KLASICI

Beskompromisni portret društvenih nepravdi.

Kad je Kozeta izlazila s njim, naslanjala mu se na ruku, ponosna, srećna, punim srcem. Žan Valžan se u mislima topio od milošte na sve ove znake tako isključive nežnosti koja je zadovoljna njim samim. Siroti čovek je drhtao poplavljen nekom anđeoskom radošću; on je ushićeno uveravao samoga sebe da će to trajati celoga života; govorio je samom sebi da on zaista nije toliko patio da bi zaslužio tako sjajnu sreću, i hvalio je Boga, u dubini svoje duše, što mu je dodelio da njega, bednika, tako voli ovo nevino biće.

Kroz priču o bivšem osuđeniku Žanu Valžanu i njegovoj hrabroj borbi da iskupi svoju prošlost Viktor Igo nam je podario moćno svedočanstvo o siromaštvu, neznanju i brutalnosti čoveka. Istovremeno, Jadnici su i uzbudljiva avanturistička priča, čuvena po izvanrednim scenama kao što je briljantni prikaz bitke kod Vaterloa.

U ovom remek-delu francuske književnosti prepliću se Igoova veština romanopisca, njegova bogata pesnička mašta i duboko ljudsko saosećanje.

Uz Kamijevog Stranca i Kafkin Proces, Jadnici spadaju u ključna književna ostvarenja koja su uticala na rad pokreta za ukidanje smrtne kazne.

„Jedan od najznačajnijih romana na svetu.“
– Apton Sinkler

Remek-delo o pokajničkoj moći ljubavi i saosećanja.

Dokle god ne budu rešena tri problema ovoga veka, ponižavanje čoveka postojanjem proletarijata,
srozavanje žene zbog gladi, zakržljavanje deteta u mraku; dokle god u nekim delovima sveta bude mogućno društveno zagušivanje; drugim rečima i sa još šireg gledišta, dokle god bude na zemlji neznanja i bede, knjige kao što je ova mogu biti korisne.

Knjigom Jadnici Viktor Igo želeo je da ukaže na nepravdu, herojstvo i ljubav. Pišući o sudbinama junaka, autor ukazuje na društvene probleme koji onemogućavaju stvaranje boljeg sveta. Žan Valžan je simbol čovekovog poniženja zbog gladi i siromaštva, Fantina podređenosti žene, a Kozeta teške sudbine napuštene dece.

Sukob dobra i zla unutar čoveka i nespremnost društva za ostvarenje višeg dobra prepliću se u ovom izuzetnom kriminalističkom, društvenom i ljubavnom romanu.

„Čitajući ovaj roman, uranjamo u vrtlog koji, kako se čini, sadrži beskrajan obim i mikroskopske detalje celog sveta, i ne možemo biti ravnodušni pred intuicijom sa božanskim atributom sveznanja.“
– Mario Vargas Ljosa

Dostojevski je knjigu Poslednji dan na smrt osuđenog čitao iznova i iznova da mu olakša tugu. Čitao je da bi se podsetio da ljudska priroda zapravo nije zla i pokvarena.

I vi ćete čitati više puta, ali preporučujemo da se tokom čitanja ove knjige na svakih 20 strana zaustavite kako biste smirili uzbuđenje.

Kratak i izuzetno potresan roman Viktora Igoa jedan je od prvih tekstova protiv smrtne kazne. Roman prati protagonistu od trenutka izricanja kazne, vremena provedenog u zatvoru, pa sve do mučnog dolaska na giljotinu.

Svakog dana osuđenik se budi u nadi da će biti pomilovan, ali kako sati odmiču on postaje svestan da ne može da promeni svoju sudbinu.

Roman Viktora Igoa, delo po svom značaju okarakterisano kao jedno od najznačajnijih u francuskoj književnosti – Bogorodičina crkva u Parizu, kao retko koje je u prilici da puki objekt predstavi kao glavni lik u knjizi. Gotičko zdanje crkve gotovo da se nadmeće sa dobro upamćenim, i kroz vreme preživelim, ulogama zvonara Bogorodičine crkve – Kvazimoda, arhiđakona Kloda Frodoa i prelepe Esmeralde.

“Kliknuti: Narode! Teraj tirane!
Podiži ljude, tobom birane!

Despotu ne daj da te zlostavi,

Spasavaj Ustav, red vaspostavi,

Zasviraj trubu opšte atake,

Vezuj špijune, goni jatake,

Hvataj lopove i licemere,

Što zlatom tvojim pune ćemere;

Ispravi jednom te prsi krive,

Ne daj se više nogom gaziti;

Isperi jednom te rane žive,

Nek spadnu s tebe svi paraziti!”


Vladavina takozvanog Napoleona III počinje zločinom, produžava se tiranijom, korupcijom, krađom, širenjem jezuitizma i zlikovačkim budalaštinama u spoljašnjoj politici, a završava se sedanskom katastrofom, novim Vaterloom. Sve to je nagnalo Viktora Igoa da izrazi protest u svojim Pesmama o tiraniji.

Gorostas francuske književnosti

U središtu Igoovog monumentalnog dela i jednog od najznačajnijih romana francuske književnosti nalaze se tri izuzetna lika uhvaćena u mrežu strasti i osvete. Zvonar Kvazimodo, arhiđakon Klod Frolo i prelepa Esmeralda akteri su jedne od najemotivnijih i najpotresnijih priča u istoriji svetske književnosti. Doslovno ali i simbolično, centralno mesto u romanu posvećeno je najvećem ostvarenju francuske gotičke arhitekture – Bogorodičinoj crkvi u Parizu. U ovaj jedinstveni prostor, Viktor Igo je smestio svoju svevremenu priču o ljubavi, požudi, izdaji, propasti i iskupljenju, koja do današnjeg dana ne prestaje da intrigira generacije čitalaca.

„Bogorodičina crkva je možebiti prava junakinja ovog romana.“ Revue de Paris, 1831.

„Posve maštovit roman, koji je oživeo srednjovekovni Pariz, kao i raznolikost i sjaj njegova stila.“ Journal des débats, 1831.

„Ogromno delo… kakvo bogatstvo tonova i boja, čudesni spoj nauke i mašte.“ Mercure du XIXe siècle, 1831.

Bogorodičina crkva u Parizu je napisana takvim stilom da podseća na poemu u prozi. Radnja ove priče o sudbini, ljubavi i prijateljstvu smeštena je u Parizu s kraja XV veka. Igo svojim raskošnim jezikom oslikava arhitekturu toga doba tako da se osećate kao jedan od likova priče.

Epski roman o iskupljenju, požrtvovanosti, ljubavi i patnji...

Jadnici pripovedaju priču o Žanu Valžanu, koji je proveo devetnaest jezivih godina u zatvoru jer je ukrao veknu hleba. Pošto je izbavljen zahvaljujući dobročinstvu, pruža mu se prilika da spozna sreću, ukoliko bude uspeo da pomogne kćerki mlade Fantine. Međutim, istrajni policijski inspektor Žaver ne dozvoljava Žanu da pobegne od prošlosti.

Na listi bestselera otkako je objavljen, roman Jadnici vešto prepliće lične sudbine sa turbulentnom istorijskom epohom u jedinsvenu, raskošnu i maštovitu dramatičnu priču o životnim nedaćama.