JEZIK I KNJIŽEVNOST

U prvim decenijama dvadesetog veka u Parizu su se pojavile organizovane bande koje su obijale, pljačkale, podvodile i bezobzirno vršile brojne zločine.


Početkom dvadesetog veka Pariz je postao poprište delovanja dobro organizovanih kriminalnih grupa koje su se bavile provalama, pljačkama, nasiljem i raznim oblicima podzemnih poslova. Njihovi članovi, uglavnom mladići sa margine društva, prozvani su apašima i ubrzo su stekli zloglasnu reputaciju.


Ovaj model kriminalnog udruživanja nije ostao ograničen samo na Francusku. Apaške bande su se s vremenom pojavile i u Beogradu, gde su ostavile snažan trag u gradskoj hronici. Među njima se posebno izdvajao Dragutin Dragi Mitrović, poznat pod nadimkom Majmunac, čovek koji je decenijama uspevao da izmiče zakonu. Tokom gotovo trideset godina njegova aktivnost predstavljala je ozbiljan izazov za beogradsku policiju i postala deo urbane legende prestonice.

„Profesor Đarmati nas vraća u prošlost i doba kad se lopovi nisu mnogo razlikovali od ostalog sveta, bili su isto obučeni, sličnog ponašanja, ali je fascinantno koliko je surovosti pa čak i zločina bilo među apašima. Preporučujem ovu knjigu o lopovluku, kriminalu i hajdučiji, raskalašnom životu, o gospodi lopinama, lopingerima, kicošima i kokošarima. Jedini materijal koji je preživeo milione i milione godina je kamen. Uz kamen su preživeli i lopovluk i kriminal. Preživeo je i jedan stari, skoro zaboravljeni naziv – apaši.“
– Bora Otić, novinar

„Ljudi često romantizuju prošlost, prikazuju je kao neko doba koje nam je izmaklo i za kojim valja patiti. U svojoj novoj knjizi Šimon A. Đarmati radi ono što mu najbolje ide: prikazuje nam prohujala vremena ne skrećući pogled od onog ružnog i kriminogenog, istovremeno uspevajući da nas zabavi, začudi, zaintrigira. Ovo je mozaička hronika u sada već prepoznatljivom đarmatijevskom stilu u kojoj iz prošlosti izranja galerija živopisnih ličnosti predvođenih famoznim Dragutinom Mitrovićem Majmuncem, beogradskim probisvetom svetskog kalibra.“
– Đorđe Bajić, pisac

Ideju za pisanje knjige dao mi je sâm život. Ona oslikava segment jednog minulog vremena želeći da ga sačuva od zaborava...

„Šimon A. Đarmati, pisac ove nadasve uzbudljive i zanimljive knjige o vračarama, vračarima, gatanju i proricanju, ukazuje na drevni poriv u čoveku koga nisu bili pošteđeni ni veliki srpski vladari ni visoki državni činovnici, kao ni njihove supruge. Svesno ili nesvesno ljudi su svoje sudbine lakoverno predavali u ruke ovim opsenarima iskreno verujući da će se izbaviti iz nevolje, spasti od zla koje ih je obuzelo ili da će im se najskrivenije želje ostvariti.

Spoznaja budućnosti, kao i težnja da se po svaku cenu postigne željeni cilj, posebno u sferi ljubavi, zdravlja i bogatstva, ili pak namera da se uklone oni za koje se sumnja da su uzročnici nevolja, s vremenom su proizvele poseban soj ljudi spremnih da u svakom trenutku, u svakoj situaciji, pod velom čovekoljublja, prevarom i manipulacijom ʼpomognuʼ kako bi došli do materijalne koristi. U kriznim vremenima su naročito vešto etablirali svoje usluge, i to najčešće putem preporuka.

Knjiga o beogradskim vračarama i njihovim žrtvama bavi se prošlim vremenima, ali tematski se može smestiti i u savremeno doba. Rasvetljava krajnje neracionalne postupke žrtavi i veoma izoštrena čula i snalažljivost onih koji love svoj nesrećni plen i proricanjem ostvaruju značajno bogatstvo.“ – Prof. dr Vesna Marjanović.