DRUŠTVENE NAUKE

Stotinak godina posle prve pojave ove knjige o filozofiji i teologiji, ona ostaje jedno od najvažnijih dela intelektualne istorije dvadesetog veka. Razmatrajući naš odnos s drugim i s Bogom, Martin Buber je nezaobilazan mislilac nemačke filozofije u judeo-hrišćanskoj tradiciji modernih vremena.

Briga se osniva u vremenitosti. U krugu vremenitosti, dakle, moramo da potražimo neko događanje koje egzistenciju određuje kao povesnu egzistenciju. Tako se interpretacija povesnosti tubitka u osnovi pokazuje samo kao jedna konkretna izrada vremenitosti.
Zašto se čovek povlači u anonimno, bezlično postojanje? Zbog toga, smatra Hajdeger, da bi izbegao da se suoči sa slobodom i konačnošću egzistencije. Stoga, cilj fundamentalne ontologije upravo se sastoji u tome da, polazeći od fakticiteta svakodnevnog života, razvije značenje egzistencijalija i pomoću njih otkrije smisao autentične, prave egzistencije, one koja prihvata čoveka kao prolazno, istorično biće i razume smrt kao najdublje i najvlastitije ljudsko određenje.
Tako se egzistencijalna analitika, koja se bavi oblicima ljudske egzistencije, i destrukcija metafizike, koja se bavi razlaganjem celokupne filozofske tradicije, presecaju u jednoj tački – u otkrivanju vremenitosti kao ontološkog smisla brige, odnosno zabrinutosti za opstanak kao izvorišta na kome počiva čovekova potreba za projektovanjem budućnosti. To je tačka od koje bi, prema Hajdegeru, trebalo ustanoviti novi početak nemetafizičke budućnosti, odnosno odakle bi bilo moguće pronaći izlaz iz savremene krize koju obeležava nihilizam kao stanje čovekovog nezavičajnog boravka u tehničkom svetu.

„Najbolja knjiga o Habzburzima.“ – Times Literary Supplement

Najsveobuhvatnija povest moćne dinastije koja je vekovima vladala Evropom.

Habzburzi Martina Rejdija su epopeja o jednoj dinastiji i svetu koji je ona gradila duže od hiljadu godina – i zatim izgubila. Pošavši od skromnih korena, Habzburzi su u XV veku stekli vlast nad Svetim rimskim carstvom. Narednih nekoliko decenija njihovi posedi su se munjevito širili, obuhvatajući veliki deo Evrope, od Ugarske do Španije, kao i delove Novog sveta i Dalekog istoka. U vreme Prvog svetskog rata Habzburzi su bili najvažnija evropska sila.

Istoričari ih često nazivaju vladarima carstva u raspadu, ali Rejdi razotkriva njihovu istrajnu moć hranjenu verom da su upravo oni predodređeni da vladaju svetom kao branitelji Rimokatoličke crkve, jemci mira i pokrovitelji učenosti i znanja. Habzburzi ubedljivo prikazuju istoriju dinastije koja je zauvek ostavila pečat na Evropi i celom svetu.

„Podjednako plod velikog istorijskog znanja i pripovedačke umešnosti.“ – Wall Street Journal

„Autor shvata jednu veliku evropsku dinastiju bolje nego što je u mnogim navratima polazilo za rukom vladarima iz njenih redova.“ – Guardian

„Ovaj iscrpni pregled pruža poučan uvid u sedam vekova evropske istorije.“ – Publishers Weekly

„Istorija epskih razmera najveće evropske dinastije, koja je vladala jednim carstvom u kome sunce nikada ne zalazi!“
– Sajmon Sibag Montefjore

Martin Hajdeger (1889 — 1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.
Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.
Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio "Istorijski poziv Nemačke...". Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.
Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 1976.

Najznačajnija dela Martina Hajdegera su :
Biće i vreme, Šta je metafizika, Šta je filozofija, Kant i problemi metafizike, O biti razloga, O biti istine, O humanizmu, Identitet i razlika, Niče, Šumske staze...

