ISTORIJSKI ROMAN

„Suptilnost zabranjene ljubavi, u kombinaciji sa živopisnim slikama Venecije u XVI veku opčiniće vas sjajnom mešavinom istorije i fikcije.“
– goodreads.com

Godine 1509. Venecija je na ivici rata. Nezadovoljstvo pape Julija II i učestale pobune po selima stalna su pretnja za republiku. Usred ovih previranja, plemkinja Justina Soranco, devica od šesnaest godina, nada se da će se udati za svog voljenog Luku Čikonja. Međutim, nade joj se rasplinu kada njen otac odluči da svoju mlađu ćerku Rozu udati za bogatog mladića, a Justinu pošalje u manastir San Cakarija, kako nalaže tradicija. Strategija njihovog oca ne odnosi se samo na zaštitu porodice. Kako je dužan trgovinskim partnerima i najozloglašenijoj kurtizani u gradu La Dijamanti, tako pritisak postaje sve veći.

Po dolasku u manastir, Justina se poverava svojoj tetki Liviji, jednoj od monahinja, a onda vrlo brzo saznaje da u San Cakariji nije sve podređeno pobožnom životu. Justina je zaprepašćena jer žene u manastiru pronalaze slobodu u onome što liči na zatvor. Ali tajne i skandali probijaju zidove samostana i Justina uviđa da je život u manastiru poželjniji u poređenju sa La Dijamantinim pretnjama.

Rešena da zaštiti sebe i one koje voli, Justina se obraća Luki za pomoć. Ona otkriva da mora da sluša svoje srce ne bi li donela odluku koja će ih sve ili spasiti ili uništiti.

„Ovaj roman potkrepljen istorijskim činjenicama prvo nas uranja u atmosferu domaćinstva i tradicije plemićke porodice, a zatim nas uvodi u tajanstvene kutke unutar manastirskih zidina.“ – historicalnovelsociety.org

„Prikaz života italijanskog manastira, smešten u živopisnu kulturu kasne renesansne Venecije.“ – shepherd.com

Provokativan portret kraljice, proročice i osvetnice.

Pre nego što je prikazana kao najljubomornija i najosvetoljubivija kraljica u indijskoj mitologiji, imala je sopstvenu priču…

Kaikeji je jedina ćerka kraljevstva Kekaje, voljena sestra mnogobrojne braće, devojčica odgajana na pričama o moći i blagonaklonosti bogova koji su bućkali okean da bi se domogli nektara besmrtnosti, pobedili zlo i obezbedili zemlji napredak darujući pobožnima moćne blagodeti. Ipak, ona istovremeno posmatra oca dok bez ikakve najave proteruje njenu majku, nemo sluša kako njena udaja postaje zalog za međunarodni savez. A kada zove bogove u pomoć, oni kao da je ne čuju.

Očajnički žudeći za bilo kakvom nezavisnošću, Kaikeji pomoć traži među spisima koje je nekada čitala sa majkom i u njima otkriva čaroliju koju samo ona može da izvede. Služeći se tom moći, ona se iz zanemarene princeze preobražava u ratnicu, diplomatkinju i najomiljeniju kraljicu, rešenu da izgradi lepši svet za sebe i žene u svom okruženju.

Međutim, demoni iz priča njenog detinjstva prete da iznova ugroze kosmički poredak, te se Kaikejina s mukom utrta staza sudara sa sudbinom koju su bogovi odabrali za njenu porodicu – naročito za njenog voljenog sina Ramu. Kaikeji je prinuđena da odluči hoće li pružanje otpora biti vredno razaranja koje će doneti… i kakvo zaveštanje namerava da ostavi za sobom.

Kaikeji iznova ispisuje život oklevetane kraljice iz indijskog epa Ramajane. To je priča o sudbini, porodici, odvažnosti i bolnim gubicima – o nesvakidašnjoj ženi koja se odvažila da ostavi trag u jednom svetu u kojem je baš sve u rukama bogova i muškaraca.

„Hipnotični roman Vaišnavi Patel obasjava blistavim svetlom oklevetanu kraljicu iz Ramajane… Na policama će ovaj roman vrlo lako zaslužiti mesto uz Kirku Madlin Miler.“
– Publishers Weekly

Venecija, zima 1725. godine.

Dok epidemija velikih boginja odnosi žrtve, devojka iz jedne od najuglednijih porodica pronađena je mrtva u tamnim i ledenim vodama kanala Rio dei Mendikanti. U atmosferi rastućih tenzija, inkvizitor poziva umetnika Đovanija Antonija Kanala, poznatijeg kao Kanaleto, a u vezi sa njegovim nedavnim delom, na kojem je naslikao upravo ovo ozloglašeno mesto: postavlja se pitanje da li postoji veza između slikara i ubistva?

Dok uplašen napušta Duždevu palatu, Kanaleta zaustavljaju i odvode pred dužda, jer i njega lično zanima ta slika, Rio dei Mendikanti. Na slici postoji nešto što bi, ako bi bilo otkriveno, moglo da izvrne ruglu važnu venecijansku porodicu: ugledni plemić primećen je u jednom od najsiromašnijih kvartova. I zašto se on uopšte našao na jednom takvom mestu? Kanaleto od dužda dobija naređenje da otkrije o čemu je reč i izveštaj podnese direktno njemu.

Istraga – koja ga isprva plaši, a zatim polako počinje da ga obuzima – vodi Kanaleta na mesta naizgled prefinjena i slavna, ali na kojima se sprovode neobični rituali i po kojima se kreću sumnjive prilike čija je prošlost obavijena misterijom. Kakve tajne kriju raskošne venecijanske palate?

