Novi Barnum se nastavlja na dve prethodne knjige Alesandra Barika (Barnum 1 i Barnum 2) iz poslednje decenije dvadesetog veka. Širok je spektar interesovanja ovog pisca u ulozi publiciste, kolumniste i putopisca; od reforme spektakla, škole kao video-igrice, prednosti priča, gradilišta Morganove biblioteke, Renca Pjana, Sto pedeset milja Indijanapolisa, slike Vivijen Majer, Uelbekovih provokacija, zaostavštine Umberta Eka i nasledstva Gabrijela Garsije Markesa. Nema jasne granice između proze Alesandra Barika i novinskih članaka i eseja sakupljenih u ovoj knjizi.'
Ovaj tekst ima neobičnu genezu. Napisao sam ga između maja i oktobra 2006, u jednom za mene prilično mahnitom ritmu. Svakih pet-šest dana objavljivao sam po jedan nastavak u Republici. Verovatno bih, da sam odlučio da napišem normalnu esejističku knjigu, koristio drugačiji jezik, više obrazlagao, više promišljao, i, pošto bih mogao da se vraćam unazad i ispravljam, bolje struktuirao građu izlaganja. Ali, dopalo mi se da pišem kao u nekoj vrsti direktnog prenosa, pred očima ćitalaca, usredsre|en više na što brže definisanje misli, nego na promišljanje o konačnom izgledu objavljenog teksta.
