HOBI I RAZONODA

„Antologija francuskog aforizma „Trijumf duha" srpskim čitaocima pruža uvid u mudrost,poučnost, duhovitost, značaj i virtuoznost francuskih maksima. Ovo kapitalno delo naglašava da su izreke, misli i citati autora duboko ukorenjeni u kulturi i intelektualnoj istoriji Francuske i frankofonih država, te da predstavljaju sažete i duhovite poruke koje izražavaju važne istine i duboka promišljanja o životu..." Arno Gujon (odlomak iz predgovora)

„Čitanje antologije nemačkih aforizama „Kišobran mudrih” za ljubitelja aforizma podseća na obilazak muzeja Luvr u Parizu: nezaboravan, impresivan i inspirativan doživljaj. Kao što ni u Luvru prosto ne znaš gde pre da gledaš, šta pre da osmotriš, na čemu da se zadržiš, tako je i s Antologijom nemačkog aforizma. To je jedan festival aforističke lepote i veštine. I baš kao što i za Luvr treba više dana da bi uopšte sagledao makar i delić onoga što je izloženo, tako i za ovu Antologiju treba više sati i dana, bez obzira što je obimom nevelika, a sadržaj naizgled lak za čitanje. Jeste ona za čitanje laka, ali nije laka i jednostavna za shvatanje i razumevanje. Pojedini aforizmi su svojevrsne „Mona Lize”. Moraš da staneš i stojiš i diviš se i uživaš, i da za to odvojiš vreme. Nije to trebalo da bude u suštini neko veliko iznenađenje, jer realno gledano nemačka kultura je utkana u temelje evropske kulture, najznačajniji pisci, filozofi i mislioci dolaze upravo s nemačkog govornog područja, pa je onda sasvim očekivano što je i nemačka aforistika na tom i takvom visokom nivou. Ali bez obzira na tu određenu prirodnu očekivanost, ovaj izbor je u svojoj sinergičnoj celini u suštini – neočekivan. Jer niko ne može da tek tako očekuje na jednom mestu i u jednoj knjizi nešto ovako moćno. I bez obzira što je teoretski nemački aforizam brat rođeni ostalih evropskih aforizama, mora mu se definitivno priznati – on je najstariji brat!“

Slobodan Simić

Antologija sadrži 750 aforizama sedamdeset autora, koji pišu na srpskom jeziku iz Srbije, BiH, Rumunije i Nemačke. Izbor je obuhvatio pisce rođene u rasponu od vijeka i po a pored ?ovana ?ovanovića Zmaja, Dušana Radovića, Milovana Vitezovića, Brane Crnčevića, Ljubivoja Ršumovića, Miljenka Žuborskog, Stanislava Tomića, Mitar Mitrović, Rade Đergović, Aleksandar Baljak, Zoran T. Popović, Dejan Milojević, Petar Lazić, ?ovan Hadži-Kostić, Ranko Guzina, Milovan Ilić Minimaks, Dejan Pataković, Rastko Zakić, Dragutin Minić Karl, Milan Beštić, Slobodan Simić, Goran Gaćeša i Bojan Ljubenović, kao i sam priređivač, čije aforizme je izabrao Aleksandar Baljak.

„Čotrić je majstor kratke forme. Pišući tako da rečima bude tesno a mislima široko, stvorio je veliki broj aforizama antologijske vrednosti, pa stoga i ne čudi što se već godinama nalazi u samom vrhu srpske satirične književnosti."

Aleksandar Baljak

„Čotrić je izvorno moralan i pošten kritičar izoštrenih čula, na svetom zadatku borbe za bolji svet i pravednije društvo. Aforizam je njegovo nežno oružje, Arhangelov mač i Đurđevo koplje, kojim snažno i uporno napada Zlo u svakom društvenom pojavnom obliku, i na svakom koraku."

Slobodan Simić