FILOLOGIJA / LINGVISTIKA

Pesnički svet Milice Špadijer vešto balansira između nasilja i ljubavi, smrti i smeha, svakodnevice i bajke; štaviše, sve se to u knjizi Novo groblje nastavlja jedno na drugo i nadopunjuje. Može se s punim pravom reći da sve ono što čitaoci vole u prepoznatljivom pesničkom izrazu Milice Špadijer u Novom groblju doseže do novih vrhunaca, i da je njena varijanta tzv. novog čitanja tradicije i njena rekontekstualizacija nesumnjivo jedna od autentičnijih u savremenoj srpskoj poeziji.
U generaciji koja lako i mnogo piše, a teško se(be) izražava, Milica Špadijer nalazi svoj glas – glas koji donosi teško pomirljive suprotnosti: klasično obrazovanje i svakodnevicu, kritičnost građanke i gotovo dečje jezičke i misaone reflekse; samosvest angažovane žene i zaigranost, humor i ispovednost (Ja sam strašna žena / Večno uplašena); potrebu da se bude u svetu i svet intime, otvorenost ka konfuznom šumu postmodernog sveta i nacionalni osećaj... Upravo onako kako se ta summa mnogobrojnih protivrečja obznanjuje jednim trostihom pesnikinje: I autorefleksija / Nesigurnost /I vera u stvarnost.
Đorđe Matić
Milica Špadijer se ovom knjigom uvrstila u red pjesnika sveštenika, proroka, onih koji kroz svoje ja govore i naš život. Na tragu savremene helenske poezije, Uskrs je u „Novom groblju” stalni motiv i nikada tema već perspektiva. I čeka nas „Autobiografija” – antologijska pjesma savremene srpske poezije čija jezgrovita semantika, rima koja je od onih za koje znamo da oduvijek počiva u dubini jezika i autobiografska sposobnost metafizičkog krokija zovu da pročitamo novu zbirku poezije žene koju prsti peku kad se krsti.
Darko Ristov Đogo

Čitanje Šar-planine liči na sporu vožnju kroz autofikcijski krajolik, pejzaž stvoren burnom tektonikom odrastanja i (nemogućnošću) sazrevanja. Autorka na preskok ispisuje određene doživljaje, mikroistoriju sopstvenog ja, neprimetno je preobražavajući u geografiju sopstva. - Bojan Vasić

U čitalačkom hodu kroz poeziju Milice Špadijer, koja je istovremeno i krajnje prodorna i izuzetno intimna, gotovo da mogu da osetim dramsku napetost. Tako Šar-planina nije zbirka misaone, već iskustvene lirike, čija snaga leži u kapsulizaciji traume i skućavanju sećanja – nekad detinjih, nekad ulovljenih iz svakodnevice. Suptilnu komunikaciju sa tradicijom, uz jezičku inventivnost i poseban pesnički humor, stoga vidim kao neosporne vrednosti zbirke.
- Uroš Đurković

Razglobljena, ali ne i lišena unutrašnje logike, Šar-planina je psihotopografski otisak crnogorskog karakterološkog usuda i čuda, energičnih i smelih susreta sa ljubavlju, gestova samouništenja, i naplavina kulturnih i civilizacijskih sadržaja.
Jelena Nidžović