ISTORIJA UMETNOSTI

Dvadeseta knjiga edicije Geniji umetnosti predstavlja Vikonta od Lotreka, što je samo jedna od plemićkih titula kojom se potpisuje Anriji de Tuluz-Lotrek, francuski velikaš i potomak viteza iz srednjeg veka.

Opisan je njegov buran život i predstavljeno preko 50 reprodukcija u punom koloru.

Teško oboljenje kostiju je odredilo izgled i život ovog slikara. Kako bi pobedio dosadu tokom dugotrajnih perioda nepokretnosti i bolnih oporavaka, Tuluz-Lotrek vežba crtanje i vrlo rano ispoljava izuzetnu nadarenost. Kada se osamostalio, odabravši put alkohola i žena, hrabro je birao škakljive teme i nove tehnike: litografije u boji, reklamne plakate, grafike, ilustracije za časopise, Tifanijeve vitraže u stilu art nuvo, neobične kombinacije u slikarstvu, crteža, akvarela i ulja. Na svojim kratkim nogama, on obilazi noćni Pariz: njegov crtež je spontan i siguran, ponekad duhovit i zajedljiv, ponekad nepopravljivo tužan. Njegova stvaralaštvo je stavilo tačku na umetnost XIX veka i impresionizam, obračunavši se sa simbolizmom i potpuno promenivši odnos s fotografijom.

Eduar Mane je bio veliki poznavalac istorije umetnosti koji je proučavao slike starih majstora na svojim putovanjima po Evropi.

Holandski slikar Frans Hals i španski slikari Velaskez i Goja imali su presudnog uticaja na njegov stil.

On otresa s francuske umetničke scene oholu učmalost akademizma i unosi neposrednost u upotrebi svetlijih boja i naglašavanju efekata svetlosti, širi polje tema, ne kloni se sadašnjeg vremena i zbivanja, ali pokazuje se i na polju opšte istorije. Ubrzo mu se pridružila i grupa mladih francuskih impresionista - Dega, Mone, Renoar i Sezan, koji su bili inspirisani Maneovom umetnošću.