ROMAN

Malo je romana, a posebno prvenaca, koji suvereno nastupaju sa položaja zavičajne topografije, a sveopšteg dometa, u spoju lokalnog i globalnog, urbanog i ruralnog – od Beograda do Guče i nazad. Put od istine jednog vremena i zemlje koja je slavila iluziju, preko laži, do neizvesnog sutra. Ako ta država nije sazrela, junaci knjige jesu. A opet, njihov je svet u dubokoj krizi, sa mogućim srećnim završetkom. Makar privremeno. Duhovita pričljivost, gradski žargon, statičan roud roman koji koči u mestu, obični životi u previranju, mlada pamet, rokenrol… - Vladislav Bajac Bekmanovski kolokvijalni jezik, svakodnevni likovi sa dubljim istinama, naizgled trivijalni životi koji u sebi kriju dublje smislove. „Postmoderna?“, kaže jedan od njih, „Da, da, znam... to je ono kada nije važno šta se radi, nego šta se priča.“
Vreme je konobar života koji isporučuje račun; Broćin roman gleda u taj ceh i razmišlja da li je ostalo za bakšiš, pre puta za fajront… - Lazar Džamić

„Moja jedina krivica bila je u tome što sam se usudila da budem slobodna i nezavisna u svetu kojim vladaju muškarci. Optužili su me za špijunažu, iako se sve moje ’znanje’ svodilo na ogovaranja po salonima i kuloarima visoke klase.“

Paulo Koeljo u ovom romanu udahnjuje nov život jednoj od najtajanstvenijih žena u istoriji – čuvenoj Mati Hari.

Ko se krio iza ove neuhvatljive legende? Samosvesna i fascinantna, očaravala je publiku svojim plesom i opčinjavala najmoćnije muškarce te epohe.

Koeljo ulazi duboko u njenu dušu, dajući joj reč kroz intimno, poslednje pismo iz zatvorske ćelije. U njemu ona rekonstruiše svoj nesvakidašnji put: od skromne devojčice Margarete Zele iz holandske provincije do egzotične plesačice koja je živela i volela isključivo po sopstvenim pravilima, izrastajući na taj način u pravu pionirku ženske emancipacije. Za razliku od većine žena svog vremena, imala je jasan san: da osvoji evropske scene i sama izgradi sopstvenu slobodu.

„Koeljo je priču o Mati Hari pretočio u sažet, ali izuzetno snažan roman.“ – Los Angeles Times

„Upečatljivo ostvarenje... Čitaoci će do same završnice verovati da pred sobom imaju autentična pisma Mate Hari.“
– Publishers Weekly

„Koeljo je naslikao portret žene koju je sopstveno doba najpre uništilo, a potom uzdiglo u večnu legendu.“ – Paste Magazine

Bestseler autor čije su knjige prodate u više od 320 miliona primeraka.

Ono što važi u ljubavi, važi i u ratu. Poraz u jednoj bici, ili gubitak svega što mislimo da posedujemo, donosi nam trenutke tuge. Ali kada ti trenuci prođu, otkrivamo nepoznatu snagu koja se krije u svakome od nas, snagu koja nas iznenađuje i zbog koje ćemo više poštovati sebe.

Četrnaesti je jul 1099. Pred kapijama Jerusalima stoji vojska krstaša koji će napasti u zoru. Unutar zidina drevnog grada okupili su se muškarci i žene svih uzrasta i svih veroispovesti kako bi čuli mudre reči tajanstvenog čoveka poznatog kao Kopt. Sazvao je građane da istinom odgovori na njihove strahove. Ljudi mu postavljaju pitanja o porazu i samoći, borbi i promeni, lepoti i pronalaženju sopstvenog puta, ali i ljubavi, strahu, mudrosti i onome što ih čeka u budućnosti... Odgovori koje su dobili odjekuju i danas jer govore o ljudskim vrednostima koje su opstale kroz vreme.

„Ova knjiga nas oslobađa i daje nam volju da idemo napred, jer kakav god da je ishod naših postupaka – život je dar i ne sme se rasipati!“ – babelio.com

„Koeljove knjige nas vode na čudesno putovanje ne samo u srž pripovesti već i ka smislu samootkrivanja.“ – Stark Insider

Obišao sam mnoga mesta i promenio više zemalja nego čarapa, kako bi rekao Bertolt Breht. Stranice koje slede sadrže neke trenutke koje sam proživeo, priče koje su mi drugi pričali ili misli koje su mi se javljale dok sam prevaljivao određene deonice reke svog života.

Zadivljujuća zbirka razmišljanja Paula Koelja, jednog od najvoljenijih pripovedača na svetu, u kojoj deli svoje refleksije o širokom spektru tema – od muzike i strasti, preko putovanja, do pitanja prirode dobra i zla.

Beležeći u svom neponovljivom stilu misli o duhovnosti, ljubavi i sudbini, Koeljo poziva svakog čitaoca da krene na put ka sebi, ka ostvarenju svojih snova, ka osvajanju unutrašnjih planina.

„Njegove knjige su ostavile plemenit uticaj na stotine miliona ljudi.“ – London Times

„Koeljo nam pruža uvid u lepotu i spokojstvo koji nas okružuju. Reč je o zbirci anegdota, misli, razmišljanja i priča.“ – medium.com

„Njegova dela su kao zvezda vodilja koja neopaženo vodi čitaoce ka njima samima, ka njihovim tajanstvenim i dalekim dušama.“ – Le Figaro

Ukrajina, 2022. godine. Dok se zemlja približava istorijskom preokretu, tri žene kreću na put koji spaja potragu za ljubavlju, slobodom, porodicom i jednim gotovo nemogućim naučnim zadatkom.

