Sećanja našeg pesnika, pod nazivom „Iz Skitije“, gde pored ostalog kaže:
Ulazim u kacelariju ČK, on sedi za stolom, a iznad je poprsje vođe na drvenom parapetu koje je tako postavljeno kao da mu lebdi tik nad glavom. Prizor groteskno naglašava i otkriva snažnu vezu podanika i njegovog idola. Jasno je da moć vođe počiva na umu potčinjenih. Čujem kako ČK vođu oslovljava kao Stari. To je ideološka ohola intimizacija koja pozajmljuje biološki jezik i koja kaže: naš Stari, mi smo s njim na ti, mi smo sa istorijom i životom na ti. To je jezik koji je do ekstrema doveo PZ, nekad znameniti estradni liričar, koji je napisao da voli vođu više nego biološkog oca.
.png){kind=logo}
