KLASICI

"Novela Zavetrina, manje poznata skaska Ivana Turgenjeva o „pozitivnom čoveku”, prati doživljaje mladog velikoposednika Vladimira Sergejiča Astahova.

Umilostivljen željom provincijskog plemića da prisustvuje pečalbarskim matinejama, mladi Vladimir na priredbama održanim u njegovu čast biva prijatno iznenađen talentima izvođača, ali i razočaran njihovom nemoći da prevaziđu barijere nametnute sredinom u kojoj žive, ali i ograničenošću duha.

Suprotstavljanjem njihovim egoističnim naravima i providnim namerama, Vladimir biva uvučen u seljacima dobro poznatu igru – ismevanje navika i same ličnosti stanovnika metropole. Bekstvo sa imanja Ipatovljevih u veliki grad junaka ove novele spašava od svedočenja moralnom sunovratu jedne porodice.

Zavetrina, prethodnica velikih romana Ivana Turgenjeva (Očevi i deca, Dim, Uoči novih dana), nudi čitaocu realističan prikaz međuljudskih odnosa u ruskoj provinciji u drugoj polovini 19. veka, ali i originalne epizodne karaktere, kao što je Ivan Iljič.

Tvorac ruskog modernog romana

Vi plemići niste u stanju dopreti dalje od blagorodne smernosti i blagorodnog gneva, a to su ludorije. Vi, na primer, mislite da ste postigli vrhunac ljudskog savršenstva kada ne bijete svoju čeljad; ali mi baš hoćemo da se bijemo i bijemo.

Prvi roman Ivana Turgenjeva Ruđin (1856) kao i njegov najvažniji i najpoznatiji roman Očevi i deca (1862) uverljivo prikazuju tadašnje rusko seljaštvo i mladu inteligenciju koja želi da zemlju uvede u novo doba.

Glavni junak istoimenog romana, Ruđin je elokventan mladić pun novih ideja koji po dolasku u rusku provinciju postaje predmet divljenja. Kada se sazna da nije u stanju da uskladi reči i dela, on će morati da ode. Iskljupljenje će pronaći na pariskim barikadama 1848, postavši tako prvi junak revolucionar u istoriji ruske proze.

Jevgenij Bazarov, protagonista romana Očevi i deca, darovit je, nestrpljiv i zajedljiv mladić koji ne priznaje autoritete. Prvi nihilista u svetskoj književnosti i najupečatljiviji lik velikog ruskog pisca, Bazarov će postati simbol mladalačkog radikalizma i promena koje će uslediti.

Ivan Turgenjev je bio jedan od vodećih pisaca XIX veka, ali i jedan od najzaslužnijih ruskih pisaca za širenje ruske književnosti ka Zapadu, zavredivši priznanje savremenika poput Flobera, Mopasana i Henrija Džejmsa.

„Prva ljubav“ i „Asja“ su autobiografske novele. Turgenjev piše o dve možda najveće ljubavi u svom životu, a pre svega o samoj mladosti, kad sve izgleda moguće…

„To je bilo čudno, grozničavo vreme, neki haos, u kome su se, kao u vihoru, kovitlala osećanja, misli, sumnje, nade, radosti i patnje; plašio sam se da se zagledam u sebe, ako šesnaestogodišnji mladić uopšte može da se zagleda u sebe…“

Ivan Sergejević Turgenjev, jedan od najvećih pisaca 19. veka, napisao je u periodu svoje najveće stvaralačke moći „Asju“ i „Prvu ljubav“, dve izuzetne novele, u isto vreme kada su nastali njegovi nezaboravni romani „Plemićko gnezdo“, „Ruđin“, „Očevi i deca“.

.

Knjigu `Lovčevi zapisi` čini zbirka kratkih priča nastalih na osnovu piščevih iskustava tokom lova širom Rusije. Ovo je prvo delo koje mu je donelo svetsko priznanje, i predstavlja deo ruske realistične tradicije u kojoj je narator obično neutralni posmatrač likova koje posznaje.Priče oslikavaju život u ruralnim krajevima Rusije. Pisac se susreo sa zloupotrebom seljaka i nepravdom ruskog sistema koji ih sputava i ugnjetava. Njegovi portreti su ispunjeni dirljivim uvidom u život kmetova i zemljoposednika, lekara i sudskih izvršitelja, zapostavljenih žena i usamljenih majki...