„Strukul je svestran i harizmatičan autor, koji zna da ispriča istorijske događaje sa lakoćom i brzim tempom našeg vremena. Aleksandar Dima 2.0.“ – La Stampa

Mateo Strukul je italijanski pisac i scenarista, pravnik sa diplomom iz oblasti evropskog ugovornog prava. Njegovi romani objavljeni su u više od 40 zemalja, a poznat je i kao autor stripova. Umetnički je direktor nekoliko međunarodnih književnih festivala i piše za rubriku kulture za „Il Venerdi di Rebubblica“.

Od istog autora: serijal o porodici Mediči, „Đakomo Kazanova“, „Inkvizicija Mikelanđelo“, „Sedam dinastija“.

Njujork, 1998. godine. Santijago Larea, bogati argentinski diplomata, sa ženom Lilom i ćerkom Palomom organizuje tradicionalnu godišnju letnju polo utakmicu, a posle nje svečanu večeru s mnogobrojnim zvanicama.

Sve izgleda savršeno u svetu porodice Larea – sve dok se na zabavi ne pojavi neočekivana gošća, Santijagova prijateljica iz studentskih dana, koja će njihovu idilu uzdrmati iz temelja. Njeni zbunjujući komentari podstiču Palomu da istraži prošlost svoga oca, o kojoj malo zna.

Kada porodica otputuje u Buenos Ajres da bi prisustvovala zvaničnoj ceremoniji imenovanja Santijaga za ambasadora u Ujedinjenim nacijama, Paloma je odlučna da sazna više o svom životu u periodu koji je prethodio vojnoj diktaturi 1976. godine. Uz pomoć studenta Franka Bonetija, aktiviste organizacije koju čine deca ljudi nestalih tokom argentinskog Prljavog rata, Paloma pokreće niz događaja, koji ne samo što je navode na to da preispita svoju porodicu i svoj identitet već dovode i njen život u opasnost.

„Vešt debi koji nam služi kao podsetnik da prošlost ne može ostati u prošlosti.“ – Kirkus

„Ubedljiva priča o vremenu i mestu koji možda nisu dobro poznati čitaocima širom sveta, kao i srceparajuća priča o generacijskoj traumi.“ – Booklist

„Znate da će biti dobar istorijski roman sa ovakvim naslovom.“ – Betches

Na YouTube stranici originalnog izdavača, Grand Central Publishing, mogu se naći dokumentarni snimci intervjua dece argentinskih desaparecidosa (nestalih) koji su poslužili kao inspiracija za ovaj predivan debitantski roman.

Andrea Jarjura Klark odrasla je u Argentini usred političkih previranja sedamdesetih godina prošlog veka, sve dok se njena porodica nije preselila u Severnu Ameriku. Posle završetka univerzitetskih studija vratila se u Buenos Ajres da bi se ponovo povezala sa svojim korenima. Do sredine devedesetih, mnogi sinovi i ćerke nestalih – najmlađe žrtve argentinske vojne diktature sedamdesetih – postali su punoletni i pokušali da saznaju više o sudbinama svojih porodica. Intervjuisala je nekoliko te dece, a njihova iskustva, koja nisu opštepoznata van Argentine, inspirisala su njen debitantski roman. Živi u Bruklinu s mužem, dva sina i živahnim terijerom.

„Jovanka Orleanka stvorena po našoj meri.“
– Hilari Mantel

Godine 1412. Francuska je zaglibljena u ratu protiv Engleske koji polako gubi. Njeni ljudi gladuju. Njen kralj se krije. Haos koji vlada zemljom iznedriće devojku koja će preokrenuti tok bitke i odvesti Francuze do pobede. Jovankino ime ulazi u večnost.

U rukama Ketrin Dž. Čen, mit i legenda o Jovanki Orleanki transformisani su u lik mlade i bezobzirne žene od krvi i mesa sa čeličnom voljom. Ovaj pomno pripremljen roman sveobuhvatno pripoveda o njenom životu, od detinjstva ispunjenog radošću i nasiljem do njenog strelovitog uspona do slave kada vodi bitke na dva fronta: na bojnom polju predvodeći francusku vojsku i na dvoru hvatajući se ukoštac sa izdajničkom politikom kraljeve svite. Jovanka izaziva gnev i sumnju sa svih strana i postaje ranjiva zaslepljena slavom i sopstvenom ambicijom.

Jovanka Orleanka je uspelo delo istorijske fikcije, živopisno rekonstruisanog okruženja i pripovedanja ispunjenog akcijom, sa izuzetanim likom žene koja je ostavila neizbrisiv trag u vremenu.

„Ako svaka generacija gradi svoj mit o Jovanki onda je ovo Jovanka našeg doba – anđeo osvetnik koji se bori za svoje pravo da se bori.“
– New York Times Book Review

„Zanimljiva sekularna preispitivanja i feministička proslava života Jovanke Orleanke.“
– USA Today

„Neustrašivo inteligentan, prefinjeno složen, bolno lep roman.“ – Elif Šafak

U srcu Otomanskog carstva, u drevnom gradu Smirni, razoran trenutak odrediće sudbine četiri porodice.

Jedne večeri 1905. godine dok se Smirna prelivala u nijansama narandžaste boje, opijumom omamljena mlada žena rodila je Šeherezadu. U isto vreme u gradsku luku je stigao poletni Indijac, špijun britanske imperije na posebnom zadatku. Prolazi pored zlatnih kula i minareta, probija se kroz sladak miris smokava, gura se među uličnim prodavcima. Sedamnaest godina kasnije, otići će iz grada potonulog pod teškim mirisom petroleja i dima, luke pretvorene u buktinju.

Ali nemojmo žuriti. Mnogo toga treba da se desi između tada i sada. Rođenja, smrti, ljubavi i tuge ispuniće ulice tog mirnog kosmopolitskog grada kojim će se sile potkusurivati u osvit Prvog svetskog rata.

Ispričan kroz preplitanje sudbina četiri porodice: levantinske, grčke, turske i jermenske, ovaj nezaboravni roman otkriva grad i kulturu izgubljene u vremenu.

