EKONOMIJA

Sva ljudska društva imaju potrebu da opravdaju uspostavljenu nejedna kost. Ona moraju da pronađu izgovore za postojanje te nejednakosti, u su protnom, preti opasnost od urušavanja čitavog političkog i društvenog siste ma. Kada se bliže pozabavimo ideologijama iz prošlosti, uočavamo da su one u tom pogledu bliske današnjim ideologijama. Upravo tim ukazivanjem na mnoštvo mogućih putanja i račvanja, možemo preispitati temelje postojećih institucija i razmotriti uslove njihovog preobražaja. Poređenjem podataka koji su neviđenog obima i podrobnosti, ova knjiga iz ekonomske, socijalne, intelektualne i političke perspektive prati prošlost i promišlja budućnost neegalitarnih režima, obuhvatajući pritom razna društvena uređenja: od drevnih trostaleških i robovlasničkih do modernih postkolonijalnih i hiperkapitalističkih preko onih vlasničkih, kolonijalnih, komunističkih i socijaldemokratskih. Za razliku od izuzetno neegalitarnog diskursa nametnutog nakon 1980 -ih i 1990-ih, ova knjiga pokazuje da su razvoj privrede i ljudski napredak omogućeni upravo zahvaljujući borbi za jednakost i obrazovanje, a ne zahvaljujući glorifikaciji imovine. Oslanjajući se na pouke iz globalne istorije, moguće je napustiti fatalizam koji danas podriva identitetske raskole i osmisliti participativni socijalizam za XXI vek. Taj participativni socijalizam bi podrazumevao novi horizont jednakosti sa univerzalnim ciljevima, novu ideologiju jednakosti, društveno vlasništvo, obrazovanje i deljenje znanja i moći. Knjiga Kapital i ideologija je nastavak knjige Tome Piketija Kapital u XXI veku (2013), koja je prevedena na 40 jezika i prodata u više od dva i po miliona primeraka.

Ekonomska pitanja su previše važna da bi bila prepuštena nekolicini stručnjaka i lidera. Ključna faza u preobražavanju odnosa moći podrazumeva da građani steknu saznanja iz ove oblasti.
Toma Piketi

Izlažući razvoj događaja koji sežu daleko u prošlost, a tiču se nejednakosti među društvenim klasama u različitim društvima, Toma Piketi na nov način sagledava istoriju jednakosti. Oslanja se na snažno ubeđenje koje je stekao kroz svoja istraživanja: pohod na jednakost je odavno prisutna borba koja teži da se nastavi i u XXI veku, pod uslovom da se svi malo potrudimo.

Da mi je neko 1990. rekao da ću 2020. godine objaviti zbirku tekstova pod nazivom Jedva čekam socijalizam!, shvatio bih to kao lošu šalu. U jesen 1989, sa navršenih osamnaest godina, vreme sam provodio slušajući na radiju emisije o krahu komunističkih diktatura i ‘realnog socijalizma’ u Istočnoj Evropi.

A sad evo: trideset godina kasnije – 2020, hiperkapitalizam je otišao predaleko i uveren sam da moramo naći način za prevazilaženje kapitalizma, neki novi oblik socijalizma koji bi bio participativan i decentralizovan, federalan i demokratski, ekološki, nerasistički i feministički. Istorija će odlučiti da li je reč ‘socijalizam’ definitivno pohranjena i treba li je zameniti nekom drugom rečju. Lično, verujem da se može opet upotrebiti, pa čak i da je najpogodniji termin za ideju ekonomskog sistema koji bi bio alternativa kapitalizmu.

U svakom slučaju, ne možemo se zadovoljiti da budemo ‘protiv’ kapitalizma ili neoliberalizma: moramo, pre svega, da budemo ‘za’ nešto drugo, što zahteva detaljnu razradu idealnog ekonomskog sistema koji bismo želeli da uspostavimo, pravičnog društva koje imamo na umu, bez obzira na to kakvo ćemo mu ime dodeliti na kraju. Postalo je uobičajeno reći da sadašnji kapitalistički sistem nema budućnost jer produbljuje nejednakosti i iscrpljuje planetu. То nije netačno, ali u nedostatku jasno definisane alternative, aktuelnom sistemu predstoji lepa budućnost.