Kao deo šireg Veberovog interesovanja za svetske religije i posebno sociologiju religije bio je zainteresovan za otkrivanje funkcionisanja kapitalističkog sistema.
U ovom radu predstavlja ideju da nastanak modernog kapitalizma treba pripisati protestantizmu a pre svega kalvinizmu kao teološkom sistemu koji naglašava vladavinu Boga nad svim stvarima.
Ova knjiga sadrži zbirku političkih pisama Maksa Vebera u kojima on, uglavnom, razmatra dnevnopolitičke probleme unutrašnje i spoljne nemačke politike u periodu oko Prvog svetskog rata. Nemali broj tekstova posvećen je revoluciji u Rusiji. Veber podseća da je Rusija svetska sila koja ima presudni značaj za budućnost zapadne kulture. Sa druge strane, moramo da primetimo, autor se prema ovom pitanju odnosi na suviše jednostran način i, čak, sa mržnjom prema Svetom ruskom caru Nikolaju II Romanovu, ali i uopšte prema Rusiji. On se, doduše, zalaže za ljudska prava u Rusiji, ali ne iz ljubavi prema Rusima, već iz interesa, da bi se na taj način lakše slomila njena politička moć; tako Veber, potpuno apsurdno, smatra da su Rusija i njen carski sistem osnovni krivci za Prvi svetski rat?! (Pri tome, razume se, sasvim je jasno da je i carski sistem imao svoje ozbiljne nedostatke.) Jedini filozofki tekst, u strogom smislu, jeste Politika kao poziv, u kome se ova delatnost sagledava u opštem smislu, nezavisno od stranačkih stavova.