Jeva je biolog i samotnjak koji živi u mobilnoj laboratoriji i putuje širom Ukrajine pokušavajući da sačuva retke vrste puževa. Porodica želi da se skrasi i uda, ali Jeva već izlazi sa brojnim muškarcima. Njeni sastanci, međutim, nemaju mnogo veze sa romantikom. Ona upoznaje Zapadnjake koji dolaze u Ukrajinu u potrazi za navodno tradicionalnim suprugama i koristi taj neobičan svet kako bi finansirala svoj naučni rad.

U isto vreme, sestre Nastja i Solomija rade u rastućoj industriji romantičnih tura, glumeći potencijalnu nevestu i njenu prevoditeljku. Iza toga kriju sasvim drugačiji cilj. Tragaju za svojom nestalom majkom, poznatom aktivistkinjom koja se godinama borila upravo protiv takvih putovanja.

Njihove sudbine uskoro se ukrštaju i pretvaraju u neobično putovanje kroz Ukrajinu. Tri besne i odlučne žene, grupa otetih udvarača i Leviša, poslednji puž svoje vrste, kreću putem na kojem ništa ne ide po planu. A onda ruska invazija menja sve.

Poslednji primerak vrste je savremeni roman koji spaja crni humor, porodičnu dramu i društvenu satiru sa pričom o ženama koje pokušavaju da zadrže kontrolu nad sopstvenim životima u svetu punom očekivanja, stereotipa i političkih potresa.

Marija Reva kroz originalne junakinje i neočekivane situacije istražuje ljubav, identitet, žensku nezavisnost, porodicu i pitanje šta smo spremni da učinimo da bismo sačuvali ono do čega nam je zaista stalo. Smešten u savremenu Ukrajinu, roman intimne sudbine svojih junakinja povezuje sa velikim istorijskim događajima, stvarajući neobičnu, inteligentnu i emotivno snažnu priču.

To je knjiga za čitaoce koji vole nekonvencionalne romane sa upečatljivim likovima, britkim humorom i snažnim društvenim kontekstom.

Ovaj roman je biografija, autobiografija, roman putovanje, roman toka svesti, psihološki roman, a ispričan je kroz vrtoglavu spiralu događaja, likova, dubokih preispitivanja i intimnih patnji, u gustom prepletu misli, osećanja i dubokih potreba jednog junaka iz XIX i drugog iz XX veka – Fjodora Mihajloviča Dostojevskog i samog Leonida Cipkina, lekara po struci i izuzetnog poznavaoca stvaralaštva Dostojevskog i njegovog rastrzanog života. Ovo delo je i svojevrstan prikaz, više utisak, o ruskim književnicima polovinom XIX veka, i o najpoznatijim disidentima sedamdesetih godina XX veka. Jezička i sintaksička sredstva kojima se Cipkin služi izvanredno prate njegovu priču i svedoče o izuzetnom književnom daru, pronicljivosti i senzibilitetu, koje nažalost više nije imao prilike da iskaže: samo nedelju dana pošto mu je roman prvi put objavljen, u Sjedinjenim Državama, Leonid Cipkin je preminuo u Moskvi, u Sovjetskom Savezu iz koga mu nikada nisu dozvolili da ode, gde nije mogao da objavljuje niti da radi. Srce mu je stalo na njegov 56. rođendan 1982. godine.

Natali je tradicionalna Amerikanka, influenserka koja živi na farmi kako se nekad živelo: šarmantna seoska kuća, muž zgodni kauboj, šestoro dražesne dece; jutra im počinju tako što ona veselo skuplja jaja dok muž pomuze kravu. Pa šta ako iza tih savršenih kulisa postoji armija dadilja i asistenata? Ono što osam miliona Natalinih pratilaca ne zna, ne može im ni naškoditi, zar ne? Sve do jutra kada se probudi u devetnaestom veku u životu koji nije njen. Njenu kuhinju greje pucketava vatra umesto struje, njena deca su prljava i čudna, a od nje se očekuje da cepa drva i pere odeću na ruke dok joj prsti ne prokrvare. Je li ovo nekakav surovi rijaliti šou? Putovanje kroz vreme? Ili je Bog testira? Vrlo brzo Natali shvata dve stvari: ovo nije njen lep život i mora da pobegne svim sredstvima.

Istraživač Noel Evart Odel, sa ostrva Vajt, otkrio je na vrhu Mont Everesta fosil majušnog Leuntorocita, morske životinje stare više od četiri stotine i pedeset miliona godina, čiji se život okončao onoga dana kada je tektonska usna poljubila nezasita usta indijskog potkontinenta.

U nekom drugom registru, istraživač Nikolas Fleming pronašao je potopljeni grad Pavlopetri, koji je više od pet hiljada godina pod vodom, ali su ipak njegova gluva zvona ostala netaknuta, kao njegova utopljena groblja, otisci kolena na daskama u crkvi na kojima se kleči…

To su otisci vremena, drage moje dame i gospodo, kao i draga moja deco. Ostaćete razočarani ako Vam to budem rekao, ali ja sam proveo sve ove godine lažući. Ali, u uzroku ove laži leži razlog zbog kojeg sam ja danas ovde.

