Šta je samoća? „Čuvar dalekovoda u pustinji? Jednočlana ekipa tvrđave od peska?“ (Studija samoće, Česlav Mi- loš). Odgovor na ova pesnikova pitanja je: jeste, i to je samoća, ali nije samo to. Da li je samoća put ka sebi samom, kao što kaže Zaratustra Ničeov? Da, i to jeste, ali nije ni samo to. Samoća nije samo usamljenički život ili življenje sa sobom, za sebe i u sebi, jer je to nemoguće. Nemoguća je egzistencija u potpunoj izolovanosti od ljudi (i samac je rođen u nekom mestu, odgojen u nekoj porodici). I on je u vezi sa prirodom, makar to bilo sa osnovnim egzistencijalnim elementima prirode i kosmosa (vazduh, voda).
Antologija obuhvata pesnike, od kojih su neki najveća imena domaće, regionalne i svetske književnosti, koji su se bavili pitanjima samoće i usamljenosti.
Ova knjiga sačinjena je s namerom da bude korisna za dušu „jer i reči njene (duhovne pesme) čiste dušu i Duh Sveti brzo silazi u dušu“ onih koji ih čitaju, kao što je bio i u duši onih koji su ih pisali; i reči molitvene imaju silu i moć da osvećuju čoveka.
Nastajala u različitim podnebljima i epohama ova duhovna poezija može svojim molitvenim plamenom obasjati i zagrejati dušu i savremenog čoveka koji sve brižnije živi u jednom nespokojnom svetu. Umesto zastrašenosti od smrti, usa- mljenosti, izgubljenosti, nemira, očaja i beznađa, ovde je NADA da se čovek može spasti, samo ako okrene pogled na suprotnu stranu i ugleda Svetlost.
