JEZIK I KNJIŽEVNOST

Upitno nadnesena nad reku života, a setno i melanholično zagledana u slike prošlosti, Janja Đoković u ovim stihovanim zapisima kazuje o svemu onom što je emotivno dotiče, što je podstiče i na razmišljanje pokreće. Kazuje o onom čega se dušom takla i što joj suštinski znači. Zbog toga se u ovim stihovima naporedo javljaju unutarnji nemir, snovi i uspomene: „tiha sena prošlih dana"", kao što se opominjuće glase izgubljene iluzije i gorka spoznaja o neminovnosti i konačnosti.

Pored prizvanih i oživljenih slika, situacija i likova prošlosti, od kojih se lik majke upečatljivo izdvaja, vidno je u ovim stihovima i nastojanje da se na podlozi onog što je bilo potpunije sagleda i razume ono što se zbiva. Jer je potreba da se čitaocima upute iskustvena poruka i pouka, katkad važnija od želje za kazivanjem o viđenom i doživljenom. Život se ovde javlja kao dar i kao svetlo čudo koje u drami i paradoksu trajanja zanosi i zavodi, povija i lomi, ali i koje lepotom i vrednošću oporavlja i uznosi.

"Zamišljena kao zaveštanje miluncima, ova stihovana knjiga o saznanju slatko-gorkog trajanja, o uzletima i zanosima, klonućima i patnji: o onim odlukama i vrednostima po kojima se život suštinski prepoznaje, objašnjava i pamti, nastoji da bude iskustveni zbir, otvorena pouka i ispovest o umeću življenja. O čežnji i žudnji, sećanju i nadi. O ljubavi, kao najvišoj vrednosti i tajni.
U njenim slikama i porukama čitalac može da zapazi snažan poriv za obraćanjem, za komunikacijom.
Želju za slušaocem koji razume i prihvata jednostavan govor o vrtešci vremena koji ona nudi, a u čijoj
jednostavnosti ima intimističke topline praštanja i vitalističkog optimizma, koliko i setne zapitanosti i
ponorne slutnje pred zatamnjenim nebom savremenosti.
Upućeni najpre bližnjima, ovi se stihovni zapisi oslanjaju na večnu radoznalost duha i potrebu osetljive duše za zajedništvom, razumevanjem i prisnošću. Za onim humanim vrednostima koje, bez obzira na izazove, ne prestaju, već se kroz dodir i razumevanje snaže i uvećavaju. Zbog toga nastaje ova knjiga: da podseti, opomene, ukaže. Da uputi i podrži. Da nešto ljudski jednostavno i važno prenese, saopšti. Da pozlati i proslavi istinu sveta, čudo života."