JEZIK I KNJIŽEVNOST

Svim zaljubljenicima u knjigu i zainteresovanima za njenu sudbinu delo Julije Ščerbinjine će pružiti uvid u aktuelne knjižne formate (neovintidžna knjiga, salonska knjiga, pop-ap knjiga, flipbuk), savremene tendencije grafičkog oblikovanja, spisateljske tehnologije, tokove bibliotečke revolucije, novouspostavljene odnose pisca i čitaoca, književnosti i književne kritike.

Knjigа Pоd istim krоvоm prеdstаvlја ličаn i čеstо bоlnо iskrеn dnеvnik u kоmе је zаbеlеžеn šеstоmеsеčni intеgrаciоni еkspеrimеnt. Аutоri, Hеning Zusеbаh (nоvinаr „Diе Zеit”-а) i Аmir Bаitаr (studеnt mаtеmаtikе i infоrmаtikе), nаizmеničnо pišu svаki iz svоје pеrspеktivе о stаvоvimа i iskustvimа u vеzi sа migrаntskоm krizоm, pоčеv оd drugаciјih оbičаја, shvаtаnjа pоrоdicе, muškо-žеnskih оdnоsа, dо mеdјusоbnih prеdrаsudа, оdnоsа zаpаdnоg svеtа i islаmа itd. Knjigа је izvаnrеdnа i zbоg vеоmа duhоvitih оpisа mеđusоbnih nеspоrаzumа, šаlјivih i nеоčеkivаnih оbrtа, tе је i stоgа sјајnо čitаlаčkо štivо.

Pоnеkаd mе hvаtа strаh, kаd vidim štа sе trеnutnо dеšаvа u svеtu. Lаgао bih kаdа bih tvrdiо kаkо sе intеgrаciја dеšаvа sаmа оd sеbе. Pоnеkаd sаm mrtаv umоrаn оd trudа kојi mоrаmо dа ulоžimо sа Аmirоm. Аli prе svеgа sаm izgubiо iluziје о lјudimа kоје је strаh pаrаlisао. Kојi kukајu umеstо dа rаdе. Kојi trаbunjајu о prоpаsti, а mоgli bi pоmоći dа nеštо uspе. Zаštо svi ti kојi sе pribојаvајu zа nаšе zаpаdnе vrеdnоsti, nе pоsrеduјu tе istе vrеdnоsti? Zаštо nе оdu u izbеgličkе cеntrе i grаdskе bibliоtеkе i ispričајu pridоšlicаmа kаkо su slоbоdа gоvоrа, rаvnоprаvnоst i slоbоdni izbоri divnа stvаr? Kаdа smо imаli vеću šаnsu, dо vrаgа, dа iznоvа оsmislimо svеt nеgо sаdа? Kаdа ćеmо imаti pоvоlјniјu priliku dа prеdstаvimо sоpstvеnе idеаlе?

Hеning Zusеbаh

Barokna kultura u modernoj književnosti


Studija Večna sadašnjost nastavak je dugogodišnjih istraživanja baroknog prostora i njegovog uticaja na naše vreme, koji su u fokusu interesovanja dr Jelene Todorović. Predstavlja nam nasleđe baroka u savremenoj književnosti, viđeno iz perspektive istoričara kulture novog veka. Autorka nije sebi postavila kao cilj da ukaže na neposredne veze i pozivanja jedne kulture na drugu, već da razotkrije oblike mišljenja koje naše doba duguje baroknom vremenu, da učini vidljivim mnogostrukosti vremena i prostora, kao i skriveno nasleđe baroka u savremenoj književnosti.

Primeri koje proučava (Nevidljivi gradovi Itala Kalvina, Saturnovi prstenovi Vinfrida Georga Zebalda i Islednik Dragana Velikića) nisu dela koja su po svojoj strukturi namerno barokna, niti im se radnja odvija u baroknom dobu. U tim delima – ukazuje dr Todorović – barok je prisutan kao estetski princip, kao nevidljivo nasleđe koje oblikuje pogled na svet njihovih junaka. Barokno je osećanje prostora u kome oni žive kao i način na koji se u tom svetu prepliću mašta i stvarnost. Dodatnu dragocenost ove knjige predstavljaju kako vrstan izbor, tako i zanimljiva analiza likovnih priloga.

