Prvom pesmom pesnik nas uvodi u zbirku na jedan pomalo arhaičan i topao način vraćajući liru kao osnovu lirike. Druga pesma odvaja dva ciklusa, o čemu smo govorili, a treća obeležava kraj. Isticanjem besmisla tog kraja, pesnik nam zapravo anticipira nove zbirke koje će nastati ili koje već postoje. U svakom slučaju, pored nabrojanih osobenosti stvaralačkog postupka ovog pesnika, isticanja je vredan njegov osećaj za ritmiku jezika, kao i da je originalnim semantičkim spregovima pokazao nove mogućnosti upotrebe pesničkog jezika. Zato možemo reći da je pred nama jedan po svemu originalan i nov pesnik koji će se, verujemo, još više razvijati i pred kojim stoji pesnička budućnost, koja je u našoj poeziji retko svetla, a gotovo uvek neizvesna.
