DRUŠTVENE NAUKE

Boris Sirilnik je istaknuti francuski neuropsihijatar i profesor na Univerzitetu u Tulonu. Napisao je više knjiga koje su naišle na izuzetan prijem i koje su prevedene na brojne jezike. Pominjemo samo neke: Sreća u nesreći, Ružni pačići, O telu i duši, Govoriti o ljubavi na rubu ponora. Poznat je kao tvorac koncepta rezilijencije. Rezilijencija nije nekakav put ka uspehu, već borba deteta kojeg su gurnuli u naručje smrti, a ono je ipak pronašlo način da se suprotstavi i nastavi život. Film, dakle, ne počinje nekim neuspehom, već je reč o nepredvidivim događajima, neobičnim i često romanesknim rešenjima problema sa kojima se suočava glavni junak. Stvaranje „priče o sebi” ispunjava prazninu koja ometa stvaranje identiteta. Stvarajući sliku daje se unutrašnja povezanost događajima, zaceljuje se rana koja se pretrpela bez sopstvene krivice, dakle neka strašna nepravda. Priča nije povratak u prošlost, ona je izmirenje sa samim sobom. Boris Sirilnik je predstavio životne puteve više dece iz različitih kultura, a koja su pretrpela neku veliku traumu, dece koju drugi obično nazivaju „strašilima”. On je postao u neku ruku njihov „biograf”. Prikazao je kako su ta deca uspela da prevaziđu teške muke i žive rane, čime su stekla snagu potrebnu za novi, ispunjen život.

Preveo s francuskog: Dušan Janić

One pate kao i mi. I poput nas, uživaju u blagostanju. Nekad čak i bolje od nas, znaju da se nametnu lukavstvom i inteligencijom. Kako onda možemo nastaviti da ih tretiramo kao „stvari”, zadovoljavajući se samo time da osudimo zlostavljanje? Ali da li zbog toga treba da im dodelimo i prava, a ako treba, onda koja? I ko će se brinuti za njihovu primenu.

Da bismo odgovorili na ta pitanja, kao i na mnoga druga, Boris Sirilnik, etolog i neuropsihijatar, Elizabet de Fontene, filozof, i Piter Singer, osnivač pokreta za oslobađanje životinja i bioetičar, ukrštaju svoje poglede i sučeljavaju svoja znanja o problemima životinja. Intervjue je vodila Karin Lu Matinjon, novinar i pisac u saradnji sa Dejvidom Rozaneom, ornitologom.

Tri različita senzibiliteta, tri različita profesionalna iskustva, tri oblika angažmana: put je trasiran, bez obzira na razlike i proturečja, a delom zahvaljujući njima, da bi se zakonodavac primorao da napravi ugovor koji nam je potreban bez odgode, nama i našoj braći po animalnosti, u ime ljudskog dostojanstva.


Boris Sirilnik, naučnik svetskog glasa, jedan je od najistaknutijih francuskih neurologa, psihijatara, etologa i psihoanalitičara. Predavao je na više fakulteta u svojoj zemlji i inostranstvu. Posebno je poznat po razvoju teorijskog pojma „rezilijentnosti”, ali je zapažen i po javnom angažmanu povodom psihičkih bolesti i poremećaja, međuljudskih odnosa i ljudskog ponašanja. Direktor je istraživačkog centra u Tulonu i predsednik jednog velikog udruženja za promociju mira. Napisao je više knjiga od kojih su najpoznatije Scenario ljudskog ponašanja (1996), Čudesna nesreća (1999), Ljubav na rubu propasti (2004), O telu i duši (2006), Autobiografija jednog strašila (2008). Knjige su mu prevedene na više desetina jezika.

Boris Sirilnik je naučnik svetskog glasa, jedan je od najistaknutijih francuskih neurologa, psihijatara, etologa i psihoanalitičara.
U knjizi O telu i duši Sirilnik je napisao: „Kada želi da bude srećan, čovek ne sme po svaku cenu izbegavati nesreću. Bolje bi bilo da pokuša da je nekako savlada.” Ovim stavom Sirilnik sažima glavne stavove koje izlaže. A oni nipošto nisu proizvoljni, već su zasnovani na najnovijim naučnim istraživanjima funkcionisanja mozga koja se obavljaju uz pomoć skenera, magnetne rezonance i najsavremenijih dostignuća hemije. Sirilnik pokazuje da je čovekova sposobnost da bude srećan proizvod genetske uslovljenosti, ali i socijalnog polja u kojem se nalazi. Ključ za osećanje sreće je duševni otpor, kojim ljudi mogu prevladati životne krize, kao i teške bolesti, te bespomoćnost koju osećaju kada izgube posao, a čak i gubitak najdražih osoba. Pomoću brojnih primera iz svoje prakse, autor objašnjava kako ljudi uz pomoć sposobnosti koja se može steći, mogu ukloniti patnju i svoj život ponovo uzeti u sopstvene ruke.