FILOLOGIJA / LINGVISTIKA

"„Kako se na srpskom kaže nada“, zbirka kratke poezije je nastavak poetskih bestselera Hadži-Aleksandra Đurovića „Kako se na srpskom kaže ljubav/tuga/sreća”.

Ovo je četvrta knjiga iz kvadrologije i po formi i stilu se nadovezuje na prethodne tri. U formi nalik na `haiku` poeziju, u minimalističnom stilu koncentrisanih, britkih stihova i misli, autor otkriva svoje asocijacije na nadu.

U više od 300 pesama čitaoci će zasigurno pronaći sebe."

Duhovna poezija

Nakon poetskih bestselera "Kako se na srpskom kaže ljubav" i "Kako se na srpskom kaže tuga" autor zaključuje trilogiju sa novom zbirkom kratke ljubavne poezije "Kako se na srpskom kaže sreća". Čitaoci će se, kao i u prethodne dve knjige, sigurno pronaći barem u jednoj od 400 pesama koje su pesnikove asocijacije na sreću.

LIK BOGORODICE U DELU LjILjANE HABJANOVIĆ ĐUROVIĆ


Ova knjiga donosi tumačenja dela Ljiljane Habjanović Đurović sa aspekta oblikovanja Bogorodičinog lika.
Izbor dela određen je zastupljenošću lika Bogorodice u njima. Sva dela koja su tumačena u ovoj knjizi, sem romana Paunovo pero, pripadaju duhovnom ciklusu Ljiljane Habjanović Đurović. Kao nagoveštaj duhovnog ciklusa ove spisateljice, roman Paunovo pero je takođe relevantan u pogledu teme oblikovanja Bogorodičinog lika.
Shodno zastupljenosti dela duhovnog ciklusa u analizi lika Bogorodice, prvi odeljak knjige posvećen je žanrovskim osobenostima navedenog ciklusa, što je još jedna od nedovoljno istraženih tema u vezi sa stvaralaštvom Ljiljane Habjanović Đurović.
Hod stazama Bogorodičinog lika u delima Ljiljane Habjanović Đurović započinje sa samog istočnika – spisateljičine želje i potrebe za pripovedanjem o dimenzijama Bogorodičine duhovne ličnosti prisutnim u čovekovom životu. Putevi njene želje u istoimenom odeljku knjige praćeni su kroz svekoliku građu u kojoj „u jedan glas” govore spisateljica i vernica.
Odeljak „Lica” osvetljava najzastupljenije aspekte i funkcije oblikovanja Bogorodičinog lika u delima Ljiljane Habjanović Đurović. U ovom odeljku Bogorodičin lik sagledava se u estetskom i duhovnom kontekstu. Analiza oblikovanja Bogorodičinog lika u delima Ljiljane Habjanović Đurović pokazala je kompleksnost i obimnost u pogledu imenoslova Bogorodice. Zaključci u vezi s prirodom i funkcijom imena, epiteta i simbola Bogorodice u delima Ljiljane Habjanović Đurović navedeni su u zasebnom odeljku.
Zahvaljujem spisateljici Ljiljani na podršci i nesebičnoj pomoći u istraživanju Bogorodičinih puteva i lica u njenim delima.

Autorka

„Kako se na srpkom kaže tuga“, zbirka kratke poezije je nastavak poetskog bestselera Hadži-Aleksandra Đurovića „Kako se na srpkom kaže ljubav” iz 2016. Ovo je druga knjiga iz planirane trilogije i po formi i stilu se nadovezuje na prethodnu. Ova zbirka, u kojoj se govori o seti, nostalgiji, melanholiji, tugi i ljubavi, posvećena je onima koji su voleli, koji vole i koji nameravaju da zavole, kao i onima koji su bili voljeni, ostavljani, ali i koji su ostavljali. U formi nalik na `haiku` poeziju, u minimalističnom stilu koncentrisanih, britkih stihova i misli, autor otkriva osećanja inspirisana istinitim događajima. U 250 pesama čitalac će zasigurno pronaći sebe, barem u jednoj. Naslov svake pesme je po jedna reč, koja je pesnikova asocijacija za tugu.


..........

Hadži-Aleksandar Đurović je rođen je u Beogradu 1988. godine. Diplomirao je filmsku i tv režiju na Akademiji Umetnosti u Beogradu, gde je bio asistent od 2011. do 2016. Autor je 10 međunarodno nagrađivanih kratkih igranih i dokumentarnih filmova, kao i debitantskog filma“Ljubav dolazi kasnije“ (2013), dokumentarnog filma „Vi Idite, ja neću!“ (2015) i dokumentarno-igranih tv filmova „Gora Preobraženja – priča o Svetom Savi“ (2016) i “Samo nas ljubav može spasiti” (2017). Poeziju piše dve decenije. Autor je 3 zbirke poezije (Ulica želja – 2010, Kako se na srpskom kaže ljubav – 2016, Kako se na srpskoma kaže tuga - 2019) i 2 zbirke kratkih priča i scenarija (Svi usamljeni ljudi – 2013, Zamisli jednog jutra ustaneš kad ono ništa - 2015).

„Kako se na srpkom kaže ljubav“ je druga zbirka poezije reditelja Hadži-Aleksandra Đurovića. Za razliku od njegove prve zbirke urbane poezije „Ulica želja“ (2010.) ova zbirka je pre svega posvećena onima koji su voleli, koji vole ili koji nameravaju da zavole, onima koji su bili voljeni ali i ostavljani. U formi nalik `haiku` poeziji, u minimalističnom stilu koncentrisanih stihova i misli, autor govori mnogo toga, u čemu se svako može prepoznati. U preko 200 pesama, čitalac je zasigurno pronaći sebe makar u jednoj. Naslov svake pesme je po jedna reč koja je autorova asocijacija za ljubav. Ova knjiga je idealan poklon bivšim i budućim ljubavima.