Jedna od nacenjenijih i najnagađivanijih srpskih pesnikinja poslednjih decenija Radmila Lazić, tragajući za novim temama, negujući sočan jezik na kakav su njeni čitaoci navikli, “huli” braneći – ženu!
Štiteći njena prava, njenu lepotu od “bledolikih muškaraca” koji ženske reči “kao bisere prosipaju pred svinje”, pesnikinja u zbirci “Hulim i potpisujem” plete uzbudljive, originalne, protestne i zavodljive pesme.
To je jedan potpuno novi pesnički vetar i pesnički miris, samosvojan i savremen.
Iako pesnikinju nije strah da “više neće pisati presme”, iako od nje već “povraća”, ona je ovom knjigom mašte, snažnih poruka i raznovrsnosti pokazala da nam baš ovakve knjige trebaju.
Radmila Lazić unosi u našu savremenu poeziju autentičan potres. Njeno pesničko delo je nešto novo i jeste pravi odgovor na izazov vremenu…
Kada čitamo njene pesme, biva nam jasno čemu poezija. Lirski naboj, dramski intenzitet, besprekoran ritam i, kao kruna, puna i moderna životnost odlikuju njeno pesničko delo. Najpresudniji dokaz je da tu poeziju možemo voleti, i da svakom ko je čita nije mogućno da odoli njenom izrazu…
Gojko Tešić
Odavno srpska poezija nije dobila tako samosvojan, iskren i provokativan pesnički glas kao što je to glas Radmile Lazić… Moglo bi se reći da Lazićka ispisuje poeziju na sopstvenoj koži. Ta poezija je duboko autobiografska, duboko lična. I sve ječi upravo od tog bolnog pisanja-tetoviranja po sopstvenoj koži.