Knjiga „Goli otok - istorija“ Martina Previšića prva je celovita studija logora na Golom otoku koja se temelji na mnogobrojnim dokumentima iz Udbinih arhiva kao i nizu svedočanstava bivših logoraša. Analizirajući kompleksni sistem logora za internaciju ibeovaca, Previšić je uspeo spojiti naučnu preciznost istoričara s talentom pripovedača, osećajem za pojedinca i njegove dileme, izazove vremena i tragediju ideologije. Potresna svedočanstva logoraša vode čitaoca kroz golootočku priču,smeštaju se u kontekst i vreme bacajući novo svetlo na prelomne događaje započete Rezolucijom Informbiroa 1948.
Previšić je prvi autor koji je koristio bogate i tek sada dostupne arhivske zbirke u Zagrebu i Beogradu kako bi, pored mnoštva intervjua koje je obavio s bivšim logorašima, došao do precizne i zaokružene slike o Golom otoku. Detaljno je prikazano na koji način je logor funkcinisao, kao i smisao i kontekst u kojem je otvoren i zatvoren, a opisano je, takođe, kako se njegov efekat produžio i nakon zatvaranja, i to za pojedinca kao i za tadašnje jugoslavensko društvo.
Martin Previšić je čitavu priču o Golom otoku podigao na jednu novu razinu. Ovu knjigu krase vrline koje prevazilaze korišćenje novih izvora,, a to je snažan autorski pečat.

Ovaj rad za svoju osnovu ima analizu dokumenata nemačkog ministarstva spoljnih poslova zaplenjenih od strane saveznika nakon završetka Drugog svetskog rata, koji se odnose na političku i ekonomsku saradnju Hitlerove Nemačke i Staljinovog Sovjetskog saveza (1939-1941).
Sasvim razumljivo da je svetska javnost bila zainteresovana za sve nemačke dokumente (depeše, beleške, službena pisma, saopštenja, diplomatske note i memorandume i sl.). Mnogi od njih su bili i od neposrednog pravnog značaja na suđenju nacistima na Međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu 1946. godine.
Međutim dokumenti koji su se odnosili isključivo na političke i ekonomske odnose SSSR-a i Trećeg Rajha u vremenu uoči samog početka rata kao i u vremenu kada je rat na zapadnom frontu već uveliko počeo, bili su vrlo delikatna tema s obzirom da je SSSR 1945. godine bio na pobedničkoj strani, da je sa Velikom Britanijom i SAD-om činio sam temelj političke i vojne koalicije protiv sila Osovine. Zato je samo mali deo nemačkih dokumenata iz perioda april 1939 - jun 1941, objavljen 1946. godine, u časopisu „Saint Louis Post Dispatch“ u broju od 22. maja i to samo dva glavna nemačko-sovjetska ugovora (Pakt o nenapadanju od 23. avgusta 1939. i Pakt o granicama i prijateljstvu od 28. septembra 1939.) kao i Tajni Protokol uz prvi pakt.
Kod nas je nakon sukoba sa Staljinom i rezolucije Informbiroa kojom se osuđuje KPJ kao »revizionistička i antikomunistička partija« objavljen deo ovih dokumenata iz knjige nemačkog autora Alfreda Zajdla, kako bi se jugoslovenskoj javnosti ukazalo na Staljinovu dvoličnu politiku. Naslov koji je dat Staljin – pomagač Hitlera, belodano svedoči o takvoj nameri izdavača. Zbirku dokumenata je objavilo Društvo novinara NR Hrvatske u Zagrebu, 1951. godine.