(odlomak iz romana)

Kada mu je dijagnostikovano ozbiljno srčano oboljenje, jedan mladić odlučuje da napiše Knjigu svog života – i to da je napiše, bukvalno, srcem. Treba mu trideset godina da završi ovaj poduhvat, gladujući, trpeći nemaštinu i živeći na kredit, čekajući da izmiri dugove kad Knjiga bude objavljena. Čim je završi, šalje stranice iskucane na pisaćoj mašini svom izdavaču, a on ih nikad ne dobija. Očaj vodi pisca i njegovu ženu, njihove prijatelje i komšije u grozničavu potragu po svim poštanskim ispostavama na svetu, sve dok izdavač ne obznani da je konačno primio knjigu. Samo što to nije bila Knjiga… Tada počinju da pljušte knjige potpisane imenom pisca i narod počinje da čita neobuzdano, pretvorivši čitanje u fenomen na globalnom nivou. - Knez Wratcharsky

Četrdeset i kusur godina nakon 1974. Republika Kipar odlučila je da identifikuje kosti pacijenata psihijatrijske bolnice Atalasa, koji su poginuli tokom turskog bombardovanja ustanove. Međutim, pojavila su se mnoga pitanja. Da li su njihovi rođaci još bili živi kako bi dali krv na analizu? I ako jesu, da li bi želeli da učestvuju u tome? Mnogi dugogodišnji stanari bili su napušteni i zaboravljeni u psihijatrijskoj bolnici, čak i od svojih najbližih, kao posledica društvenih predrasuda tog vremena. A čiji bi se identitet utvrđivao? Osobe pre njenog zatvaranja ili posle? Neki od pacijenata, sopstvenom logikom i pod teretom svojih problema, sami su sebe lišili identiteta.

Roman govori o životu unutar psihijatrijske bolnice tokom decenije koja je prethodila (1964–1974), oslikava tu drugu mikrozajednicu, u kojoj se, pod drugačijim uslovima – između ludila i onoga što se smatra razumom – ogledaju i prelamaju sve pojave šireg društvenog okvira: ljubav, dobro, zlo, politika, mir, rat.

Jedna nevidljiva nit razdvaja ta dva polja, razum i ludilo, dok prolaze godine te sudbonosne decenije, a naši junaci lebde iznad nje. Uostalom, u tim godinama se odigravaju izuzetno važni događaji i njihove krajnje manifestacije pojavljuju se kao presudno raskršće 20. veka – na Kipru, u Grčkoj, u svetu.

Alisa više nije dete. Dok odrasta, sve češće je zaokupljaju pitanja o budućnosti planete i opstanku čovečanstva. Zašto ljudi ratuju? Zašto uništavaju Zemlju, životinje i prirodu? Možemo li, uprkos svim našim razlikama, naučiti da živimo zajedno, a da ne uništimo svet u kojem živimo? I da li je takav svet uopšte moguć?

U potrazi za odgovorima, Alisa će zakoračiti u čudesni svet ideja i putovati kroz vekove i civilizacije, upoznajući neke od najuticajnijih filozofa i mislilaca svih vremena — od Sokrata do Konfučija, od Epikura do Bude. Posetiće Platonovu pećinu, pratiće Hipatiju ulicama Aleksandrije, zaplesati sa Rusoom i razgovarati sa Dekartom, Ničeom, Frojdom i mnogim drugima.

Sa dnevnikom ispunjenim mislima i citatima, Alisa će postepeno otkrivati kako su se kroz istoriju menjale ideje o čoveku, svetu i smislu života. A kada se vrati u svoje vreme, biće spremna da se suoči sa izazovima koji nisu samo njeni — već pripadaju svima nama.

Od Akropolja u Atini do obala Ganga, od Sinajske pustinje do salona prosvetiteljstva, Rože-Pol Droa vodi nas kroz istoriju filozofije u romanu koji na uzbudljiv i pristupačan način istražuje velike ideje i pomaže nam da bolje razumemo svet u kojem živimo.

Glavna junakinja Magda raste sa bratom, ocem alkoholičarem, submisivnom majkom i dominantnom bakicom u starom trosobnom stanu u malom gradu na istoku Slovačke. Radnju uokviruje sahrana majke i to je okidač za neprekinutu struju uspomena. Ove uspomene predstavljaju jednu namerno haotičnu i nesavršenu hronologiju u kojoj neiskusan čitalac lako može da se izgubi. Priča teče u naizgled nezavršenim složenicama čiji je zadatak da čitaoca sve vreme drže u stanju blage napetosti i ne ostavljaju momenat za predah. Magda prolazi kroz detinjstvo, odrastanje, starenje, hrabro nosi svoje ožiljke, razbijena kolena, mokre papuče, kroz devedesete godine, komšiluke, kafane, obdaništa i škole, uz Mariju Kalas i – jednu Bakicu. Obična slovačka porodica. Priča izrečena u jednom dahu, skoro ispljunuta. Bez konkretnih početaka i bez jednoznačnih srećnih završetaka. Bez završetaka. Ivana Gibova je napisala knjigu o prećutanom i tradicionalno prihvaćenom porodičnom nasilju, neizgovorenoj hijerarhiji, o zavisnostima. O potrebi da se sazre prebrzo i pobegne, ali istovremeno o nemogućnosti da se postane zapravo i stvarno odraslim. O jednoj porodici kakvu svako od nas poznaje. O porodici kakvoj su kod nas sva prava zagarantovana. Tradicionalnoj i nikakvoj drugačijoj.

Rak u horoskopu – Pola žive istine, a pola živahne imaginacije – o putovanju kroz bolest i šta je bilo posle
Spisateljica Koviljka čitavog života traga za savršenim čitaocem. Umesto njega, nalazi čvorić: rak – i to pravi, ne onaj iz horoskopa.

Ipak, ovo nije ispovest o bolesti. Ovo je putovanje žene koja ne pristaje da bude žrtva, žene koja ne ume da ćuti onda kada bi ćutanje bilo najpraktičnije. Kada se čini da je sve gotovo, tek tada počinje Koviljkin pohod: krade kolače, nadmudruje lekare, okuplja konzilijum dama od Sarajeva do Vašingtona.

Od beogradske onkologije, porodične kuhinje i prijateljskih raskida, preko bombardovanja, majčinstva, izgubljenih razgovora i sećanja na Jugoslaviju, Koviljka stiže do ratom zahvaćene Ukrajine, gde treba da pronađe mladu surogat-majku i bebu koja je već postala predmet tuđih želja.

