HOROR

Ova knjiga sadrži 26 kratkih priča različitih autora, među kojima su Artur Konan Dojl, Hauard Lavkraft, Embrouz Birs, Gi de Mopasan i mnogi drugi. Sva ostvarenja zastupljena u knjizi se po svojoj tematici, književnom metodu i atmosferi, u širem smislu žanrovski mogu odrediti kao horor priče.
Za ljubitelje ovog žanra, ali i klasične književnosti, čitanje knjige predstavljaće pravo zadovoljstvo, a verujemo i da vam neće biti lako da odgovorite na pitanje: koja bi bila vaša omiljena priča?
Možda „Slučaj ledi Sanoks“ – priča koja istražuje mračne teme ljubavi, izdaje i intrige. U njoj pratimo neočekivan obrt događaja kroz zagonetnu sudbinu glavne junakinje, ledi Sanoks, u mističnoj atmosferi i sa dosta elemenata strave.
Ili pak priča „Predmet broj 249“ i njena provokativna tema – okultizam. Priča govori o studentu medicinskog fakulteta koji se susreće sa tajanstvenim egipatskim mumijama i okultnim ritualima, što stvara uzbudljiv zaplet…
Priča „Grob bez dna” na jeziv način opisuje poremećene odnose u jednoj porodici, kroz naraciju glavnog lika, dok „Put osvetljen mesečinom”, priča istog autora – Embrouza Birsa, istražuje teme duhova i zagonetnih smrti. Autor u njoj vešto kombinuje naraciju različitih likova kako bi prikazao mračnu prošlost i njene posledice.
Tu je i Mopasanova „Horla”, priča koja maestralnim stvaralačkim postupkom prati dnevnik pisca opsednutog idejom postojanja natprirodnog bića poznatog kao Horla, koje zaposeda ljude. Kroz dnevničke zapise, priča istražuje teme ludila i gubitka kontrole nad svojim životom i postupcima.
Lavkraftova priča „Pikmenov model” prati naratora koji otkriva mračne tajne i šokantne slike stvaralaca užasa, posebno Ričarda Pikmena, otkrivajući da stvarnost može biti još više uznemirujuća nego njegove najgore noćne more.
„Žuta tapeta“ Šarlot Perkins Gilman bavi se temama ženskog zatvaranja, duševnih bolesti i ženske potlačenosti u društvu. Kroz naraciju glavne junakinje, koja je smeštena u izolovanu kuću, priča prikazuje postupan gubitak razuma i konflikt sa sopstvenim stvarnim i imaginarnim strahovima.
Pored navedenih, tu je još dosta majstorski napisanih klasičnih horor priča, te izbor nije nimalo lak. Dakle, koja je vaša omiljena?

Šesnaest vrhunskih pripovedača i samo jedan cilj, prebroditi besanu noć i dočekati jutro. Ako volite staro i dobro kazivanje, začinjeno s malo strave i fantastike, na pravom ste mestu. Besan je multižanrovsko književno ostvarenje koje
već četiri godine provocira našu maštu nudeći nam originalan horor horizont u širokom moru mračne fantazije
reči. Pisci sa svojim stilom, naracijom i kreativnošću kreću se kroz različita polja ovog žanra, trudeći se da dočaraju
svoje likove, stvaralačke vizije i misterije čiji je zajednički imenitelj, jeza, ona koja ledi krv u žilama i kameni pogled.

U ovoj knjizi ambiciozne pripovetke mladih autora iz regiona u žanrovskom ključu fantastike i horora pokazuju veliku vitalnost i uticaj književnosti strave i užasa na stvaraoce koji tragaju za sopstvenim glasom i izrazom, neretko uspevajući da kroz izmaštane priče predstave sliku naših svakodnevnih strahova i teskoba na relevantan, osoben i svež način. Ovo su autori na koje valja obratiti pažnju, a njihova proza će vas uplašiti, šokirati i – možda ono najvažnije – naterati vas da se zamislite, posle katarze koju uvek donosi dobra horor priča. – Goran Skrobonja, pisac

Knjiga sadrži 12 jedinstvenih ilustracija slikara Miroslava Todorovića Todora, koje kroz žanr fantastičnog nadrealizma umetnički dočaravaju osećaj straha.

Provokativna kolekcija četrnaest horor priča u kojima se prošlost često upliće u sadašnjost, i gleda preko vašeg ramena dok čitate. – Aleksandar Tešić, Kosingas

Milena Stojanović – Štriga
Milan Kovačević – Dan svinje
dr Marjan Urekar – Teško meni sa tobom
Dunja Milanković – Zombizam
Vanja Vidović – Razjapljena usta kosmosa
Lazar Vuković – Čovek iz magle
Ivan Nešić – Pod prozorom
Eric Johansson – Posljednja kritika
Snežana Kanački – Strigoj
Milan Simić – Sipa
Siniša Sušić – Sedam prinčeva
Tihomir Jovanović – F-1
Igor Ristovski – Pomozi mi
Bojan Ekselenski – Vampirska večerja

Tradicija koju je I. K. Tanesi uspostavila sa antologijama savremenih japanskih priča (13, 14, 15, 25 i 26), nastavlja se knjigom koja je pred vama – Antologija američke horor priče 22. Nakon dve antologije američkih priča XX veka 27 i 28, okrećemo se žanru horora i izboru dvadeset dve priče od istog broja pisaca, poređanih po godinama rođenja. Od Vašingtona Irvinga, autora čuvene Legende o Uspavanoj dolini, nezaobilaznog Edgara Alana Poa, preko nekih od najpopularnijih pisaca XX veka kao što su H. F. Lavkraft i Stiven King, pa sve do novih mladih nada ovog veoma popularnog žanra, poput Brajana Evensona i Džoa Hila, ova zbirka predstavlja i pregled istorije i razvoja tematike strave i užasa kroz više od dva veka američkog stvaralaštva.

Predmet ove knjige je jeza i užas u lepoj književnosti.

Pored predstavnika književnosti na tri velika jezika, ruskom, engleskom i francuskom, dolazi i jedna pripovetka na našem jeziku, Milovana Glišića. Priče Puškina, Momasana, Gogolja, Vajlda, Čehova, Turgenjeva, Poa, Svifta, Dojla..