U zbirci poezije autora za koga su kritičari rekli da je "pesnik starog novog sveta" prepliću se lirski trenuci i majstorstvo poete koji ume da imenuje stvari. Za ovu zbirku Goran Labudović Šarlo dobio je nagradu "Milan Rakić".
Verno, vojnički, kamenorezačkom Darinom rukom, od iste očeve građe sazdanoj - zapisane i čitaocu prenesene, reči mnogopoštovanog roditelja koje ona ume ne samo da prenese, nego ih iste zaista ponovo čudesno stvori i na duhovnu trpezu otmeno prinese.
Na 440 stranica, sabrani su opšte kulturni eseji Miloša Zubca, srpskog književnika i kantautora, koji je on zapisivao tokom 15 godina iz oblasti muzike, književnosti, slikarstva, filma ali i njegovi dubokouvidni tekstovi o ratu, bolestima, međuljudskim relacijama i civilizacijskim problemima.
"Miloš u svojim pesmama nikom ne laska, nikome ne tepa, ne podučava, ne popravlja svet.. On govori o onome što svi vide i osećaju, ali se dosetio da to lepše kaže.." reči su Duška Trifunovića o književniku i kantautoru Milošu Zupcu.
Motiv žene u Bibliji, čini se, nije dovoljno opisan u literaturi. Tu prazninu veoma uspešno popunjava Miroslava Pašić Gagović svojom knjigom. Ona opisuje sudbine biblijskih žena koje su, ravnopravno sa muškarcima, ako ne i više, podnele žrtvu stradanja za
Srba Ignjatović: „Sam pesnički (jezički) postupak naoko je jednostavan: reči teku, sljubljuju se, nižu, udevaju u prostor i vreme, u samštinu i belinu, nadovezuju u samerenom ritmu. Čitalac zadovoljno uzdiše: evo mu najzad pesama koje ispija poput gutljaja sveže, izvorske vode.“
Ljubomir Ćorilić: „Imajući u vidu sa koliko je lirskog fona i majstorstva ispisao svoju pesničku dijagnozu stanja čovekove duše u vreme koronine strahovlade, moglo bi se, bez ostatka, prihvatiti Lomovićevo humanističko i kritičko promišljanje današnjeg sentimenta duha čovekovog, pa i slobodne pesničke forme kao forme moderne poezije“.
