stevan Sremac, jedan od najvećih srpskih realističkih pisaca, oslikao je u Zoni Zamfirovoj egzotičnu ljubavnu priču kujundžije Maneta i čorbažijsle ćerke Zone i smetio je u ambijent starog Niša s kraja 19. veka. Veštim zapletima oslikan je južnjački mentalitet, duh i temperament kao i odnos prema ljubavi. Pisac je izuzetno uspešno oživeo arhaični niški govor i običaje.
Uspeh Zone Zamfirove potiče koliko od humorističkog nerva piščevog, toliko i od samog, živog govora, od načina na koji Sremčevi likovi misle i saopštavaju svoje misli.

"Zona Zamfirova" je najlepši ljubavni roman u srpskoj književnosti. U našem izdanju obogaćen je zanimljivim ilustracijama, fotografijama i dokumentima iz vremena o kome se govori. Na marginama stranica slikom i rečima objašnjeni su mnogi važni pojmovi iz dela. U "Pustolovnom dodatku" otkriva se tajna piščeve radionice - kako je tekla stvaralačka drama od zapisane anegdote do poslednje verzije romana. Na kraju knjige date su sažete ocene književnih kritičara i istoričara književnosti o vrednosti ovog dela. Zbog svega toga čitanje ove knjige biće vam pravo uživanje. Na 52. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga ova knjiga bila je povod za nagradu sajma "Kreativnom centru" za najbolju ediciju za 2007. godinu.