KLASICI

Pisar Bartlbi smatra se jednom od najznačajnijih novela u američkoj literaturi i pretečom književnosti apsurda. Bartlbi podseća na Kafkine junake (Umetnik u gladovanju, Prvi bol), mada nema indicija da je Kafka čitao ovu priču, jer je Melvil u to vreme bio zaboravljen kao pisac, da bi bio ponovo „otkriven“ u Americi tek nakon stogodišnjice svog rođenja. Bartlbijeva izolacija od sveta omogućava mu potpunu slobodu u odnosu na svet, on može da radi šta god se njemu svidi, odnosno da ne radi ništa što mu nije po volji. On određuje svoju sudbinu, i ne dozvoljava da mu svet kroji život i način života, kao najvećem broju ljudi, koji su stvoreni da budu deo društva, i zato sprovodi svoju volju do kraja, po cenu svog života

Opsenarova maskarada

Objavljen 1. aprila (1857), na „dan budala“, kad se i odigrava celokupna radnja, roman Čovek od poverenja prati mnogobrojne junake koji su se ukrcali na misisipijski parobrod Fidel. Nižući različite predstavnike društva – kapitalistu, tvrdicu, vernika, filozofa, brđanina – Melvil svoj kolaž Amerike objedinjuje zagonetnom ličnošću za koju se sumnja da je tajanstveni obmanjivač koji je nedavno stigao sa Istoka. Ova osoba kameleonske sposobnosti i nepoznatog porekla vešto prilazi putnicima i kuša njihovo poverenje. Kroz obilje pripovesti i međusobnih nadmudrivanja, ponekad urnebesnih, ponekad zastrašujućih, pomalja se pravo lice savremenog čoveka.

Ova „komedija misli“, kako je naziva sam pisac, uvek se iznova čita i svaki put potvrđuje kao delo istinskog genija.

„Čovek od poverenja je najneobičniji glas koji se ikada čuo u Americi.“ Džek Keruak

„I preteča Trampove Amerike je u romanu Čovek od poverenja Hermana Melvila, pesimistično mračno i smelo inventivnom.“ Filip Rot

Edicija „Feniks“ je nastala da bi savremenoj publici učinila dostupnim dela novootkrivenih klasika svetske književnosti kao i zaboravljena dela već priznatih pisaca. Čitaoci će imati priliku da se prvi put upoznaju sa nekim od najvećih dometa svetske književnosti i uživaju u čarima prvoklasne literature.

Remek-delo američke književnosti

Zovite me Ismail. Pre nekoliko godina – svejedno baš koliko – imajući malo ili nimalo novca u kesi, a nemajući ničeg naročitog što bi me zanimalo na kopnu, naumio sam da malo proplovim morem i vidim vodeni deo sveta. To je moj način da se otresem sete i uredim krvotok.

Mobi Dik Hermana Melvila smatra se jednim od najznačajnijih dela u istoriji svetske književnosti. Roman prati Ismaila, mornara lutalicu, koji se priključuje posadi broda Pikvud u lovu na kitove. Brodom upravlja kapetan Ahab, koji ima samo jedan cilj: da se osveti Mobi Diku, neuhvatljivom belom kitu zbog kog je ostao bez noge.

Uzbudljiva priča o kitolovcima, tragična ispovest i složena alegorija, ovo je knjiga koja obuhvata sve aspekte ljudskog postojanja – od telesnog do metafizičkog. Duboko promišljen i s velikim brojem burnih epizoda, Mobi Dik predstavlja vrhunsko ostvarenje američke književnosti XIX veka.

„Najbolja knjiga o moru koja je ikad napisana. Jedna od najčudnijih i najdivnijih na svetu.“ Dejvid Herbert Lorens

„Žao mi je samo što ja nisam napisao ovu knjigu.“ Vilijam Fokner