JEZIK I KNJIŽEVNOST

Jergovićev stvaralački rukopis na stranicama hrvatskog Jutarnjeg lista jeste svojevrsna strast čitanja različitih umetničkih rukopisa-tekstova svojstvena samo njemu na prostorima bivših jugoslovenskih kultura.

I po tome je svojevrsni novi vinaverovski duh-projekat, jer Jergovićevo pisanje o različitim tipovima umetnosti podseća na Vinaverovo čudesno „Beogradsko ogledalo“. Dakle, Jergović je novi južnoslovenski vinaverovski duh, čiji esejistički rukopis ima onu živost i dinamiku koja se na ovim prostorima ne može, niti sme zanemariti...

Autobus za Vavilon je zasigurno najuzbudljivija slika onog najvrednijeg stvaranog u proteklih nekoliko godina.

I u „drugom krugu“ svoje prepiske Miljenko Jergović i Svetislav Basara nastavljaju, kako kaže jedan od njih, „sa ogovaranjem ovog palog sveta“. Njihove teme su terorizam, savremena Evropa i Rusija, putokazi na našim putevima, lektira ova dva pisca ali i lektira balkanskih predsednika, paljenje zastava, kolektivno, individualno i fantomsko sećanje, bekstvo unapred, pesimizam i depresija, ratovi i gradovi naše prošlosti, prostor i vreme kroz prizmu istorije – i sve to u duhovitim i pronicljivim opaskama ispod kojih se pomalja kritički duh i duboko promišljanje pojava, običaja, ljudi i događaja u savremenom svetu, pre svega u balkanskom podneblju kojem oba pisca pripadaju.

Jergović i Basara naizmenično pokreću različita pitanja i podjednako lucidno na njih uzajamno odgovaraju, nadovezujući se na nove i drukčije teme koje jedne iz drugih proizilaze. U tom uzajamnom podsticanju ova prepiska poprima formu zbirke ogleda rasterećene svojih žanrovskih stega, i utoliko se čita lako, kao uzbudljivo i relevantno štivo koje se tiče sviju nas i koje razotkriva mnoge naše predrasude i zablude.