Naizgled apsurdna privatna misija pretvara se u potragu za odgovorom na mnogo teža pitanja: kome pripada život koji smo spremni da spasemo, platimo, rodimo, usvojimo ili izgubimo? Vladislava Vojnović pripoveda duhovito i bez trunke sentimentalnosti, slažući u istu rečenicu Hičkoka i Jodu, Čestertona i nabrajalicu „pošla koka na pazar”, visoku kulturu i nadrealne balkanske pejzaže.

Rak u horoskopu je besan, nežan i nemilosrdan roman u kojem jedna žena, uprkos strahu i umoru, odbija da prepusti život onima koji bi da ga vode umesto nje. Ili okončaju.

Bestseler Sunday Timesa
Porodična saga za 21. vek

Porodica Flin je sve samo ne obična.

Ketrin i Bad pokušavaju da održe brak koji se raspada, dok njihove tri ćerke svaka na svoj način klize u haos: Abigejl izlazi sa mladićem poznatim kao Gari Genocid, Luiza vodi tajnu prepisku sa onlajn teroristom, a najmlađa Harper tvrdi da neko – ili nešto – nadgleda njihov mali grad.

Kada Harperova opsesija misterioznim brodskim kontejnerom počne da razotkriva tragove mnogo veće kriminalne priče povezane sa moćnim milijarderom Polom Alabasterom, porodične svađe odjednom postaju najmanji problem. Flinovi se nalaze usred opasnosti koja bi mogla da ih potpuno rasturi – ili konačno ponovo poveže.

Ispričan kroz više glasova, Izgubljena jagnjad je brz, nepredvidiv i crnohumoran roman o porodici koja se voli čak i kada jedva podnosi samu sebe. Medlin Keš spaja porodičnu dramu, društvenu satiru i elemente trilera u priču punu apsurdnih situacija, neobičnih likova i iznenađujuće mnogo nežnosti.

To je roman za čitaoce koji vole disfunkcionalne porodice, britak humor, ekscentrične junake i priče koje iza haosa kriju mnogo srca.

„Stil Medlin Keš nosi melodiju duboko ukorenjene empatije i suzdržanog apsurda.“
– Washington Post

„Samouvereno i razigrano!“
– Boston Globe

Nežna i neodoljiva priča o plišanom medvediću sa velikim srcem.

Ovo je priča o plišanom medvediću rođenom davne 1921. godine u Batu, kada mu je Alis Šeridan prišila drugo oko, ali i sakrila u njega tajnu. Tako počinje neverovatno putovanje Henrija N. Brauna kroz burni dvadeseti vek, ispunjen ratovima i mirom, gubicima i novim počecima, nadom i razočaranjima. Kroz Evropu, kroz ljudske sudbine i istorijske prekretnice, Henri svet posmatra očima mede, ali ga razume srcem koje nikada ne prestaje da voli. Za njega, nežnog i inteligentnog, tišina nikada nije predstavljala prepreku. Iako ne može da govori ni da se pomera, on zna da ljubav ima svoj jezik – onaj u kojem su reči suvišne, a najvažnije poruke izgovaraju se srcem. Prelazeći iz ruke u ruku, od deteta do deteta, on uči svakog koga sretne da za ljubav, ponekad, nisu potrebne reči.

„Saosećanje, nežnost i humor izdvajaju ovu neobičnu priču i čine je toplom i dirljivom sagom.“ – Publisher's Weekly

Pre nego što je napisala priču o Henriju N. Braunu, Ane Helene Bubencer objavljivala je knjige pod dva različita pseudonima – Ameli Fihte i Lena Frej. Čudesni život mede Henrija je njen prvi roman objavljen pod sopstvenim imenom.

Ane Helene Bubencer studirala je skandinavistiku, anglistiku i germanistiku u Frajburgu i Oslu, a nekoliko godina radila je kao urednica u izdavačkim kućama. Živela je u vinogradu na obali reke Mozel, gde je radila kao samostalna književnica i prevoditeljka, a takođe je moderirala književne događaje sa skandinavskim autorima. Preminula je od ALS-a u jesen 2022. godine.

U romanu smeštenom u blisku budućnost u Japanu, naručuju se i prave virtuelne figure ljudi kojih više nema.

Hirano polazi od zastrašujućeg, ali i izvesnog: tehnologija će u budućnosti moći da sačuva nečiji govor, navike, sećanja, pa čak i da virtuelno oživi fizički lik preminule osobe.

Ipak, ovo nikako nije samo SF knjiga, već duboko i originalno promišljanje o granicama razumevanja i (pre)poznavanja u međuljudskim, posebno u bliskim odnosima. Spojivši intimnu porodičnu priču i filozofski roman u kojem se prepliću brojna egzistencijalna, etička i društvena pitanja – ljubav, smrt, eutanazija, sloboda izbora, usamljenost, identiteti, ko je siromašan, a ko i kako stiče bogatstvo...

Duboko u sebi jedan je od najzrelijih Hiranovih romana, a čitaju ga sve generacije, jer su influenseri, avatari, virtuelne figure kojima obiluje ova knjiga, zapravo samo paravan za naše preispitivanje, pre nego što ova budućnost iz knjige uskoro stigne.

Topla priča o iskrenoj naklonosti, moći japanske kuhinje kao jezika srca i sreći koja se rađa iz jednostavnih stvari i neočekivanih susreta.

Juko je promenila mnogo prezimena i mnogo porodica. Još kao dete ostala je bez majke, selila se iz jednog doma u drugi, ali se nikada nije osećala usamljeno. Svaki put, neko je kuvao za nju, dočekao je pod svojim krovom, pokazao joj da ljubav može imati različite oblike. Ali kada se Juko zaljubi i odluči da se uda, suočava se sa problemom: njen poslednji otac ne odobrava veridbu.