Pedesetih godina prošloga veka, izbačen s javne i akademske scene zbog nacionalsocijalisitčkog angažmana, Hajdeger se sve više okreće jeziku kao temi i opsesiji svoje filozofije. Jezik je, naravno, od ranih radova bio pratilac Hajdegerovih filozofskih invencija, što se, između ostalog, može videti i po njegovim briljantnim etimologijama, te pokušaju da ustanovi novu filozofsku terminologiju, ali do tog perioda nikada jezik, barem ne u tolikoj meri, nije bio eksplicitna tema Hajdegerove filozofije.

Već u ranim radovima Hajdeger je shvatio da tradicionalni, veliki pojmovi kakvi su svest, samosvest, duša, duh ili um, nisu dovoljni da bi se zahvatila složenost sveta i to pre svega zato što oni upućuju na nekakvu, uglavnom nedohvatljivu unutrašnjost. Kao fenomenolog, nemački je filozof morao da potraži nova, manje metafizička uporišta i zajedno s Ničeom i Huserlom otkriva jezik kao strukturu koja drži tkanje sveta. Otud i naslovi tekstova poput „Jezik, “„Suština jezika“, „Reč“, „Jezik u pesmi“ (jer, prema Hajdegeru, pesnička reč je najdublja, a pesnički jezik nabogatiji, najbliži istini), „Put ka jeziku“.

U izvanrednom prevodu Božidara Zeca ovi tekstovi približavaju nam mračnu privlačnost Hajdegerove filozofije.

ako istorija i nauka mogu da objasne gotovo sve što nas okružuje, postoje neobjašnjive misterije koje nas i sada zadivljuju u istoj meri kao što su i ljude u periodu u kojem su nastale. To su brojni zagonetni događaji poput izgradnje piramida u društvu koje je imalo samo osnovna tehnološka sredstva, strogo čuvane tajne kao što je lokacija Svetog grala ili Zavetnog kovčega, intrige koje su se odigrale na mestima poput Uskršnjeg ostrva ili mističnog Eldorada...

Postoje pitanja koja muče ljude od davnina i na koja postoji hiljadu i jedan moguć odgovor... Ili možda nijedan?

Postoji li čudovište u jezeru Loh Nes?

Ko je u stvari bio Džek Trbosek?

Da li je Atlantida postojala?

Da li Sveti pokrov zaista otkriva pravo Hristovo lice?

Možemo li se izgubiti u Bermudskom trouglu?

Knjiga uglednog, pre svega literarno obdarenog i svestrano obrazovanog nemačkog finansijskog stručnjaka i vladinog savetnika Martina Hajperca predstavlja jedinstven primer objektivnog i nepristrasnog kritičkog razumevanja kosovskog fenomena u zapadnoj političkoj javnosti, utoliko pre što je reč o autoru koji poslednjih godina obavlja visoku savetničku dužnost u Ministarstvu finansija SR Nemačke.
Naime

, radi se o specifičnom hibridnom žanru reportažno-dnevničkog kazivanja o akterima i događajima u južnoj srpskoj pokrajini, umesnom sažimanju estetski uspele književne fikcije i uverljive retorike dokumentarno-analitičkog karaktera u kojoj se, kao na pozorišnoj sceni ogleda haotično stanje jedne (pseudo) države u pokušaju. Autor je u ovoj knjizi pokazao zavidno poznavanje Balkana, pozadinu velikih nesporazuma i sukoba, ulogu međunarodnih činilaca u njihovom svakodnevnom geopolitičkom ritmu.
Vodeći dijalog sa imaginarnim ili stvarnim junacima, brojnim slučajnim ili namernim susretima sa znanim ili neznanim ljudima - kristališe se autorovo dragoceno kritičko zapažanje o kosovskom društvu koje je doživelo sudbinu potpune kriminalizacije i korupcije kao svekolikog načina života izneverenih građana, odnosno nesrećnom odsustvu pravnog poretka i teško podnošljivog tereta egzistencijalne neizvesnosti za obe etničke zajednice.
Dobro organizovana sprega albanskih mafijaških klanova i jednog dela međunarodne administracije stacionirane na Kosovu - prepustili su ovu teritoriju, hotimično ili ne, kako sam autor kaže: "mrtvom uglu Evrope". Naposletku, Martin Hajperc je pisac pronicljivog analitičkog duha, nepotkupljivi tumač i osvedočeni znalac kosovske svakodnevice koji čitaoca ostavlja u zavodljivoj, ponekad ezopovski intoniranoj nedoumici ili paradoksu; gde zapravo okončava piščeva fikcije a gde počinje sumorna realnost i obrnuto?

