KLASICI

Ciceronova pisma prijatelju Atiku sačuvana su u 16 knjiga i dragoceno su svedočanstvo ne samo o životu velikog političara, pisca i filozofa kakav je Ciceron nesumnjivo bio, već su i značajan opis jednog važnog i uzbudljivog perioda. S jedne strane u ovim se pismima, budući da je reč o neobavezujućoj formi, Ciceron poigrava jezikom i njegovim mogućnostima, menja stilove i ton obraćanja, prekoračuje zadate forme i svojim jezičkim majstorstvom nadilazi uobičajene jezičke tokove, da bi, s druge strane, u ovim pismima ostavio upravo neprocenjivo značajne političke uvide, filozofske odlomke, opaske o svakodnevnom životu ili prirodi prijateljstva i umetnosti.

Knjiga je opremljena s dva predgovora, komentarima, trima appendixima koje potpisuju prevodioci i iscrpnim indeksom imena.

Posle dvanestogodišnjeg odsustva iz rimske politike Ciceron se na javnu scenu vraća da bi se, javnom besedom (filipikom) – što je bilo njegovo najjače oružje – suprotstavio Marku Antoniju. Ciceron je u Senatu i Skupštini izgovorio ukupno 14 beseda protiv Antonija. Pošto je prva filipika Antonija razbesnela, ovaj je izvređao Cicerona nazivajući ga nezahvalnikom, nesposobnim, upletenim u Klodijevo ubistvo, odgovornim za izbijanje građanskog rata, i optužio ga za učestvovanje u Cezarevom ubistvu. Druga filipika je, utoliko, rekacija na Antonijev izliv besa. To je svojevrsni politički pamflet, ali i zalaganje za ponovno uspostavljanje republike posle ubistva uzurpatora Cezara. U Drugoj filipici se, dakle, uočava svo Ciceronovo besedničko majstorstvo, ali se iščitavaju i njegovi jasni politički stavovi kao političara koji je verovao da je, za Rim, republika najbolje, najslobodnije političko uređenje. To će ga zalaganje, na kraju, koštati života.

Uza sve što je radio, a radio je strahovito mnogo i kao političar i kao pisac, Ciceron je održavao prepisku sa svojim prijateojem Atikom i ta epistolarna aktivnost, pokazuje se, bila je je upravo od egzistancijalnog značaja za Cicerona. Posle bekstva iz Rima Ciceron upada u takvu krizu da će na jednom mestu napisati da ga je upravo Atikovo prijateljstvo održalo u životu. Ova prepiska, međutim, pokazuje ono što su stručnjaci za epistolarnu književnost davno primetili: pisanje pisama kao da zahteva povišen stepen iskrenosti. Istina se ni u jednoj drugoj pisanoj formi ne izriče s takvom ogoljenošću kao u pismima prijatelju. Utoliko i prepiska Cicerona i Atika, možda i najslavnija sačuvana prepiska staroga sveta, predstavlja prvoklasno svedočanstvo ne samo o intimi dvojice prijatelja, već pruža i širu sliku jednog prošlog vremena.

Uz predgovor i appendix Dragane Dimitrijević knjiga je opremljena hronološkim pregledom, bibliografijom, indeksom i sadržajem pisama.

Marko Tulije Ciceron je ostavio veoma značajnu i bogatu zaostavštinu: od privatnih prepiski, besedi, do retorskih i filozofskih dela. Njegova pisma su veoma značajna jer služe za proučavanje istorije njegovog doba (106-43 p.n.e.) Iz njegvih prepiski saznajemo precizne datume nekih događaja, ali i stvaramo Ciceronovu biografiju.