U knjizi Dragoslava Simića sačinjen je sjajan izbor iz bogate zaostavštine višedecenijskog serijala radiofonske emisije „Govori da bih te video“. Sagovornike i teme autor je lično otkrivao, znao da prilagodi svom mediju i realizovao s njima razgovore na raznim geografskim meridijanima, čak i u najtežim vremenima kao što su bile sankcije Ujedinjenih nacija i bombardovanje. Na našu sreću – sačuvao je te istorijske snimke brojnih priča naših znamenitih, ponekad zaboravljenih a često sasvim skromnih likova koji sada, u knjizi, postaju opipljivi doživljaji koji pokrivaju ne samo ceo 20. vek već i široke prostore Balkana, pa i cele Evrope, do Sjedinjenih Američkih Država, Južne Amerike i Australije. Ispričane živim jezikom, autentičnih narečja i iskrenih pobuda, te neponovljive ispovesti nas pozivaju da im se nebrojeno puta vraćamo i da, na izvestan način, ukrštamo ili paralelno pratimo različite životne puteve i neobične sudbine kojima je protkana naša istorija. Nema nevažnog svedočenja, nema malih priča – svako sećanje je dragulj, bilo da dopunjuje neki vakuum u našim (sa)znanjima o velikim ličnostima i istorijskim zbivanjima, bilo da nam otkriva sasvim intimne, emotivno obojene i neponovljive, obične trenutke življenja.


"Usmena, alternativna istorija Dragoslava Simića i njegovih gostiju na talasima radio-emisija – sada pretočena u tekstove i zaokružena u knjigu – obogaćena je velikim brojem pojedinačnih doprinosa izvanrednih sadržaja i tema."

Irina Subotić


Dragoslav Simić je dugogodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2, prepoznatljive emisije „Govori da bih te video“. Pokrenuo je 1992. godine autorsku ediciju dokumentarnih emisija u 100 naslova „Knjige koje govore“, prvo na kasetama, potom na nosačima zvuka CD, o ljudima i događajima iz političke i kulturne istorije Jugoslavije i Srbije u 20. veku.
Dobitnik je brojnih nagrada Radio Beograda u oblasti dokumentarnog radio-novinarstva: u periodu od 1968. do 2007. Nagrađivan je na Festivalu jugoslovenskog radija u Ohridu za dokumentarne emisije.
Objavio je više knjiga: Ženski logor na Golom otoku, u koautorstvu sa Boškom Trifunovićem, (1990) Raskol u eteru, (2006), Autobiografije uživo od Slobodana Jovanovića do danas, knjiga i CD (2007) Dražesni KGB, javi se ( 2009). Sarađivao je na knjizi Šezdeset osma – lične istorije (2008). Pisao je za brojne nedeljne i dnevne novine u SFR Jugoslaviji i Srbiji. Dobitnik je nagrade „Zlatni mikrofon“ RTS za 2007.

Hitlerov trgovac i njegovo tajno nasleđe.

U vreme nacizma, pre i tokom Drugog svetskog rata, Hildebrand Gurlit sakupio je ogromno umetničko blago, pre svega radove koji su dobili pečat „izopačene umetnosti“ ali i dela klasika. U amanet je – kao najveću tajnu - celu svoju ogromnu kolekciju poverio sinu Kornelijusu na čuvanje. I sin je, odista, brižljivo, duže od pola veka, imao jedinu životnu opsesiju: kako da skriva od javnosti više od hiljadu nagomilanih slika, crteža i grafika najeminentnijih umetnika - Libermana i Manea, Direra i Tuluz-Lotreka, Pikasa i Derena, Šagala i Monea, Sezana i Renoara, Munka i Diksa, Kirhnera i Klea, Kokoške i Engra... i mnogih drugih.
Gotovo slučajno otkriće skrivenog umetničkog blaga pre nekoliko godina u Minhenu izazvalo je lavinu pitanja na koja nastoje da pruže adekvatne odgovore armija državnih ustanova i privatnih pravnika, advokata, boraca za ljudska prava i istraživača žrtava Holokausta, zastupnika ostarelog, nemoćnog i poremećenog, sada već pokojnog Kornelijusa,
Nije reč samo o Gurlitu, već o načelnim pitanjima otimanja ili pod pritiskom prodavanih remek dela u bescenje, što su koristili i mnogi drugi kolekcionari, među njima i Pegi Gugenhajm, kada je u Parizu, neposredno pred nemačku okupaciju, stvarala svoju dragocenu zbirku.
U vezi s tim knjiga Ketrin Hikli postavlja niz moralnih i etičkih pitanja, raskrinkava puteve lažne denacifikacije, ističe dileme oko prihvatanja ili odbijanja ponuđenog legata Kornelijusa Gurlita Muzeju u Bernu i istovremeno ukazuje na organizovanje posebnih institucija u Nemačkoj, koja i dalje priznaje da snosi nacionalnu odgovornost za počinjene nacističke zločine, uključujući i pljačkanje umetničkih dela pre svega od Jevreja.