„...Ono što se hoće ovim ciklusom predavanja jeste, dakle, nešto vrlo jednostavno i sasvim preliminarno. Ovaj ciklus treba da dâ smernice za pitalačko promišljanje Ničeove osnovne misli... Kada pokušavamo da mislimo osnovnu misao, svaki korak jeste razmišljanje o onom što se 'događa' u zapadnoj istoriji. Ta istorija nikad ne postaje predmet u čijem se istorijskom razmatranju gubimo; ona nije ni stanje koje bismo mogli psihološki da dokažemo kod sebe. Šta je ona onda? To ćemo znati kad shvatimo volju za moć, to jest kad budemo kadri ne samo da sebi predstavimo šta znači taj sklop reči već i da razumemo šta je to: volja za moć – jedinstvena vlast bivstvovanja 'nad' bivstvujućim-u-celini [u skrivenom obliku bivstvovne napuštenosti bivstvujućeg].“

Bestseler Fajnenšel tajmsa 2018. u oblasti nauke.
Čovečanstvo je stiglo do tačke preloma. Naš svet je neuređen i rapidno se menja. Naš pristup budućnosti trenutno karakterišu kratkotrajno razmišljanje, polarizirajuće rasprave, alarmantna retorika i pesimizam. U ovoj kratkoj, uzbudljivoj knjizi, Ris tvrdi da izgledi čovečanstva zavise od našeg različitog pristupa planiranju sutrašnjice.

Kakvi su zaista izgledi za budućnost u kojoj će veštačka inteligencija otimati posao ljudima? Gde će raditi ljudi koji zbog veštačke inteligencije ostanu bez posla? Zašto svetski lideri negiraju klimatske promene? Ovo su samo neka od pitanja kojima se u ovoj knjizi bavi poznati naučnik Martin Ris.

Martin Hajdeger (1889 — 1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.
Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.
Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio "Istorijski poziv Nemačke...". Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.
Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 1976.

Najznačajnija dela Martina Hajdegera su :
Biće i vreme, Šta je metafizika, Šta je filozofija, Kant i problemi metafizike, O biti razloga, O biti istine, O humanizmu, Identitet i razlika, Niče, Šumske staze...

Ovo jedinstveno sociološko izdanje, bogato uređeno fotografijama i ilustracijama, po prvi put donosi opširniju obradu specifičnih japanskih subkultura nastajalih od 1960-ih godina do danas, izgrađenih na japanskoj djevojačkoj kulturi onna no ko bunka i kulturnim fenomenima shōjo i kawaii. Putem infantilnosti kao deklarativnog odbijanja odrastanja, ekstremnog naglašavanja stereotipno rodne ženstvenosti i konzumerističko-hedonističke igre, japanske subkulture izražavaju otpor prema dominantnoj japanskoj kulturi utemeljenoj na patrijarhatu i tradicionalnim društvenim obrascima. Mlade djevojke i žene stvaraju i predvode alternativni otpor kroz subkulture, a mladići ih slijede, preuzimajući identitet i karakteristike ženske kulture. Vesela, šarena i nevina atmosfera slatkog kawaii lica japanskih subkultura i njihovog tihog i indirektnog otpora potpuno je drugačija od agresivne i seksualizirane slike zapadnih subkultura, što zbunjuje društvene teoretičare, feministe i potrošače. Jedan od ciljeva knjige sociologinje Martine Križanić jest povezati ove specifične subkulturne fenomene s idejom konstruktivnog i produktivnog feminističkog otpora.