„Raskošna priča o ljubavi i gubitku koja vraća glas obespravljenima i unosi muziku u njihovu njihovoj istoriju.“
– Morin Frili, predsednica Engleskog PEN centra

„Defne Suman u najboljoj tradiciji Šeherezadinih priča oslikava jedan vek kroz intimne sudbine junaka slomljenih burnim društveno-političkim događajima.“ – Cumhuriyet

Sreća se ne postiže sebičnošću nego posredstvom velikodušnosti.

Uoči konklave 1277. godine, u Rimu se rasplamsava nemilosrdna borba za moć. Posle šest meseci upražnjenog položaja rimskog biskupa, porodica Orsini uspeva u svom naumu da na papski presto dovede svog predstavnika. Novi pontifeks Nikola III, rešen je da zauzda bezgraničnu moć Karla Anžujskog, francuskog kralja Napulja i senatora Rima, ali namerava i da učvrsti položaj svoje porodice. Uskoro Orsinijevi preuzimaju vlast nad Rimom, Viterbom i Kardinalskim zborom.

Ipak, ambicije pape i njegovog rođaka kardinala Matea Rubea primoravaju neke članove porodice među kojima je gradonačelnik Viterba Orso, kao i Perna, njegova rođaka okovana zabranjenom ljubavlju, da žrtvuju sopstvena osećanja. Naposletku uspon dinastije prekinut je neočekivanim događajem koji će Orsinijeve izložiti osveti mnogih neprijatelja. Dok pokušavaju da povrate moć, uviđaju da zaštita ideala slobode može da bude daleko privlačnija od želje za vlašću.

Od Bolonje do Palerma, preko Firence, Viterba i Rima, vode se borbe između gvelfa i gibelina, izbija Sicilijanska večernja, a u svemu tome ruka Orsinijevih ostavlja upečatljiv trag na bogatoj fresci poznog srednjeg veka na tlu Italije.

Ovo je priča o moći, veri, ljubavi i krvavim okršajima.

Ovo je priča o Orsinijevima, vukovima Rima.

Autorka romana Alisina Mreža i Rusalkin poljubac

Bestseler New York Timesa

Zasnovan na istinitoj priči, roman o ženi koja je zauvek promenila tok istorije.

Godine 1937. u zavejanom Kijevu, stidljiva studentkinja istorije Mila Pavličenko organizuje svoj život oko posla u biblioteci i malog sina — ali Hitlerova invazija na Sovjetski Savez menja njenu sudbinu. Odlučna da se priključi borbi zarad sinovljeve budućnost, marljiva devojka Mila postaje smrtonosni snajperista – lovac na naciste poznat kao Ledi Smrt. Kada je vest o njenom tristotom ubistvu učini nacionalnom heroinom, Mila će biti otrgnuta sa krvavih bojišta Istočnog fronta i poslata u Ameriku na turneju dobre volje.

Skrhana gubitkom, Mila se oporavlja od ratnih rana, izolovana i usamljena u svetlucavom Vašingtonu. Neočekivano prijateljstvo sa prvom damom Eleonor Ruzvelt i mogućnost da doživi romansu ipak joj daju nadu.

Najopasnije poglavlje života Ledi Smrt tek počinje kada se udruže stari neprijatelj iz prošlosti i smrtonosna senka koja je sada prati.

Zasnovan na istinitoj priči, Dijamantsko oko je roman o herojstvu rođenom iz očaja, o majci koja je postala vojnik, o ženi koja je našla svoje mesto u svetu i zauvek promenila tok istorije.

„Pravi razlog što Dijamantsko oko osvaja čitaoca ne počiva samo u autorkinoj veštini, niti u njenom izboru žanra već u izuzetnom prikazu jednog karaktera, studiji žene koja je ubica, majka, ljubavnica, a pre svega borac koji preživljava.“
– BookPage

„Čitaoci koji tragaju za novim i jedinstvenim uglom sagledavanja Drugog svetskog rata, uz misteriju koju valja razrešiti i blage primese ljubavnog romana, zaroniće duboko u ovu priču.“
– Library Journal

„Ne propustite ovu priču o divovskoj moći, snazi i izdržljivosti jedne žene.“
– BookReporter.com

Jedan sultan ne može sebi da dozvoli brata.

Džem je za života svuda bio stranac: Srbin ili nevernik – kod nas; Saracen ili Mavar – kod hrišćana. Džem u svojoj smrti pripada svima verovatno zato što ne možeš da izmisliš ništa ljudskije od patnje. (Iz svedočenja Ajas-bega)

Odbačeni princ bez prestola, sultan bez sultanata, drugi sin Mehmeda II Osvajača Džem posle očeve iznenadne smrti uživa naklonost vojske, kao što je uživao i veću naklonost svog pokojnog oca. Njegov brat Bajazit. s druge strane, ima nasledno pravo na tron, institucionalnu moć i verske prvake, ali Džem ipak odlučuje da se proglasi sultanom Anadolije. Bajazit ga ubrzo svrgava i Džem svoj život provodi u progonstvu, prvobitno na Rodosu, u krugu krstaškog reda jovanovaca, pa u Francuskoj, ne bi li postao zarobljenik malteškog reda i završio u Vatikanu. U decenijama koje će uslediti postao je puko oružje u rukama zapadnih moćnika i hrišćanske crkve, žrtva političkih i religijskih previranja u predvorju modernih vremena, prvi politički zatvorenik, disident sopstvene zemlje, vojske i tradicije, apatrid i pesnik, zabludeli princ u sudaru dva sveta, Istoka i Zapada.

Napisan u istočnjačkom maniru uvezanih priča različitih svedoka i pripovedača, sa daškom persijske poezije, Slučaj Džem-sultana najznačajniji je roman bugarske spisateljice Vere Mutafčijeve. Priča o njegovoj tragičnoj sudbini odavno je prisutna u osmanskom nasleđu na balkanskom podneblju, o čemu svedoči i Andrićev roman Prokleta avlija.