Roman koji prati život Lavreckog koji deli mnoge osobine sa Turgenjevim. Rođen je i odrastao u porodičnoj kući na selu, a obrazovanje je stekao u Moskvi. Tokom svojih studija zaljubio se i oženio lepom i mladom devojkom sa kojom odlazi u Pariz. Nakon propalog braka, slomljen i razočaran, vraća se svom porodičnom imanju gde se nada povratku u normalan životni tok.
Osećaj gubitka i neispunjenih očekivanja, sjajno su opisani, a iskrenost i dobrota glavnih likova dodatno naglašavaju napetost radnje, dok muzika zauzima bitno mesto u atmosferi romana. Turgenjev kao osnovnu temu romana iznosi kako čoveku nije suđeno da doživi sreću, osim kao nešto prolazno i neminovno osuđeno na propast.

Dim je kosmopolitski roman koji svojim evropskim okruženjem šalje vizionarski poziv Rusiji da se ugleda na zapad, samim tim on postaje centar filozofskog jaza između Dostojevskog i Turgenjeva. Ljubavni zaplet romana je u prvom planu, dok se kritika i podsmevanje na račun visokog društva, kao i politička dešavanja nalaze između redova.

Uoči novih dana je romantična priča o kobnoj ljubavi postavljena u pozadinu socijalnih problema u Rusiji sredinom XIX veka. Jelena je mlada devojka sa idealističkim pogledima na svet. Ona je u potrazi za posvećenošću koja može dati smisao njenom životu.

Uoči Krimskog rata, preko prijatelja upoznaje Insarova, siromašnog bugarskog studenta, revolucionarnih shvatanja. Njegova nepokolebljiva posvećenost za oslobođenje i nezavisnost rodne zemlje, daje mu romantičnu auru u očima Jelene. Njegov konkurent je Šubin, ekscentrični mladi umetnik koji je od ranije zaljubljen u Jelenu. .. ,

Roman takođe daje uvid u generacijske sukobe i socijalne nemire širom Rusije. Najavljuje dolazak novog vremena, širenje radikalnih ideja u svesti kod mladih ljudi, o zbacivanju. okova ostarele i krute aristokratije. Ovo je tema kojom će se Turgenjev kasnije baviti i opširnije obraditi u svom romanu Očevi i deca.

Očevi i deca je jedan od najznačajnijih romana u XIX veku. Turgenjev u ovom delu prvi put uvodi pojam nihilizam. Ovaj naziv biva prihvaćen za filozofski pravac kojim su se bavili mnogi savremenici: Maks Stirner, Fridrih Niče, Alber Kami, Martin Hajdeger...

Arkadije Kirsanov vraća se kući po završetku studija u pratnji Bazarova, mladog doktora koga izuzetno ceni. Bazarov ne trpi autoritet bilo koje vrste, ne priznaje nikakvu vlast i ne prihvata nijedan princip o veri. Njegovo otvoreno odbacivanje društvenih konvencija dovodi do raznih nesporazuma i svađa i u potpunosti transformiše dom Kirsanovih. Ovaj vanvremenski prikaz generacijskog sukoba tokom društvenih promena, slikovito opisuje razdor između stare ruske . aristokratije i mladalačkog radikalizma širom države u devenaestom veku i nagoveštava nadolazeću revoluciju.

Ruđin je visokoobrazovan i elokventan plemićkog porekla, ali skromnih finansija, tako da u potpunosti zavisi od drugih. On je odličan govornik, a njegov entuzijazam je zarazan i unosi konfuziju u duše stanovnika provincije u kojoj, se nastanio. Svojom rečitošću vrši jak uticaj, posebno na mlađe generacije, a devojke ga naprosto obožavaju. Međutim, njegovi protivnici će kasnije uvideti da on nije tako neobičan čovek kakvim se predstavljao.

... Između ostalog počeo je da dokazuje kako se ljudi, kao i psi, mogu podeliti na kuse i repate. Kusi ljudi ili se rađaju kusi, ili postaju takvi svojom krivicom. Kusim ljudima ide rđavo, ništa im ne polazi za rukom, nemaju samopouzdanja. Međutim čovek koji ima dugačak, vunast rep, ima sreće. On može biti i gori i slabiji od kusog, ali ima samopouzdanja, opusti rep, pa mu se svi dive. A što je najčudnovatije, rep je najnepotrebniji deo tela...