Pre nego što kaže „da“, Juko želi da ga po svaku cenu ubedi da je muškarac kog je izabrala pravi i zato kreće na putovanje kroz vreme, rešena da poseti sve svoje porodice i dobije blagoslov od svake od njih. Ovi susreti doneće joj neočekivana otkrića i pomoći će joj da se suoči sa svojim osećanjima i otkrije istinu o svojoj prošlosti.

„Sugurno će biti hit među čitaocima isceljujuće proze. Ovaj šarmantni japanski roman odiše toplinom, a svojim humorom i dobrotom oduševiće širok krug čitalaca.“ – Library Journal

„Predivna, nežna, topla i nadahnjujuća priča o radosnom putovanju jedne devojčice kroz težak život ka ispunjenju i unutrašnjem miru. Ona je oličenje istrajnosti pred nedaćama i optimizma uprkos svim životnim izazovima.“ – Reading the West


Japanski književni fenomen. Ovaj roman osvojio je prestižnu nagradu Japan Booksellers' Award i adaptiran je u veoma popularan japanski film.

O autoru:

Maiko Seo je rođena u Osaki 1974. godine. Počela je svoju književnu karijeru 2001. godine, i od tada je objavila nekoliko priznatih romana. Njena dela prevedena su na nekoliko jezika i adaptirana su u nekoliko filmova i serija.

Rođena u Beču 1905. godine, Ester Naht prolazi kroz teške životne udarce već u najranijem detinjstvu. Nakon gubitka oca tokom puta za Ameriku, po dolasku u Portland ostaje i bez majke, koja strada kao žrtva antisemitizma. Potpuno sama, Ester završava u sirotištu doktora Larča. Usled duboko ukorenjenih predrasuda i nedostatka jevrejskih porodica u Mejnu, čini se da joj je sudbina odvojenosti od doma i porodice unapred zapečaćena.

Prekretnica nastupa u njenoj četrnaestoj godini, kada je usvaja porodica Vinslou — ugledni dobročinitelji iz Nove Engleske vođeni uverenjem da su ljudskost i dobrota iznad bilo kog porekla. Uz njih Ester konačno spoznaje toplinu i pripadnost, ali unutrašnji poziv za otkrivanjem sopstvenih korena odvedi je natrag u Beč. Kroz olujna istorijska previranja, njen životni put nastavlja da se oblikuje sve do Jerusalima 1981. godine.

Kraljica Ester je dirljiva i raskošna priča o tome da pravu porodicu ne čini uvek krvna veza, već oni koji nam pruže ruku kada nam je najteže. Džon Irving još jednom potvrđuje svoj status virtuoznog pripovedača, stvarajući delo prožeto emocijama, moralnom složenošću i prepoznatljivim humorom.

„Raskoša i melanholičan roman obogaćen mračnim humorom, dubokim saosećanjem i dikensovskim omažima. Irving maestralno spaja moralnu složenost i emocionalnu istinu u delo koje se ne zaboravlja.“ — Booklist

„Priča ispunjena neponovljivim likovima, vrhunski ispričana i prožeta beskrajnim razumevanjem za ljudsku sudbinu.“ — NPR

Knjiga Staza paukovih gnezda Itala Kalvina postavlja sasvim jednostavno pitanje: koliko ste često probali da rat posmatrate očima deteta?
U vremenu u kom su sukobi postali titrajuće slike na ekranima, Staza paukovih gnezda Itala Kalvina vraćaju nas na mesto gde je sve mnogo bliže, sirovije i neshvatljivije. Tamo gde odrasli vode svoje beskrajne sukobe, a deca pokušavaju da im pronađu smisao.

No, pročitate li ovaj roman, videćete da se ipak nije puno toga promenilo od Drugog svetskog rata. Da su se odrasli uvek delili, po kafanama i na bojištima, u partizanskim četama ili protiv njih, da su se gložili među sobom samo zato što, po shvatanju jednog malog dečaka Pina: drugog razloga nije moglo ni biti, sem što su bili odrasli.

Možemo vam mi reći i da je ovo jedan od prvih romana italijanskog neorealizma, da sa sobom nosi ideje promene i drugačijeg odnosa prema svetu i ratu koji mu prethodi, da stoji postojano uz filmove De Sike i Viskontija, da Pin jednako luta među velikima kao i svi mali ljudi, ali vam to ništa neće značiti ukoliko niste spremni da prihvatite da i vi živite u svetu u kom ne možemo naći put do paukovih gnezda i da ih još jedino čitanjem možemo i tražiti.

O autoru

Italo Kalvino (1923–1985) bio je italijanski pisac i novinar. Pisao je romane i priče, a bio je i angažovani intelektualac. U svoja dela uključivao je različite ideje pozajmljene iz prirodnih nauka, semiotike, strukturalizma i lingvistike. Kalvinova privrženost svemu što je jednostavno, nekonvencionalno, neracionalno, ispoljilo se i u načinu pripovedanja. On nikada ne insistira na moralističkom kontekstu, nije didaktičan ni deklarativan, tako da filozofiji i moralu, koji tvore pozadinu njegovih književnih ostvarenja, daje maštovitu, narativnu formu.

Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja, bio je predlagan i za Nobelovu nagradu.

Najvažnija dela su mu Palomar, Kosmikomike i Ako jedne zimske noći neki putnik.

Da bi neko bio heroj, mora da može da kaže „ne“ kada svi kažu „da“.
—
U romanu Salaminski vojnici, u poslednjim trenucima Španskog građanskog rata, pedeset nacionalista čeka odstrel. Među njima i jedan pisac i fašista, a naspram njih možda i jedini pravi junak ove priče, osuđen na to da ga istorija zaboravi.
No, pripovedač Salaminskih vojnika ga ipak nije zaboravio. Njemu je, uprkos svemu, potreban jedan heroj isto koliko mu je potrebno i da dokaže kako posle svih nacionalnih stradanja i ličnih promašaja, ljudsko postojanje ipak ima autentičnu vrednost.