„Šta je Džem Džemšid? Rob, prosti rob kog vode na lancu od trga do trga, ima još uvek nade na milost dobrog gospodara ili na otkup ili na bekstvo. A Džem milosti niti može očekivati niti bi je mogao primiti sve i kad bi neko hteo da mu je da.“
– Ivo Andrić Prokleta avlija

Roza Kustačer je izgradila modnu imperiju pomoću svog umeća da osmisli savršenu odevnu kombinaciju za svaku priliku. Ali večeras, dok se sprema za najvažniji sastanak svog života, njeno uobičajeno samopouzdanje posustaje. Šta ju je dovelo do ovog trenutka? Pokušavajući da izabere haljinu i savršenu nijansu karmina, Roza počinje da pripoveda svoju neverovatnu priču. Priču o tome kako joj se život raspao. O siromašnoj devojci poreklom iz sela visoko u planinama Italije. O nacističkoj okupaciji i begu usred noći. O novoj nadi u Švajcarskoj i slomljenom srcu. O glamuru i novoj ljubavi u Parizu. O ambicijama i razočaranju u Rio de Žaneiru. O uspehu i samootkrivanju u Njujorku.

Shvatila je da je život provela u begu. Ali više neće bežati.

Zadivljujući roman o modi, nesalomivoj volji i osećanjima koja se mogu ostaviti po strani, ali se nikada ne zaboravljaju.

„Očaravajuće i savršeno skrojeno, kao haljina marke Dior.“ – Rejčel Ris

„Priča o neverovatnoj ženi. Knjiga u kojoj ćete se izgubiti.“ – Džil Pol


Ovaj debitantski roman preveden je na više od deset jezika i doživeo je veliki uspeh širom sveta.

O autoru

Džordža Kaufman rođena je u severnom Londonu, gde je i odrasla. Studirala je socijalnu antropologiju i demografiju na Kembridžu, Londonskoj školi ekonomije i Oksfordu. Dobar deo dvadesetih i ranih tridesetih godina života provela je u raznim krajevima sveta, preferirajući ona koja počinju na slovo B: Brisel, Belo Orizonte, Brajton i Boston. Od 1995. godine živi u Londonu, gde je karijeru demografskog antropologa zamenila odgajanjem dece i pisanjem. Trenutno, sa suprugom, dve ćerke i mačkom živi na mestu iz kog do centra Londona može doći biciklom. Krojačica iz Pariza je njen debitantski roman.

Nastavak romana M. Sin veka, dobitnik nagrade Strega

Put romana M. Sin veka – krajnje originalnog književnog slučaja – nastavlja se ovde na neočekivan način, podižući veo zaborava sa ličnosti i događaja od kapitalnog značaja i eksperimentišući još smelijim preplitanjem naracije i izvora iz vremena o kome se piše.

U osvit 1925. najmlađi predsednik italijanske vlade, čovek koji je na sebe preuzeo krivicu za Mateotijevo ubistvo kao da je neka zasluga, leži u svom stanu punom buva. Benito Musolini, „sin veka“ sedeo u kancelariji lista Popolo d’Italija spreman da se suoči sa neprijateljima kada je ubedljivo bio poražen na izborima 1919. Sada je pobednik na svim frontovima, a ipak izgleda kao da je na samrti zbog čira koji ga izjeda iznutra.

Tako počinje drugi deo zlosrećne epopeje fašizma koju Skurati priča smeštajući je u formu romana. O M. se više ne pripoveda iznutra, jer on postaje nepristupačan entitet, „larva moći koja se pretvara u leptira čija je usamljenost potpuna“. Oko njega stari kamaradi rastržu jedni druge poput čopora pasa. Duče pak postaje dalekovid, on želi da se odmerava samo sa pitanjima od presudnog značaja, sa velikom istorijom. Rešavanje sporova između partijskih rukovodilaca poverava Augustu Turatiju, koji je tragičan u svom pokušaju da postupa ispravno; Badolju i Gracijaniju poverava afrički poduhvat, koji se slavi u retoričkim opisima nepreglednih dina, ali se u stvarnosti vodi kao najprljaviji od svih ratova i ide do užasa koje sa sobom nose bojni otrovi i koncentracioni logori.

Priča kulminira 1932, na desetogodišnjicu revolucije, kada M. podiže impresivni, sablasni spomenik fašističkim mučenicima i kada, čini se, više najavljuje buduća krvoprolića nego što odaje počast pokojnicima iz prošlosti.

„Ovakva proza u tekućoj književnoj produkciji, koja je na jakim antibioticima, zaslužuje medalju za hrabrost.“
– Antonio d’Oriko, Lettura

Na ovim stranicama otkrivamo neobične epizode iz života besmrtne legende - Fernanda Magelana. Mnogi su čuli za ovu ikonu, čitali o njegovim podvizima, ali da li ste ikada poželeli da ga upoznate lično?

Saznajemo o dramatičnim događajima koji su oblikovali Magelanovu sudbinu i ostvarenjima zbog kojih je postao toliko poznat.

Ali ovo delo nije samo skup datuma i istorijskih referenci, već poziv da se upoznamo sa Magelanom kao ljudskim bićem - sa njegovom strašću, borbom, neukrotivom snagom volje i žestokom naravi koja ga je odvela do mesta gde niko pre nije stigao.

Osim toga, otkrivamo i njegove slabosti, frustracije i životna razočaranja. Ukratko, ova knjiga je prilika da otkrijemo Fernanda Magelana kakvog još nismo videli - čoveka od krvi i mesa.

Jedan papa na vrhuncu svoje moći i najozloglašeniji zločin renesansnog Rima.


