Da bi se shvatilo otkud jidiš poezija u Poljskoj treba se pozabaviti njenom istorijom. Kada je i na kom prostoru je nastajala? Otkud i od kada su na njemu pored Poljaka živeli Jevreji? Od kog veka je jidiš njihov jezik i jezik njihove književnosti? Pesnikinje počinju i politički da se angažuju, lično i svojom poezijom, u cionizmu, „nacionalizmu dijaspore”, jidišizmu i u komunizmu. One koje su preživele Drugi svetski rat u prvim decenijama posle završetka rata pisale su poeziju u kojoj je dominirala tematika „istrebljenja”, koristeći žanrove poput lamenta i molitava, odnosno prelazeći s polja estetike na polje etike i pobune, s tim, što se stila tiče, sve češće su umesto rimovanog stiha koristile slobodan stih. Kraj komunizma i ukidanje cenzure u Poljskoj omogućava objavljivanje knjiga jidiš autora u prevodu na poljski u novonastalim izdavačkim kućama i časopisima. Premda nisu visokotiražne čitaju se, piše se o njima. Mnoge jidiš pesnikinje su feministkinje. Što govori o znatno većoj slobodi njihovog izražavanja.
Poljskoj književnoj avangardi, koja je u Srbiji dosad bila malo poznata, nastaloj u periodu od 1917. do 1939. godine, Službeni glasnik u kolekciji „Avangarda“, prvi put posvećuje dve obimne i bogato dokumentovane knjige polonistkinje Biserke Rajčić, koje su plod njenih višedecenijskih istraživanja ovog segmenta poljske književnosti XX veka. Prva sadrži programe, proglase, proteste, polemike pojedinih pravaca i grupa (ekspresionizam, formizam, sferizam, futurizam, Krakovska avangarda, Žagari, četvoropreg, artes, jidiš avangarda) i bogato je ilustrovana, a druga knjiga predstaviće, takođe prvi put, avangardnu poeziju, prozu i dramu pripadnika pomenutih poljskih grupa i pravaca u prevodu na srpski jezik, uz iscrpne komentare, biograme i sažetu istoriju poljske avangardne književnosti od 1917. do 1939.
