ATOPIJA

Ključna pitanja koja postavlja Atopija, drugi roman Ivana Đurđevića, jesu u kakvom ćemo svetu živeti u vrlo bliskoj budućnosti kada nam na naplatu dođu posledice toksične sadašnjosti? I kako će u takvom svetu izgledati potraga za slobodom, srećom i ljubavlju?

Glavni junak ovog romana nema ime. „On je broj 36. Ljudi su izgubili vlastita imena. Postali su brojevi”, piše o “Atopiji” Žikica Simić, psiholog, publicista, čuveni radio voditelj i autor nekoliko kultnih emisija, i nastavlja:

„Svet oko broja 36 stigao je na pola puta do najmračnijih vizija Orvela, Hakslija i Zamjatina, kako kaže jedan lik iz ovog romana, čija se radnja dešava 2030. godine. Umesto morala, filozofskih i vrednosnih sistema zasnovanih na višemilenijumskoj tradiciji, umesto humanizma, empatije i ljubavi, svetom će vladati algoritmi, veštačka inteligencija i statistika. Konzumerizam će postati sveopšte prihvaćena religija. „Gramzivi, beskrupulozni akcionari globalnih konglomerata“ gospodariće ljudskim životima. Njihovi profiti biće mera svih stvari. U tom distopijskom ambijentu živi glavni junak romana. Neobičnim spletom okolnosti jedan daleki proplanak – u „području bez signala“, van domašaja interneta, društvenih mreža i Velikog Brata – postaje poslednje utočište Broja 36 i njegove ortakinje (ljubavnice, srodne duše), Broja 35”, piše Žikica Simić i zaključuje:

„Đurđevićev roman je egzemplar negativne utopije. Po tom svojstvu je redak zver u srpskoj književnosti. Zastrašujuća diskrepanca između tehnološkog napretka i civilizacijskog sunovrata je u njemu predstavljena na način dostojan najvećih svetskih majstora ovog žanra. A verujem da bi i Radoje Domanović i Borislav Pekić s poštovanjem i odobravanjem podigli svoje šešire za mladog kolegu.”