FILOLOGIJA / LINGVISTIKA

Miloš Crnjanski je pesnik, romansijer, pripovedač i dramski pisac, jedan od najistaknutijih predstavnika modernog književnog pokreta kod nas posle Prvog svetskog rata.
Po njegovim rečima, imao je političke i revolucionarne namere kada je pisao ove pesme, želeći da liči na nemačke pesnike 19. veka. Pesme koje je objavljivao u Zagrebu, u „Književnom jugu“ i „Savremeniku“, u oficirskoj uniformi prizivale su pobunu usred ratnih, kasnije poratnih, i političkih zbivanja uopšte. Nekada mu se činilo da se pesme (vidovdanske) mogu deklamovati sa barikada, ali u trenutku osvrta, četiri decenije kasnije nisu mu više bile tako zvučne i zanosne. Svedoči o tome kako je vreme izlizalo oštricu pobune i revolta, i kako je život (pretežniji od literature) pokazao da nisu potrebne reči i poza već konkretan čin.

Pored originalnog teksta Lirike Itake iz 1919. i komentara objavljenih četrdeset godina kasnije, knjiga sadrži i autorove fotografije, rukopise, crteže i dokumenta koji se čuvaju u Legatu Miloša Crnjanskog u Narodnoj biblioteci Srbije.

Opredelili smo se da objavimo originalne stihove jedine zbirke pesama jer nije samo tematskim sklopom revolta i prevrednovanjem kulturoloških sadržaja, u koje svakako spada i aktuelna državna i politička situacija ova knjiga narušavala uspostavljeni kanon poželjnog i dozvoljenog pevanja, nego je i u formalnom smislu – pomeranjem granica stihova, razlamanjem sintakse, (delimično) slobodnim stihom predstavljala novinu koja je odslikavala novu, ratnu i posleratnu osećajnost, a zbog koje je Crnjanski „oglašen za lepru“ od vrhovnog arbitra elegancije, „Srpskog književnog glasnika“. Kritičari nisu propustili da mu osim prostaštva, pesimizma i neelegantnosti, i ostalih zamerki na književnim „burgijama“ zapaze i odsustvo slova h u genitivu množine, kao i u ostalim sklopovima gde se glas h pojavljuje.

Pesme u drugoj celini objavljene su dvadesetih godina, a poetsko stvaralaštvo zaokruženo je poemama Stražilovo, Serbia i Lament nad Beogradom.
Prozni deo knjige obuhvata autobiografske i memoarske, lirsko-esejističke zapise nastale kao objašnjenja uz pojedine pesme. Značenja ovih komentara imaju samostalnu estetsku vrednost, i mogu se čitati mimo poezije, kao što pesme, tumačene evo već više od sto godina sadrže istinu stvaranja kojoj nisu potrebni komentari.

.

Dve antologije u izboru Miloša Crnjanskog štampane u međusobno obrnutim smerovima.
Ova moja antologija je, svakako, prvi rad ove vrste kod nas", pisao je Crnjanski u Parizu, 1920. godine, ukazujuci na mnoge prepreke i zbrke koje prevodioca pri ovakvom radu cekaju. "Najteži deo moga rada bio je, po tome, odabiranje teksta… I, u Parizu, ja sam, utvrdivši tekst, provodio u muzejima, duge i svetle noci, koje se iz vidika nisu spustile na zemlju, nego samo na vrh srebrne neke trske, na starim svilama, dovodile su me do mirnog osmeha, kojim se jedino može razumeti tekst Lao-cea." Veliki srpski pesnik osetio je ogroman znacaj kineske, još više japanske lirike, koju je "polako prevodio, red po red". U meduvremenu su na srpski prevedene mnoge pesme sa kineskog i posebno sa japanskog jezika. Ti prevodi samo potvrduju veliki znacaj Miloša Crnjanskog, kao antologicara i prevodioca, kao nekoga ko je, skoro pre jednog veka, u kineskoj i japanskoj poeziji prepoznao "vrhunac svega prozracnog, mirnog, vecnog, etericnog, do cega duh i osecaji mogu doci".