"Uzbudljiva, sjajno dokumentovana, gotovo kriminalistička priča Ketrin Hikli o ljubitelju umetnosti, Hitlerovom trgovcu i saradniku, strasnom kolekcionaru i spretnom zanesenjaku Hildebrandu Gurlitu koji je od prvog susreta sa delima nemačkih ekspresionista 1912. godine bio opčinjen snagom njihove društvene poruke i likovne hrabrosti."

Knjiga Suština milosrđa otkriva put koji je majstor-reditelj trasirao režirajući Šekspirove drame. Ova zbirka eseja u kojima Bruk razmišlja o Šekspiru postavlja pitanja kao što su: ko je bio čovek koji je napisao Šekspirova dela, zašto Šekspir nikad ne zastareva, kako da glumci pristupe Šekspirovom stihu... Vraćajući se dramama koje je nekada briljantno režirao, kao što su Kralj Lir, Tit Andronik i, naravno, San letnje noći, devedesetogodišnji Piter Bruk daje precizne odgovore. Ova kratka, ali neizmerno pametna knjiga daje unutrašnji pogled koji osvetljava odnos velikog svetskog reditelja prema najvećem svetskom piscu. Istovremeno, knjiga predstavlja i suštinu svega što je Piter Bruk naučio u svom životu. U svojim intrigantnim detaljima o pozorišnoj istoriji autor pruža veliko zadovoljstvo i zabavu budućem čitaocu. Brukov genije, odmerenost i duhovitost sjaje na svakoj stranici Suština milosrđa.


"Ova kratka, ali neizmerno pametna knjiga daje unutrašnji pogled koji osvetljava odnos velikog svetskog reditelja prema najvećem svetskom piscu. Istovremeno, knjiga predstavlja i suštinu svega što je Piter Bruk naučio u svom životu."

Nebojša Bradić



Piter Bruk:
Jedan je od najznačajnijih reditelja druge polovine XX veka i bez sumnje najsvestraniji među njima. Režirao je tragedije, komedije, vodvilje, mjuzikle, opere, filmove, TV filmove, dizajnirao kostime i dekor, komponovao muziku, osnivao trupe i, najzad, zasnovao u Teatru Buf di Nor u Parizu Međunarodni centar za pozorišna istraživanja (CIRT), gde je više od tri decenije radio sa odabranom i često obnavljanom internacionalnom trupom. Jedan je od retkih, ako ne i jedini, koji je kao uspešan reditelj svetskog renomea napustio poziciju o kojoj mnogi sanjaju i posvetio se istraživanjima sa mladim multietničkim ansamblom, tragajući za osnovama kreativnog susreta glumca i gledaoca u različitim kulturama i prostorima. Brukove predstave pripadaju svim žanrovima, od šoua u konvencionalnom smislu reči, do spiritualnih. Njegovi spisi o pozorištu, kao i pitanja kojima se u njima bavi suštinska su; Brukov filozofski rad na sebi je u velikoj meri prepleten sa njegovim profesionalnim bavljenjem umetnošću; njegova životna kretanja u najvećoj mogućoj meri u vezi su sa novinama koje je uneo u pozorište.

U prvom tomu, koji nosi naslov TEME I DILEME esejistički su uobličena njegova zapažanja o životu i ljudima, o pojavama koje su zaokupljale njegovu pažnju: odnos emigranata prema novoj sredini i zemlji porekla, izvori zaziranja od psihijatara, rad kao cilj i sredstvo psihijatrijske terapije, depresivni realizam, duševni poremećaj kao metafora, značenje straha i druge.

Tokom gotovo dve decenije, Mark Tompson predano je proučavao Kišovu zaostavštinu i razgovarao sa njegovom porodicom, prijateljima i poštovaocima. Intimno poznavanje piščevog života i regionalne istorije čine osnovu njegovog temeljnog čitanja i razumevanja Kišovih dela i okolnosti u kojima su stvarana.
Više od odavanja priznanja jednoj važnoj figuri srpske književnosti i jugoslovneske, ili još bliže srednjoevropske kulture, ova knjiga je neobičan, subjektivan vodič kroz destruktivne putanje politike koje će, nedugo posle Kišove smrti, dovesti do izbijanja najvećeg nasilja u Evropi od Drugog svetskog rata.