U “Seobama” se pripoveda o vremenu između proleća 1744. i početka leta 1745. godine. Podunavski Srbi ne lutaju samo zbog toga što žive teško ili zato što beže pred nekom neprijateljskom najezdom. U ovom romanu seobe imaju i značenje koje proističe iz ironijske rekonstrukcije istorije. S jedne strane, seobe su pokreti vojnih jedinica, pri čemu vojnici ne znaju ni kuda idu, ni zašto to čine. S druge strane, ova vrsta pokretljivosti junaka ukazuje na njihovu dublju pometenost, ona na simboličnom planu ocrtava seobe iz života sa očekivanjima u pust i prazan prostor koji je ta očekivanja opovrgnuo. „U svojim romanima, kaže Crnjanski, pokušao sam da strahovitu zbrku ljudskog života opišem u okviru jedne veće zajednice, čitavog jednog naroda. Zato sam se vraćao u prošlost svog naroda. To nisu, ipak, istorijski romani, nimalo. Nije meni bilo stalo do kostima, do evokacije i opisa prošlog, nego do ljudske sudbine u toj prošlosti".