—
Pitao ga je: „Može li se jedan nazvati herojem u neherojskom vremenu?“
Rekao mu je: “Nema ih više, vreme je jedno i svi heroji njemu pripadaju.“
Da smo ih čuli tada sigurno bismo se setili svih onih malih heroja čija smo imena viđali po novinama ili slušali u kafanskim pričama. Imena onih koje možda danas tiho mimoilazimo na ulicama. Svih onih koji ne bi mogli sebe da prepoznaju među stranicama knjige, ali bi znali da vam odgovore da heroje ne određuje uniforma koju nose, strana kojoj pripadaju niti metak koji opale nasuprot sebe, nego spremost da stanu i puste život da se desi onako kako jedino može.



Iz romana Salaminski vojnici:


Neko je rekao, ne znam ko, da su, bez obzira ko je pobednik u ratu, pesnici uvek gubitnici; znam da sam, neposredno pre odlaska u Kankun, pročitao da je Hose Antonio Primo de Rivera, koji je uvek bio okružen pesnicima, rekao, 29. oktobra 1933, u prvom javnom predstavljanju Španske falange, u Teatru komedije u Madridu, da su „narode uvek pokretali samo pesnici”. Prva tvrdnja je čista glupost; druga, nije: istina je da se ratovi vode zbog novca, jer novac je moć, ali mladi ljudi odlaze na front i ubijaju i bivaju ubijeni zbog reči, a one su poezija, i zato pesnici uvek pobeđuju u ratu, i zato je Sanćes Masas, koji je uvek bio u blizini Hosea Antonija i sa tog povlašćenog mesta stvarao žestoku patriotsku poeziju o žrtvovanju i jarmu i strelama i vatrenim pokličima, koja je raspalila maštu stotinama hiljada mladih ljudi da bi ih na kraju poslala na klanicu, više zaslužan za pobedu frankističkog oružja nego svi trapavi vojni poduhvati Fransiska Franka, generala iz devetnaestog veka.

Tom Metkaf, naučnik na Univerzitetu u Saut Daunsu, delu preostalih britanskih arhipelaga, pretražuje arhive s početka dvadeset prvog veka, očaran slobodama i mogućnostima ljudskog života u njegovom zenitu.

Kada naiđe na trag koji bi mogao da dovede do velike izgubljene poeme, dolazi do otkrića o isprepletenoj ljubavi i brutalnom zločinu, što ruši njegove pretpostavke o priči koju je mislio da dobro poznaje.

Potraga, triler i ljubavna priča, Šta možemo znati je remek-delo koje nas vraća u sadašnjost iz osećaja nadolazeće katastrofe i zamišlja budući svet u kome nije sve potpuno izgubljeno.

Jedan od najboljih živih pisaca.
Sandej tajms

Pravi majstor.
Dejli Telegraf

Rajan i Lilijan Brajt su zaljubljeni, tek venčani i ponosni roditelji devojčice Džordžet. Ali njihov brak počiva na prećutanim istinama: Lilijan krije sina o kome Rajan ne zna ništa, dok Rajan krije svoju borbu sa alkoholizmom. Odrastajući između ljubavi i razočaranja svojih roditelja, Džordžet postaje svedok njihovih uspona i padova. Kada jedan bolan događaj zauvek promeni živote članova porodice, Džordžet pokušava da pobegne od svega što je podseća na prošlost. Suočena sa porodičnim tajnama i nasleđem koje je oblikovalo generacije pre nje, Džordžet mora da odluči da li je spremna da oprosti, prihvati ljubav i pronađe put ka sebi. Ispričana iz tri blisko isprepletene perspektive, ovo je dirljiva i emotivna porodična saga o gubitku, pripadanju, iskupljenju i trajnoj snazi ljubavi koja pokazuje da nas, uprkos svim lomovima, porodične veze uvek iznova pronalaze.

Majls Krželevski je posvećen suprug, brižan otac i ponosni vlasnik psa za lov na tartufe – u zemlji u kojoj tartufa nema. Ipak, ispod te šarmantne svakodnevice krije se čovek koji dvanaest godina kasni sa pisanjem doktorata iz ruskih narodnih bajki i sve jače oseća da je razočarao porodicu. Kada njegova supruga Kejt prihvati profesuru na prestižnom koledžu u zabačenim šumama Vermonta, Majls u tome vidi priliku da konačno promeni tok svog života. Ali Majls je čovek mnogih interesovanja i strasti te se ubrzo zatiče u društvu neobičnih i živopisnih likova – od tajanstvenog „hirurga za drveće” i biohemičara opsednutog kosama, sve do čoveka koji fotografiše pahulje i u hiljadama kartica pedantno vodi „Inventar pogrešnih ideja”. Ono što počinje kao bezazleno utočište od stvarnosti polako prerasta u nešto neizvesnije, kada Majls naiđe na čudnu lokalnu legendu koja bi mogla biti mnogo više od puke priče. Duhovit, apsurdan i pun životne vedrine, „Ljudi sa sela” je roman o braku i roditeljstvu, veri i sumnji, i o tome kako nas priče – i ljudi koji ih pričaju – povezuju u svetu sve veće otuđenosti.

Prvi deo čuvene Sosekijeve trilogije, koju čine još romani Zatim i Kapija.

Prevod s japanskog: Mateja Matić

Kada mladi i naivni Sanširo Ogava napusti mirnu provinciju Kjūšū i stigne u Tokio kako bi započeo studije na Carskom univerzitetu, pred njim se otvaraju tri sasvim različita sveta: distancirani akademski krugovi, tradicionalne vrednosti njegove porodice i rodnog kraja i uzbudljiv, blistav svet moderne urbane omladine.

