ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA
Filters
3 proizvodi
%
0%
ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA
770,00 RSD
770,00 RSD
0,00 RSD
O Zborniku „O duhu otvorenosti“
„Vraćajući se opusu Radomira Konstantinovića, uvek iznova se vraćamo i promišljanju o iskušavanjima ljudskosti, o iskušenjima otvorenosti u egzistenciji, umetnosti, u filozofiji... Jedan ovakav povratak, u formi interdisciplinarnih teorijskih ukrštanja i dijaloga, bio je prvi Međunarodni okrugli sto posvećen misaonom nasleđu Radomira Konstantinovića, koji su od 29. do 31. oktobra 2015. u Subotici organizovali Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića i Gradska biblioteka u Subotici“, istakla je urednica izdanja Aleksandra Đurić Bosnić.
U Zborniku su zastupljeni tekstovi: Latinke Perović, Bore Ćosića, Slavka Šantića, Milorada Belančića, Lina Veljaka, Alpara Lošonca, Mila Babića, Janje Beč-Neumann, Mila Stojića, Marije Mitrović, Svetislava Jovanova, Boška Kovačevića, Nenada Dakovića, Branislave V. Vasić Rakočević, Viktorije Radič, Đura Šušnjića i Georgia Stardelova.
„Vraćajući se opusu Radomira Konstantinovića, uvek iznova se vraćamo i promišljanju o iskušavanjima ljudskosti, o iskušenjima otvorenosti u egzistenciji, umetnosti, u filozofiji... Jedan ovakav povratak, u formi interdisciplinarnih teorijskih ukrštanja i dijaloga, bio je prvi Međunarodni okrugli sto posvećen misaonom nasleđu Radomira Konstantinovića, koji su od 29. do 31. oktobra 2015. u Subotici organizovali Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića i Gradska biblioteka u Subotici“, istakla je urednica izdanja Aleksandra Đurić Bosnić.
U Zborniku su zastupljeni tekstovi: Latinke Perović, Bore Ćosića, Slavka Šantića, Milorada Belančića, Lina Veljaka, Alpara Lošonca, Mila Babića, Janje Beč-Neumann, Mila Stojića, Marije Mitrović, Svetislava Jovanova, Boška Kovačevića, Nenada Dakovića, Branislave V. Vasić Rakočević, Viktorije Radič, Đura Šušnjića i Georgia Stardelova.
%
10%
ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA
891,00 RSD
990,00 RSD
0,00 RSD
Ovo je vrlo zanimljiv zbornik radova eminentnih poljskih japanologa na temu kako su se tokom vekova Japan i Zapad međusobno procenjivali. Radovi sadrže istorijske primere, ali i savremene, obuhvatajući književnost, umetnost, film i filosofiju dijaloga.
%
10%
ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA
435,60 RSD
484,00 RSD
0,00 RSD
Rezultat konkursa za književnu kritiku o delu borsko-jagodinskog pisca Dragog Tasića, Presing je objavio u kritičarskoj zbirci Mladi o prozi i poeziji Dragog Tasića. Knjiga sadrži eseje šesnaest kritičara, koji su napisali prikaze Tasićevih knjiga.
U tekstu pod nazivom O pobudama da napišem kozeriju o savremenom vladanju, gde govori o jednoj od svojih knjiga, Dragi Tasić kaže:
“…Slabašno ili uspešno, ja sam morao da smislim irealan grad i političke ustanove, kao što su zalagaonica savesti, obećarnik, kula dogovora ili oglednica, u kojima žive i delaju stvarni političari, da bih čitaocima predstavio ono što sam video u sirovvoj svakodnevnici našeg jalovog političkog delovanja. Onoga i onakvog, koje i kakvo državu ne čini državom, ni privredu privredom, ni zakon i pravosuđe zakonom i pravednim suđenjem u narodu.
Možda sam se neukusno ogrešio o stvarne ličnosti političara, pretvarajući ih u književne likove.
Ali, zar satira treba da ih označava drugim imenima? Zar, kao ranije, treba štivo da davi čitaoca, a on da se doseća šta se u satiričnom štivu na koga, jadnika, odnosi?”
U tekstu pod nazivom O pobudama da napišem kozeriju o savremenom vladanju, gde govori o jednoj od svojih knjiga, Dragi Tasić kaže:
“…Slabašno ili uspešno, ja sam morao da smislim irealan grad i političke ustanove, kao što su zalagaonica savesti, obećarnik, kula dogovora ili oglednica, u kojima žive i delaju stvarni političari, da bih čitaocima predstavio ono što sam video u sirovvoj svakodnevnici našeg jalovog političkog delovanja. Onoga i onakvog, koje i kakvo državu ne čini državom, ni privredu privredom, ni zakon i pravosuđe zakonom i pravednim suđenjem u narodu.
Možda sam se neukusno ogrešio o stvarne ličnosti političara, pretvarajući ih u književne likove.
Ali, zar satira treba da ih označava drugim imenima? Zar, kao ranije, treba štivo da davi čitaoca, a on da se doseća šta se u satiričnom štivu na koga, jadnika, odnosi?”