Papa Aleksandar VI Bordžija sprema se da usavrši svoje planove o preuzimanju kontrole nad Italijom kad ga svirep zločin lišava jednog od najdražih članova njegove porodice i remeti mu planove. Ceo Rim se digao na noge da otkrije vinovnika zločina, ali zbog neobičnog niza slučajnosti, u prvim redovima istrage našao se dvorski slikar, čuveni Pinturikio. Kako bi rasvetlio zločin koji je pogodio samo srce Aleksandrovog pontifikata, Pinturikio se oslanja na pomoć najuglednijih umetnika u gradu, od Mikelanđela Buonarotija do Filipina Lipija, od Pjermatea d’Amelije do Peruđina. Spisak neprijatelja porodice Bordžija toliko je dugačak da se lista osumnjičenih dopunjuje iz dana u dan. I dok u jednoj fazi istrage svi kreću u potragu za maskiranim čovekom koji bi mogao da bude svedok zločina, jedna izobličena žena kreće se Rimom u potrazi za osvetom... O kome je reč?


U renesansnom Rimu, u kojem raskoš umetničkog izraza ide ruku podruku s borbama za moć, pero Andree Fredijanija priseća se jednog od najčuvenijih nerešenih slučajeva ubistva u istoriji.

Priča o Troji oslikana jarkim bojama i ispričana iz ugla dve žene čije glasove predugo niko nije čuo.

Već hiljadama godina muškarci pričaju legendu o ženi zbog koje je isplovilo hiljadu brodova – ali sada je vreme da se ova pripovest čuje iz njenog ugla. Roman Kćeri Sparte priča je o tajnama, ljubavi i tragediji iz vizure žene odgovorne za najrazorniji mitološki rat, ozloglašene Helene, kao i njene sestre Klitemnestre.

Spartanske princeze Helena i Klitemnestra žive u izobilju i raskoši. Čitava Grčka im zavidi na plemenitoj krvi i lepoti kakvoj nema ravne. Ipak, sve povlastice imaju svoju cenu. Još kao devojčice, sestre su prinuđene da se rastanu i udaju za inostrane kraljeve po očevom izboru – za Menelaja i njgovog moćnog brata Agamemnona. Ipak, čak i kada postanu kraljice, od njih se očekuje da obave samo dva zadatka: da rode naslednika i budu otelotvorenje ženske krotkosti i smernosti.

Kada zapostavljanje, surovost i častoljubivost muževa postanu nizdrživi, Helena i Klitemnestra moraju da zbace društvene okove i stvore sebi nov život, a burne posledice njihovih postupaka osećaće se još tri hiljade godina.

„Hejvudova je udahnula nov život dvema važnim ličnostima antičke kulture i dočarala bogat i buran unutrašnji svet žena na koje inače gledamo samo kao na simbole.“
– Kirkus Reviews

U ovom jedinstvenom istorijskom romanu, Papa Mora, prožetom turbulencijama dalekih vremena, punih peripetija i previranja, koje su u četrnaestom veku dovele do takozvanog „Avinjonskog raskola”, zvanog još i papski raskol, uz velike podele u Katoličkoj crkvi, kao i do ustoličenja Benedikta XIII, prikazane su dve razlièite priče.

Duhoviti i ironični Visente Blasko Ibanjes, jedan od najvećih španskih pisaca svih vremena, majstorski prepliće priču o bujnom sentimentalnom odnosu dvoje mladih ljudi (ljubavnu vezu između Rosaure Salsedo, bogate argentinske dame i Klaudija Borhe, mladog valensijskog pesnika, ujedno i naratora romana), isprekidanu dešavanjima iz života takozvanog Pape mora (don Pedro de Luna), koji je predstavljen kao čovek čelične volje i jedan od najtvrdoglavijih i najupornijih poglavara Katoličke crkve.

KOLIKO GOD DA SE TRUDITE, NE MOŽETE ODLOŽITI NEIZBEŽNO.

Dok je Marija Antoaneta udisala poslednji dah kao kraljica Francuske u Parizu, druga znamenita vladarka – Antoanetina ljubljena sestra Šarlot – bila je stotinama kilometara daleko, u Napulju, očajnički pokušavajući da obezbedi Antoanetino oslobađanje iz ruku revolucionara koji će je pogubiti. Ipak, Šarlot nije mogla da pretpostavi da će pogubljenje njene sestre promeniti tok istorije – i dovesti do propasti i njene kraljevine.

„Ti si kraljica. Ti si kraljica kakva je Antoaneta želela da bude.”

Austrija 1767: Marija Karolina Šarlot – deseta ćerka i jedna od šesnaestoro dece imperatorke Marije Terezije od Austrije – znala je da će je njena titula habzburške nadvojvotkinje neminovno primorati da napusti svoj dom, porodicu i ljubljenu sestru Antoanetu, čija joj je ljubav značila više od svega. Ali ne još. Habzburška vladarska porodica slavila je veliki uspeh: Šarlotina starija sestra Jozefa obećana je kralju Ferdinandu Četvrtom od Napulja i uskoro će postati kraljica. Međutim, pre nego što je stigla da otputuje u svoju novu domovinu, dolazi do tragedije. Nakon posete porodičnoj kripti, Jozefa se zarazila velikim boginjama i preminula. Zatečena, Šarlot je primorana da se suoči s nezamislivom novom realnošću: sada je ona ta koja se, umesto svoje sestre, mora udati za Ferdinanda.

Tužna i usamljena, Šarlot shvata da će njen život u Napulju biti mnogo komplikovaniji nego što je mogla i da zamisli. Ferdinand je povodljiv i neodlučan, i posle katastrofalnog venčanja ona tone u očajanje. Regent njenog muža Tanuči, čovek gladan vlasti i rešen da sve kontroliše, doveo je zemlju na rub propasti. Očajna, Šarlot moli svog brata Leopolda, sada imperatora Svetog Rimskog Carstva, da joj pošalje pomoć – što on i radi, u liku Džona Aktona, zgodnog vojnika, dvadeset godina starijeg od Šarlot, koji preuzima dužnost komandanta mornarice. Šarlot mora smognuti snage da uradi ono što je njena majka nekada učinila: mora preuzeti vlast u zemlji.

