Mi smo Srbi, hvala milostivom bogu, svršili sva svoja posla, pa sad možemo, onako tek u dokolici, zevati do mile volje, dremati, leškariti i spavati, pa kad nam se i to dosadi, možemo, šale radi, naviriti, da vidimo šta se radi po drugim nesrećnim zemljama.
Jedan vođa, mnoštvo ministara i siromašan narod. O kojoj to zemlji Domanović piše? Ko su njegovi likovi? Kakvi su to njihovi problemi? Kada ne bismo znali da su ova dela nastala pre stotinu godina, mogli bismo se grdno zbuniti i pomisliti da nam je sve to nekako previše poznato… Na sreću, imamo dokaz da to nije naša svakodnevica. Mi smo ipak daleko odmakli, čitav jedan vek. Vešto oblikovanom alegorijom, ironično, duhovito i sarkastično, Domanović nas naizgled vodi u neka daleka mesta i države. Veoma konkretan i živopisan u svojim izrazima, veliki rodoljub naslikao je i ismejao sve mane svoje zemlje, nadajući se da će zajedno sa probuđenim i osvešćenim narodom vratiti Srbiji dostojanstvo.
