DRUŠTVENE NAUKE

Studije o zapadnoj "civilizaciji" uopšte, uključujući i američku i sovjetsku između kojih, po Evoli, nema neke suštinske razlike, i koje su u svom sadašnjem stanju - a to je vreme hipi pokreta i hipstera, u stalnom i neminovnom opadanju

Kako reče sam Evola: „Ova knjiga nije napisana kako bi se promovisao bu¬dizam, već iz želje da se ukaže na temeljne elemente sve¬obu¬hvatnog sistema askeze, koji su u budističkom učenju jasno izraženi. Savremeni svet, možda više od bilo ko¬je druge civilizacije, stoji na suprotnom polu od asket¬skog pogleda na život. Ovde se ne radi o religioznom pitanju jer ono, kao što je rečeno, nema direktnu vezu s višom askezom, već o suštinskim duhovnim orijenta¬ci¬jama.“ Dakle, cilj ove knjige je da ukaže na suštinu i smisao budističke askeze, da podvuče njen značaj za savremenog čoveka današnje zapadne civilizacije koji se s arijevskih visina srupio u blato današnje potrošačke kulture. Budistička askeza po Evoli, nema nikakve veze sa Evropljanima poznatim oblicima asketske prakse kao što su neki oblici religioznog uzdržavanja. Budistička asketika nema religiozni i filosofski smisao već pre nadfilosofski: budistički monah se bavi asketikom da bi se „probudio“ da bi jasno mogao da vidi istinu, baš da vidi, ne čak ni da je spozna što je stvar nearijevskog racionalističkog odnosa prema istini, koja je u najmanju ruku po učenju princa Gautame Sidarte – ateorijska. Zato je put buđenja „s one strane istine i laži“, „s one strane dobra i zla“, s one strane svake društvene podele, nagrade i kazne, svega zamislivog. Put askeze je put oslobađanja. Evola se u svojoj knjizi bavi svim varijantama budizma, istorijski nastalim, sve do „japanskog“ zena, izrazito ezoteričnog ali bliskog japanskom ratničkom plemstvu oblika „doktrine buđenja“. „Prema japanskom shvatanju, ako je čovek zaista čo¬vek, a ne životinja, on može biti samo Samuraj: hra¬bar, čestit, pouzdan, muževan, veran, nosilac kontro¬li¬sanog dostojanstva, spreman za svaku aktivnu žrtvu...“ Zbaciti sa sebe okove postojanja, osloboditi se i probuditi se to je cilj, to mora biti cilj!, svakog Arijevca...

Osnovni princip koji se nalazi u svim opravdanjima rata, sa stanovišta ljudske ličnosti, jeste „herojstvo“. Za rat se oduvek govorilo da nudi čoveku priliku za buđenje heroja koji spava u njemu. Rat razbija rutinu lagodnog života; svojim teškim iskušenjima nudi preobražavajuće znanje o životu – životu u odnosu prema smrti. Trenutak kada pojedinac uspe da dostigne herojski život, čak i ako je to poslednji trenutak njegovog ovozemaljskog života, na vrednosnoj lestvici ima neizmerno veću težinu od dugotrajnog postojanja provedenog u jednoličnom umaranju gradskim trivijalnostima. S duhovne tačke gledišta, ove mogućnosti neutralizuju negativne i destruktivne tendencije rata koje pacifistički materijalizam jednostrano i tendenciozno ističe. Rat razjašnjava i obelodanjuje relativnost ljudskog života, a samim tim i zakona „više od života“, te stoga rat uvek poseduje antimaterijalističku i duhovnu vrednost.

Početak raspada tradicionalnih društvenopolitičkih struktura, ili barem onoga što je od njih ostalo u Evropi, desio se kroz liberalizam. Nakon burnog i demonskog perioda Francuske revolucije, principi koji su zagovarani tim političkim preokretom najpre su počeli da deluju pod plaštom liberalizma; stoga je liberalizam koren različitih međusobno povezanih oblika globalne subverzije.

Julijus Evola je bio, uz Rene Genona, jedan od vodećih evropskih mislilaca i tumača tradicionalne i ezoterijske misli, veliki ljubitelj planina i visina, kako onih fizičkih tako i duhovnih.Upravo u „Razmišljanjima o vrhovima”, zbirci eseja napisanih u periodu od 1927. do 1959. godine, Evola kombinuje sećanja na fizičke i duhovne aspekte sopstvenog iskustva osvajanja planine.

Ova knjiga je posle Drugog svetskog rata potpuno bezrazložno dospela na indeks poluzabranjenih dela. „Leva inteligencija“ je decenijama organizovala montirane procese čiji je cilj bio da Evolu poveže sa fašizmom i koječim drugim, što i nije naročito iznenađenje ako imamo u vidu da je za umešanost u nacističke poslove optuživan i Niče.
Evola je tipičan predstavnik evropske intelektualne desnice za koju su moderne ideologije, bez obzira na predznak, samo manifestacije opadanja evropske civilizacije i njen sve ubrzaniji sunovrat u varvarstvo. Priča zasnovana na evokaciji drevnih tradicija i negiranju ideologije progresa bila je podjednako nepodnošljiva i u Moskivi i u Vašingtonu. Ali uprkos tamnim tonovima kojima Evola slika procese degeneracije i disolucije, „Pobuna protiv modernog sveta“ nije pesimistički traktat. Saglasno Tradicijama (sa velikim početnim slovom) Mračno doba u kome se svet trenutno nalazi svoju „mračnost“ duguje blizini budućeg preporoda. Može se neko složiti ili ne složiti sa Evolinim stavovima, mnogi od njih i jesu kontroverzni, ali zbivanja u modernom svetu pokazuju da se protiv ovakvog sveta doista vredi pobuniti.
Svetislav Basara