U vremenu političkih pobuna i pogubljenja krunisanih glava, dok se njena sestra kraljica Marija Antoaneta u Francuskoj suočava sa sve ozbiljnijom krizom, kako će mlada vladarka uspeti da spase sve do čega – i koga – joj je stalo, saznaćete u ovoj podrobnoj i raskošnoj priči o porodici, dvorskim spletkama i moći.

„Ovo je uzbudljiv kurs nepoznate istorije carskih krvoprolića i očaravajući putopis. Pred vama se otvara vijugav put kroz prošlost ispunjen misterijama i intrigama čiji će vas rasplet iznenaditi.“
– Independent

Godine 1453. Konstantin XI je poginuo u odbrani Carigrada od otomanskih osvajača, ali njegovo telo nikad nije pronađeno. Legenda kaže da je prebegao đenovljanskim brodom, izbegavši sigurnu smrt od turske ruke i postao Besmrtni car.

Pet vekova od njegovog nestanka tri misteriozna čoveka povezuju se s mladim profesorom iz Istanbula. Kao članovi tajnog društva, koje zaostavštinu Besmrtnog cara prenosi na potonje generacije, obznanjuju mu da upravo on nastavlja vladarsku lozu. Da bi preuzeo kontrolu nad ogromnim bogatstvom, moraće da ispuni poslednje želje svojih predaka: da prođe kroz teške i misteriozne obrede inicijacije, koji će snagu njegove volje staviti na ozbiljnu probu.

Mladi profesor polazi na put koji ga vodi ka srcu tajne epskih razmera i nesagledive istorijske važnosti.

Preplićući istoriju i fikciju, razotkrivajući tajne drevnog Konstantinopolja i savremenog Istanbula, Vizantijski sultan nas vodi zamršenim stazama prošlosti do uzbudljivog i neslućenog raspleta. Ako ste uživali u romanima Umberta Eka, ovo je prava knjiga za vas.

„Čitaoci umorni od beskonačnih obrada Da Vinčijevog koda biće iznenađeni i nagrađeni novim, osvežavajućim Altunovim pristupom temi. Uz mnoštvo manje poznatih detalja o Vizantijskom carstvu i dozu karakterističnog humora, Altun nam je podario istinski originalno delo.“
– Publishers Weekly

Neverovatno putovanje na kojem ćete osetiti luksuzne tkanine pod prstima i diviti se jedinstvenom glamuru italijanske mode dok šetate impozantnim ulicama Rima

Kada je Madalena Splendori prvi put ušla u butik Adele Kazagrande, između njih dve rođena je veza koja će ih zauvek spajati. Od prvih reči koje su razmenile, ove dve žene osećaju da su vrlo slične: obe ih pokreće strast i slobodan duh. Duh koji je omogućio Madaleni da pobegne od bede u kojoj je rođena i postane slavna figura u rimskim salonima, a Adele da sa suprugom započne modni biznis i ostvari svoje snove.

Vrlo brzo njeni modni dodaci postaju poznati širom sveta, a to će biti samo početak nezaustavljivog uspeha. Adele će svoju ljubav prema ovom zanatu i tradiciji, kao i svoj vizionarski duh, preneti svojim kćerkama, koje će ovaj brend pretvoriti u ikonu luksuza i elegancije.

London 1893. Dvojici nekadašnjih oficira Kraljevske artiljerije ponuđeno je pravo malo bogatstvo da odu u Maroko i pomognu sultanu da uguši pobunu koja je izbila na jugu. Samo u ulozi savetnika, kako im je rečeno. Hari Delhejz je na usamljeničkom putu samouništenja; Džordž Mariot mora da održi obećanja koja je dao. Njima ovo izgleda kao najlakši način da zarade novac. Nisu mogli više da pogreše.

Prinuđeni su da se bore sa promrzlinama u Atlaskim planinama i izdrže prolazak kroz užarene pustinje Podsaharske Afrike. Izigrani su, oteti i upotrebljeni kao pioni u političkim rivalstvima sa velikim ulozima. Susreću žene koje obožavaju topove kao božanstva plodnosti i ratne gospodare-vračeve koji igraju krvave šahovske partije sa živim robovima. Tu je, zatim, i sam gospodar Atlasa, Amastan el Karim. On čuva šokantnu tajnu koja bi obojicu mogla koštati života – ili jednom od njih dati razlog da ponovo živi.

Epska istorijska avantura koja oživljava lepotu i varvarstvo Maroka iz XIX veka prenoseći čitaoca iz viktorijanskog Londona u izgubljeni svet urušenih palata i divljih planinskih prelaza.

Naučili smo da je bolje živeti s jednom nogom nego provesti život na kolenima.

Zapanjujuća, dosad neispričana priča o najvećoj misiji spasavanja u Drugom svetskom ratu – kada je Agencija za strateške službe (OSS) odlučila da vrati više od 500 avijatičara koji su se našli iza neprijateljskih linija u Jugoslaviji.

Tokom kampanje bombardovanja rumunskih naftonosnih polja, stotine američkih avijatičara bile su oborene iznad teritorije Jugoslavije koja se nalazila pod nacističkom okupacijom. Srpski seljaci su rizikovali sopstveni život da bi pružili utočište vojnicima koji su čekali da budu izbavljeni, pa je tako 1944. godine pokrenuta operacija Halijard. Iznureni od gladi, Amerikanci su morali da izgrade poletno-sletnu stazu dovoljno široku za teretne avione C-47, radeći bez odgovarajućeg alata, u potpunoj tišini kako ne bi uzbunili Nemce i kako ne bi još više ugrozili lokalne meštane koji su im pomagali. U isto vreme, teretni avioni su morali da se probijaju kroz neprijateljski vazdušni prostor pazeći da i sami ne budu oboreni.