U vremenu kada se Japan ubrzano menja pod uticajem Zapada, Sanširo pokušava da pronađe svoje mesto između prošlosti i budućnosti. Njegov život dodatno komplikuje susret sa zagonetnom, samostalnom i očaravajućom Mineko, ženom koja u njemu budi osećanja kakva do tada nije poznavao.

Suptilnim stilom i izuzetnom psihološkom pronicljivošću, Nacume Soseki donosi bezvremenu priču o odrastanju, prvoj ljubavi, propuštenim prilikama, usamljenosti i potrazi za sopstvenim identitetom u društvu koje se nezaustavljivo menja. Više od jednog veka nakon objavljivanja, Sanširo ostaje jedan od najvažnijih romana japanske književnosti i nezaobilazno delo za sve ljubitelje klasične i savremene proze.

„Najjači utisak koji ova knjiga ostavlja – čak i kada se pojedinosti zaborave – jeste osećaj svežine i slobode. Izbor mladog studenta za glavnog junaka omogućava čitaocu da se gotovo neprimetno poistoveti sa njegovim pogledom na svet i da zajedno s njim doživi Tokio s početka 20. veka. Upravo u toj jednostavnosti i odsustvu patetike leži trajna snaga Sosekijevog romana.“

Prevod s japanskog: Jelena Milenković

Objavljen između 1936. i 1938. godine, Vetar se diže smatra se jednim od najlepših dela japanske književnosti 20. veka.

U ovom lirskom i duboko dirljivom romanu Hori Tacuo pripoveda o ljubavi koja prkosi prolaznosti. Radnja, smeštena između sunčanog planinskog odmarališta i tihog sanatorijuma obavijenog maglom, prati dvoje mladih koji pokušavaju da sačuvaju svaki dragoceni trenutak uprkos neizbežnoj senci bolesti i rastanka.

Naslov romana nadahnut je čuvenim stihom Pola Valerija: „Vetar se diže, treba pokušati živeti.“ Vetar u Horijevoj prozi postaje simbol promene, prolaznosti i životne snage – podsećajući da nijedan trenutak nije večan, ali da upravo zato svaka iskrena ljubav dobija neprocenjivu vrednost.

Ovo izdanje donosi i novelu Lepo selo, nežnu i autobiografski nadahnutu priču u kojoj autor oživljava uspomene na susret sa svojom budućom verenicom Ajako Jano. Smeštena u slikovite predele Karuizave, novela predstavlja emotivni uvod u svet Vetra se diže i zaokružuje celinu posvećenu ljubavi, sećanju i prolaznosti.

Poetski, suptilan i bezvremen, Vetar se diže jedno je od onih dela koja ostavljaju snažan trag dugo nakon poslednje pročitane stranice.

Zanosna priča o žudnji, poreklu, domu i neočekivanim posledicama naših izbora.


Petnaest godina nakon Drugog svetskog rata Izabela je izgradila povučen život zasnovan na disciplini i strogoj rutini u seoskoj kući svoje pokojne majke, gde je sve pod konac – ni viljuška ni reč ne smeju biti na pogrešnom mestu. Ali njen pažljivo uređeni svet počinje da se urušava kada brat Luj u kuću dovede svoju novu devojku Evu, neprijatnu i nametljivu mladu ženu koja će tu provesti celo leto.


U sparnoj letnjoj vrelini Izabelina opsesivna potreba za kontrolom dostiže tačku pucanja. Sukob između dve žene vodi je do otkrića koje preti da razori sve u šta je verovala i sve što je do tada smatrala svojim životom.

Četiri dana neprekidne kiše u Napulju, u iščekivanju događaja koji će promeniti sve.


Razorna, nezaustavljiva i nemilosrdna kiša preti da proguta Napulj. Dok se ulice urušavaju pod naletom biblijskog potopa, grad postaje poprište neobjašnjivih i čudesnih pojava. Iz zidina srednjovekovnog dvorca odjekuju sablasni jecaji, nivo mora opasno raste, a kovanice od pet lira iznenada počinju da sviraju melodiju koju mogu da čuju samo desetogodišnje devojčice.


Kroz ovaj apokaliptični, sivi pejzaž vodi nas Karlo Andreoli, melanholični novinar i pasivni hroničar zbivanja. Njegova potraga za smislom odvodi nas u mračne uličice, zabačene barove i zadimljene redakcije, ali pre svega u skrivene unutrašnje svetove Napolitanaca. Obuzeti kolektivnim strahom od nepoznatom, stanovnici grada iščekuju sudbonosni događaj koji će zauvek promeniti njihove živote. U ovoj halucinantnoj i vizionarskoj elegiji glavni junak nije čovek, već sam Napulj – grad rastrzan između sopstvenih mitova, tradicije i duboke melanholije.

U ovom romanu autor vodi čitaoca kroz svet neizgovorenih osećanja,živopisnih predela i sudbina koje se ukrštaju u potrazi za pripadanjem. Ovo je priča o lutanjima koja nas uvek vraćaju na početak, o mestima koja ostaju naš dom čak i kada im se više ne možemo vratiti i o ljudima koje nastavljamo da volimo kroz sećanja. Poetičan i emotivan, ovaj roman istražuje usamljenost, identit i večitu težnju da pronađemo mesto kojem zaista pripadamo.

Početkom XX veka anarhista Nestor Mahno pokušao je da na jugoistoku Ukrajine stvori društvo kakvo dotad nije postojalo – zajednicu zasnovanu na samoupravi seljaka i radnika, bez centralne državne vlasti. Iako je taj neobični eksperiment kratko trajao, Mahno je postao jedna od najzanimljivijih ličnosti ukrajinske istorije. Upravo njegovim tragovima, gotovo čitav vek kasnije, kreće Serhij Žadan.

