Ovo je roman o sudaru civilizacijski odeljenih svetova, o položaju stranih konzula u zatvorenoj i neprijateljski nastrojenoj bosanskoj kasabi kojoj dolazak sličnih funkcionera nikada nije doneo nikakvo dobro. Vešto slikajući lokalni travnički ambijent i utisak koji on ostavlja na strance i pridošlice, Andrić šalje pregnantnu poruku o nepomirljivosti Istoka i Zapada, večito zagledanih u suprotne sisteme vrednosti. Dotičući se, u pojedinim epizodnim povestima, sudbine Sefarda, raje i lokalnog stanovništva, Andrić daje živu ilustraciju travničkog društvenog ambijenta s početka XIX veka, zasnivajući svoje ostvarenje na izuzetnoj dokumentarnoj građi koja pripovestima daje pečat verodostojnosti.