Sada se prvi put iznosi puna istina o ovoj nezaboravnoj priči o odanosti, požrtvovanosti i hrabrosti, koja je više od pola stoleća iz političkih razloga držana pod velom tajne. Knjiga 500 zaboravljenih je povest od koje zastaje dah, koja nam pruža detaljan uvid u sve ono što se događalo iza scene tokom najsmelijeg organizovanog bekstva u Drugom svetskom ratu.

Priča jedne porodice je priča jedne zemlje.

Jedino što je Rouzi nasledila od samotne majke jeste sveščica s ruskim bajkama ispisanim rukom. Ali između njenih redova krije se sasvim druga priča.

Nekada davno u jednom dalekom carstvu…

...Rouzi se zvala Raisa i živela je mirno u malom stanu u Moskvi, gde joj je majka pred spavanje pričala bajke. Jedne sparne letnje noći ubijeni su joj otac i sestra i njeno detinjstvo se naglo okončalo.

Godinama kasnije Rouzi je na doktorskim studijama u Oksfordu, a njen verenik ne zna ništa o njenom ranijem životu. Majka na samrtničkoj postelji zaveštava Rouzi pohaban, rukom ispisan notes sa sablasnim kratkim pričama. Proganjana sestrinim duhom i obuzeta očajničkom žudnjom za odgovorima, Rouzi se vraća u domovinu kako bi otkrila istinu o toj letnjoj noći – da bi raskrstila sa svojom prošlošću.

Naoružana samo majčinom zbirčicom bajki i čvrstom rešenošću, Rouzi kreće na putovanje koje će je odvesti u Rusiju na rubu revolucije iz 1917, u svet zanosne romantike, nasilja i izdaje. Ali što dublje zalazi u taj svet, to se više raspadaju istine o njenoj porodici.

U srcu svih događanja koji su odredili sudbinu njene porodice Rouzi otkriva Tonju, mladu ženu plemenitog roda, lepu kao lutka od porcelana. Pre nego što stigne do poslednje priče, Rouzi mora da odluči koliko istine može da podnese.

Lutka od porcelana porodična je saga koja prati tri generacije kroz čitavo postojanje sovjetske Rusije. Ovo je priča o osveti i opsesiji, o ljubavi koja traje, o nemogućim izborima i razornim posledicama – ali i o opraštanju i iskupljenju.

Veličanstveni roman koji opisuje pad Singapura pod japansku vlast u Drugom svetskom ratu, ispričan iz perspektive Kloda Lima, mladog Kineza koji je vaspitan tako da poštuje britanske kolonizatore i da prezire sopstveno azijsko nasleđe. Kako se ruši britanska odbrana, tako propada i Klodov svet, prisiljavajući ga na nova određenja svoje kulture i sebe samog.

Inspirisana Netflix serijom The Empress, ovo je priča o snažnoj ženi koja je postigla nemoguće.

Godine 1853. bavarska princeza Helena vredno se sprema za udaju za cara Austrije Franca Jozefa. Za to vreme, njena mlađa sestra Elizabeta, poznata kao Sisi, sanja o romantičnoj ljubavi i uglavnom provodi vreme tako što jaše, šeta šumom ili crta. Želi da bude slobodna i srećna i da se ludo zaljubi. Ona zna da je život nešto više od svečanih zakuski i korseta – kad bi joj samo neko dozvolio da sve to iskusi iz prve ruke.

Ali kada se Sisi i Franc sasvim neočekivano sretnu u vrtovima palate, daleko od radoznalih očiju i nemilosrdne kritike dvora, njihova se privlačnost ne može poreći. I kako se njihovi razgovori pretvaraju u nešto više, oni će uskoro morati da biraju između očekivanja svojih porodica i vatrenih želja svojih srca.

Drugi o knjizi

„Raskošna priča koja vas neće razočarati.“ – Publishers Weekly

Autor svetskih bestselera Pariz, Njujork i Ruska

Portret jedne od najosobenijih i najupečatljivijih zemalja sveta

Kina oživljava bogatu teritoriju ove ogromne zemlje u neprestanom razvoju. Od Hongkonga do Pekinga i Velikog zida, od moćne Žute reke do drevne prestonice Nanđinga, od Zapadnog jezera omiljenog među pesnicima do tajanstvenih pećina u Guilinu, pred nama pisac oslikava uspone i padpve imperije dok se kolonijalni Zapad sreće sa raskošnim i složenim Istokom u dramatičnom sukobu naroda i kultura.

Raderfurd piše hroniku uspona i padova članova kineskih, britanskih i američkih porodica koje se bore sa bujicom istorije. Pri tome, na svoj prepoznatljivi način, na osnovu temeljnih istraživanja, on slika portret kineske istorije i društva, njenih drevnih tradicija i velikih potresa, i pojavu Kine kao sve jače globalne sile. Putujemo kroz pustolovine i ljubavne priče, sukobe i intrige, ogorčene bitke i neverovatnu sreću.

U ovoj veličanstveno ispričanoj priči zasnovanoj na podrobnim istraživanjima Edvard Raderfurd slika uzbudljiv portret jedne od najosobenijih i najupečatljivijih zemalja sveta.

„Bravurozno izvođenje koje pršti od dešavanja, uzbuđenja i energije.“ – Daily Mail

Epski opis velikog sukoba Istoka i Zapada

Firenca je 1288. turoban i mračan grad u rukama Korsa Donatija, vođe gvelfa žednog neprijateljske krvi gibelina, koji tek što su naneli težak poraz Sijenjanima, saveznicima Firence.

