DRUŠTVENE NAUKE

Sudeći po ovoj knjizi, dolazi vreme angažovanih intelektualaca koji obnavljaju kritički diskurs unoseći nemir u funkcionalnu ideologiju Evropske Unije, kao čedo šireg koncepta neoliberalizma, a krah neoliberalne paradigme, što donosi narastajuće ekonomske, pravnofilozofske, političke i kulturne turbulencije, bode oči i upozorava da je došlo vreme za radikalno prevrednovanje iste.
Odlaskom komunističke utopije u zapećak istorije oslobodili su se planetarni prostori za novu utopiju (koja nekritički veliča slobodno tržište) – data je šansa kapitalizmu da realizuje druš­tvenu zajednicu koja počiva na jednakosti, slobodi i demokratiji, i tako globalizam odene u ruho novog i poželjnog egalitarizma. Ta poslednja decenija XX eka i prva decenija novog mile­nijuma, vreme je punog političkog ozbiljenja američkog neoliberalizma, razumevanog kao globalizam, koji kao svetska ideologija treba da realizuje slobodu, jednakost i demokratiju, i tako ostvari taj čovekov san o harmoničnoj budućnosti sveta. Živeći vreme uniformisanih stilova, formi života, ukusa i interesa, te svetske kulture, na prvi se pogled čini kako se ostvario novi vid egalitarizma, vrsta komunizma. Sve je svakom dostupno, samo uz jedno ali.

Za promenu evropskog stanja stvari naši se autori okreću evropskoj levoj tradiciji (strogo je odvajajući od etablirane evrop­ske levice) i neetabliranoj evropskoj desnici - koja baštini ideje narodnog suvereniteta - da zajedničkom borbom u obliku narod­nog ustanka uspostave novo humano lice Evrope.
(prof. Dr Milimir Mučibabić)

Reč biopolitika je prvi upotrebio Mišel Fuko, označavajući organizovanu moć institucija nad životom uopšte, i to kroz naučno – tehnološko regulisanje znanja kao novog oblika državnog nadzora, odnosno represijom nad životom državljana. Biopolitika se i u teorijskom i političkom smislu pojavljuje kao par excellence tema XXI veka i to kroz najrelevantnije fenomene savremenosti. To su danas veoma bitna pitanja, ne samo za političku filozofiju, već za samu političku praksu. U knjizi Biopolitika i savremeni svet, koja predstavlja produžetak i dopunu njenih ranije objavljenih istraživanja na ovu temu, Bogdana Koljević vreme u kojem živimo naziva – vreme malih revolucija. U isti mah, kako autorka tvrdi, to je i vreme subjektivirajućih početaka u umetnosti, nauci, kulturi i politici.