JEZIK I KNJIŽEVNOST

Naši autori slobodno oblikuju svoja iskustva, primećujemo odlike prethodnih epoha: avangarde, moderne, postmoderne, ali su prisutni iskoraci ka novim izmima, do potpuno autohtonih izraza i umeća pevanja koja ohrabruju našu već široku i jaku / jarku pesničku scenu. Raduje pojava nesvakidašnjih eksperimenata, koji nisu eksperiment radi eksperimenta, već dolazak na vrlo oneobičen način do poetske istine i iskaza koji će preživeti test vremena. Sve se kreće u smeru jedan pesnik – jedan poetski pravac.
Po tematskom kodu, pesme u ovoj antologiji su raznovrsne, od ljubavnih, životnih, onih koje opisuju susret sa smrću, odnos prema tragedijama, preko anegdotskih, ispovednih, buntovnih, humorističkih, citatnih, erotskih, dijaloških, istorijskih do mitoloških, igrivih, imaginativnih. Prisutne su i pesme koje na brutalno istinit način opisuju sadašnje vreme, poništenje umetničkog i ljudskog, instant doživljaje i instant filozofije svakodnevnog trenutka.
Provodeći dosta vremena sa knjigama, časopisima, poezijom uopšte mogu izvesti iskustveni zaključak da je srpska poezija izuzetno živa, živahna, žilava i da je to žanr koji je u našoj književnosti najvitalniji. Pesme agilno nalaze put do čitalaca – i postaju (ostaju) deo njihovog umetničkog iskustva. Poezija se istinski čita i istinski voli. I pored nedopustivog odnosa književne kritike prema poetskim knjigama, posebno ako uporedimo odnos iste prema prozi, pre svega romanima; pesma opstaje posedujući vlastiti život kao predodređenu nagradu.

Antologija svetske haiku poezije koju je priredio Dejan Bogojević. Zastupljeno je 460 pesnika iz 77 zemalja i sve su pesme prevedene na srpski i engleski jezik.


Priređivač u predgovoru piše:

Haiku je i forma i sadržina, haiku je doživljaj, obris, odsjaj; vrletni put, gutljaj izvorske vode, tišina; haiku je ljubav, ali i poljubac; on je trajanje, nepristrasnost, prijateljstvo, haiku je srce, rađanje, intuicija, disanje, čuđenje, haiku je prosvetljenje. (…) U ovom izboru imamo haiku zapise najpoznatijih haiku pesnika koji su proslavili ovu književnu formu, kao što je sama književna forma uradila kada su oni u pitanju, jednako kao i autori koji nisu posebno poznati i koji se na haiku sceni pojavljuju poslednjih godina. Jedino merilo svrstavanja među zajedničke korice bio je kvalitet haiku pesama.

Sue Wilson (Australija)

Vlažna noć.
Njegovi vlažni snovi
sve vlažniji.

Isolde Lachmann (Austrija)

Oluja u drvetu.
Ko sada može razlikovati
zrno grada od pupoljka.

Ikuyo Yoshimura (Japan)

prolećna magla
u nju uđe mladi sveštenik –
bez povratka

Sono Ushida (Japan)

Duboka svetlost
puni morsku pećinu –
kaplju kapljice

Patricia Neubauer (SAD)

posle poplave
na rečnoj obali mladice
se naginju nizvodno

Aleksandar Prokopiev (Severna Mekedonija)

Pet noći prazna
kuća je ostarila
za celu godinu.

*

Suza na dlanu.
„Čuvaj se vode, sinko” –
kaže mi vračara.

Moma Dimić (Srbija)

Upalimo vatru
sećajući se barem
istog nam prijatelja.