U ovom teatru apokalipse nalazi se i Dante Aligijeri: hrabar i zaljubljen u Beatriče, ali prinuđen da živi sa drugom ženom; prijatelj Gvida Kavalkantija i đota, zaljubljenik u poeziju i umetnost, ali pozvan da ispuni svoju dužnost na bojnom polju. Firenca se sprema za poslednji okršaj i Dante mora da okuša sopstvenu hrabrost tako što će se latiti oružja kod Kampaldina.

Mladi Dante postaje feditore Firence, konjanik prvog reda, i suočava se sa sudbinom jednog krvavog dana koji će obeležiti tok italijanske istorije. A svakako će obeležiti i njega, kao čoveka i kao pesnika. Noćne more koje ga muče zbog užasa rata i iskrene ljubavi koju oseća prema Beatriče biće temelji na kojima će početi da gradi svoj magnum opus, Božanstvenu komediju. Ratnik, pesnik, legenda. Dante kakvog još niste upoznali.

„Svojim novim, romantičnim pristupom razotkrivanju Napoleona, autorka nam je otkrila sva njegova lica: oca, ljubavnika, prijatelja, ratnika.“
– The Literary Hill

Nakon što ode u izgnanstvo na malo ostrvo Sveta Jelena u udaljenom južnom Atlantiku, poraženi car Napoleon i njegova ljubavnica, Albin de Montolon, planiraju da pobegnu i spasu svog malog sina. Udružujući porobljene Afrikance, britanske simpatizere, jevrejskog trgovca, korzikanskog odmetnika i francuske sledbenike, oni se suprotstavljaju izdaji u sopstvenim redovima, ponekad suptilnim, ponekad smelim, ali uvek očajničkim akcijama.

Usred svojih strasti i intriga, Napoleon završava roman Klison koji je počeo da piše kao mladić. Delo prerasta u poruku sinu kojeg su mu neprijatelji uzeli, ali kako da je prenese dečaku?

U teškim okolnostima Napoleon i Albin se udaljavaju, a želju za pomirenjem ugrožavaju njihove ambicije i Albinin muž. Da bi uspeo, Napoleon mora da nauči kome da veruje. Da bi preživela, Albina mora da odluči koga da izda.

Ovaj elegantni i uverljivo prikazani roman iz pera vrhunskog pripovedača pesničke duše svakako spada u sam vrh istorijske fikcije. Divna knjiga, puna novih saznanja.

„Složeno izatkana tapiserija oživljava poslednje Napoleonove godine, bremenite intrigama i tugom zbog gubitaka. Svaka čast Rodenbergovoj na spisateljskom daru i temeljno obavljenom istraživanju.“
– Kirkus Reviews

Izuzetna priča o herojstvu i nedaćama, časti i izdaji.“ – Kirkus Reviews

U antičkom svetu, postojala je vojska koje su se plašili više od svih drugih. Vojska sposobna da osvoji svet. Ali istorija može da preokrene i najslavniju sudbinu.

Godina 401. pre nove ere. Nakon smrti svog oca Darija, Artaksekrs Drugi preuzima persijski presto i vlada carstvom koje se proteže od obala Egejskog mora do severa Indije. Njegova je vlast apsolutna, a za pedeset miliona podanika jedna njegova reč može da znači život ili smrt. Međutim, na horizontu njegove naizgled čvrste vladavine pomalja se senka: njegov brat Kir Mlađi polaže pravo na presto. Samo jedna vojska može da pomogne Kiru: deset hiljada sinova Sparte čiji su očevi poginuli u Termopilskom klancu ili u ratovima na Peloponezu. Kir je velikodušan i mudar vojskovođa, Spartanci željni da igraju igru prestola... ali bitke se mogu dobiti – ili izgubiti – jednim udarcem. Kada ostanu zarobljeni u srcu neprijateljske imperije, bez vođe, Spartanci moraju da nađu put do mora i do slobode. Samo jedan čovek može da ih vodi: Atinjanin Ksenofont. I samo zahvaljujući njemu, savremeni svet će saznati za legendarnih Deset hiljada i njihov povratak kući.

Jedan od najepskijih momenata u čitavoj grčkoj istoriji veličanstveno oživljava na stranicama ovog romana koji veliča plemenitost i herojstvo.

Autorka romana Deca Volge i Zulejha otvara oči

Dobitnica nagrada Velika knjiga, Jasna Poljana i Velika nagrada Ivo Andrić

Poslednjih godina Ruskog građanskog rata živote duž Povolžja odnosila je glad. Mnogobrojna deca postala su siročad, skitnice i beskućnici. Boljševička vlada odlučila je da oko 150.000 napuštene dece koja su umirala od gladi hitno evakuiše u provincije u kojima je bilo više hrane.

Ova priča počinje 1923. kada komandir Dejev i komesarka Bela organizuju evakuaciju pet stotina dece-beskućnika iz Kazanja za Samarkand. Dejev se poput Odiseja, Herakla ili Jasona na putu suprotstavlja apsolutnom Zlu – Smrti – koja dolazi u raznim oblicima, kao Glad, Bolest ili Ubistvo. Ipak, u očima dece, tokom šest nedelja putovanja nižu se uzbudljive i opasne avanture kroz nepregledna prostranstva: od šuma Povolžja i kazaških stepa, preko pustinje Kizilkum i planina Turkestana. Široka paleta sudbina i likova: izbegli seljaci, čekisti, kozaci, ekscentrični svet malih skitnica sa svojim neobičnim jezikom, psihologijom, sujeverjem i nadama smenjuju se u neočekivano dirljivim situacijama i mizanscenima.

Jahina zadire u bolne teme iz prošlosti Rusije koje su se nesumnjivo odrazile na savremeno rusko društvo. Tim pre se veština njenog pisanja jasno odražava na svakoj stranici romana koji zrači životnom snagom.