Međutim, potraga ubrzo prerasta u putovanje kroz istočnu Ukrajinu, njene zaboravljene gradove, ljude, mitove i istoriju, otkrivajući zemlju rastrzanu između prošlosti i sadašnjosti. Na razmeđu putopisa, romana, eseja i road trip proze, knjiga Anarchy in the UKR donosi izuzetan portret postsovjetske Ukrajine. Žadan piše o slobodi, pobuni, odrastanju i identitetu, spajajući istoriju i svakodnevicu u jednu od najznačajnijih ukrajinskih knjiga ovog veka.

O autoru:
Serhij Žadan (1974) jedan je od najznačajnijih savremenih ukrajinskih književnika. Rođen je 1974. godine u Starobiljsku, u Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine. Studirao je ukrajinsku i nemačku književnost u Harkivu, gde se bavio proučavanjem ukrajinskog futurizma. Nekoliko godina je radio kao univerzitetski profesor. Od početka devedesetih godina Žadan je postao jedan od najupečatljivijih glasova nove ukrajinske književnosti. Njegova dela govore o raspadu Sovjetskog Saveza, životu u industrijskom Donbasu, društvenim promenama, marginalcima, rok kulturi i iskustvu rata. Među njegovim najpoznatijim delima nalaze se Depeche Mode (2004), У.Р.С.Р. (2004), Інтернат (2017) i Псалом авіації (2021). Pored književnog rada, Žadan je poznat i kao muzičar, frontmen grupe Žadan i psi (Жадан і собаки). Aktivan je u humanitarnom radu, a 2024. pridružio se Nacionalnoj gardi Ukrajine. Dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja. Danas živi u Harkivu.

Autorka bestselera Nasleđe

Lija Lokhart ne pristaje da joj život određuje horoskop i spremna je da to dokaže, makar obišla ceo svet.

Lija Lokhart veruje u nauku i zazire od svega što miriše na nju ejdž mistiku. Ali život koji je pažljivo izgradila iznenada se raspada – najpre zbog uporne vrtoglavice, a zatim i zbog astrološkog tumačenja koje tvrdi da živi u suprotnosti sa onim što joj je zapisano u zvezdama.

Besna i odlučna, Lija kreće na put kako bi dokazala da je astrologija čista besmislica, upoređujući svoj život sa životima svojih „zvezdanih blizanaca“ širom sveta – ljudi rođenih pod potpuno istom mapom neba. Ipak, na tom vrtoglavom putovanju kroz Veneciju, Istanbul, Nju Orleans i dalje, ispostaviće se da će njeni najvažniji vodiči biti ljudi koji su oduvek bili u njenom životu: majka za koju veruje da ju je napustila, otac za kojeg veruje da ju je spasao i nekadašnji komšija čija bi ljubav mogla biti put do njenog istinskog ja.

„Vrtoglav i maštovit beg od svakodnevice, koji ujedno donosi promišljenu priču o identitetu i samoprihvatanju.“ – Shelf Awareness

„Put oko sveta vođen zvezdama. Destinacije na kojima će se Lija zateći čine zadivljujuću pozadinu priče.“ – Publishers Weekly

„Brza radnja, uverljivi likovi i teme lične transformacije podstaći će živu diskusiju.“ – BookPage

Sandro Veronezi (Sandro Veronesi), italijanski pisac i publicista, rođen je u Firenci 1959. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u istom gradu. Jedan je od najznačajnijih pisaca svoje generacije u Italiji. Objavio je više proznih knjiga (romana, priča, eseja, putopisa). Dobitnik je nekoliko književnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Romani Tihi haos i Kolibri (Akademska knjiga) nagrađeni su najvišom italijanskom književnom nagradom „Strega“. Književni nedeljnik La lettura – Corriere della sera izabrao je roman Kolibri za knjigu godine 2019.

Opis:
Još jedno toplo leto, 1972, Versilija, toskanska obala. Điđo Belandi, dečak iz Vinčija, kao i svake godine provodi ga s roditeljima i mlađom sestrom u iznajmljenoj letnjoj kući. Ima 12 godina i mada se zanima isključivo za sport, za njega već pristiže vreme novih otkrića: čitanja stripova, slušanja popularne muzike, a onda, u prisustvu jedne radoznale devojčice, Astel – i zavodljive moći reči kao i čari – prevođenja... Jer, Điđo je dvojezičan (mama mu je Irkinja) a Astel željna tog drugog jezika.
I dok iščekuje sportski događaj sezone – Olimpijske igre u Minhenu, a njegova se mlada ličnost razmahuje u idealima prve ljubavi, Điđo i ne sluti da ide u susret nečemu nepovratnom i sudbinskom, što će munjevito staviti tačku na svu tu blagodat, a njegov život podeliti na „pre i posle“. Taj događaj vremenski se poklapa sa tragičnim napadom na minhenskim Olimpijskim igrama: naslov romana zajednički je imenitelj pojedinačne, „male“ priče i istorijske zbilje.
Pred nama je živa slika kako jednog prohujalog trenutka Italije 70-ih, tako i kraja onog doba nevinosti – naspram nepronicljivih peripetija okruženja i porodice kojima smo kao deca uslovljeni.
Belandi, sada već s vetrometine svojih zrelih godina, minucioznom rekonstrukcijom sećanja nastoji da otkrije da li je on, onakav kakav je bio, mogao da promeni tok događaja. Tražeći odgovore kroz pripovedanje, u usporavanjima – a onda i ubrzanjima – prelazi dug put do onoga što Veronezi naziva prihvatanje, kao svojevrsni čin – reklo bi se – nečeg herojskog, u ljudskom biću.