Estetika je bila snažno osporavana još u bliskoj prošlosti. Pritom se govorilo: zašto razmišljati, kad se toliko ljudi nudi da to čini umesto vas? Zašto reagovati na umetnost na ličan način, pošto vam mnogi govore kako da to činite?
Zašto se vi, u krajnjem slučaju, uopšte interesujete za umetnost, kad vam nude milione na lutriji ili u televizijskim igrama, isplanirane odmore, stan prilagođen vašim finansijskim mogućnostima, pa sve do štiva prilagođenih vašoj „socio-profesionalnoj“ kategoriji? Ukratko, jedan život, vaš život, koji bi se mogao tako dobro ostvariti i bez vas. Konačno, dakle, zašto uopšte misliti? Ali i zašto uopšte živeti?
Ma kakve bile definicije koje odgovaraju rečima „lepota“ i „umetnost“, činjenica je da postoji naklonost ka lepoti (ukus), činjenica je da umetnost postoji.
