LEKTIRA

Klasik Stevana Sremca.

Pred tobom je roman Pop Ćira i pop Spira koji na jedinstven način, uz puno humora, prikazuje vojvođansko selo (piščev rodni kraj) i njegove običaje. Ova knjiga je ujedno i najpopularnije delo Stevana Sremca jer, kroz takozvani paralelizam, daje sliku dve porodice, dva popa, dve opasne popadije, dve ćerke spremne za udaju i dvojice potencijalnih mladoženja. Sigurno ćete uživati u druženju sa likovima koji pripadaju nekom drugom dobu, ali nam kroz smeh i šalu poručuju da prave vrednosti na kraju ipak dolaze do izražaja.

Pop Ćira i pop Spira

U kujundžinici Mana kujundžije sede kalfa Kote i šegrt Pote i rade. Zadubili se u posao. Kalfa Kote dovršuje neku srmali-muštiklu – koju je poručio kod njih u radnji neki Mile, nazvan Mazni, najveći kicoš i meraklija u svoj mahali, ako ne i u svemu gradu – a glavati čupavi šegrt Pote, i on šmrče i radi; čisti zečjom nogom stare minđuše i baca ih na gomilicu preda se. Obojica se zadubila u posao, pa rade. Kalfa Kote zvižduće nešto, a šegrt Pote se zaneo u posao, pa se u jedan mah zaboravi pa zapeva, onako kao za sebe…

Biblioteka Za zlatnu medalju ima za cilj da približi deci lepotu pisane reči uz pažljivo odabrana književna dela koja odolevaju izazovima vremena. Ediciju čine sabrana literarna ostvarenja, klasične, ali i savremene književnosti, koja su namenjena deci školskog uzrasta, te su idealan poklon prilikom nagrađivanja učenika u svim vrstama takmičenja.

Roman pop Ćira i pop Spira najpoznatije je delo Stevana Sremca. To je humoristički roman koji opisuje život i svađu dvojice popova u jednom vojvođanskom selu. Nadahnuće za priču pisac je dobio iz stvarnog događaja, kad je jedan pop drugome u svađi izbio zub, koji su kasnije u šali zamenili konjskim pre nego što su otišli vladiki da presudi krivca.

Pored dva popa, dve žustre popadije i dve ćerke, čiji odnos varira od srdačnog prijateljstva do otvorene netrpeljivosti i burnih svađa, Sremac nas upoznaje s još živopisnih i šarmantnih likova, a sve to začinjeno realističnom slikom vojvođanskog sela i tamošnjeg mentaliteta, kao i bogatim rečnikom tog doba i podneblja.

Kada je pisao dela Zona Zamfirova i Ivkova slava, Stevan Sremac je zaista polazio od istinitih priča. O događaju iz Zone Zamfirove saznao je od Branislava Nušića. Podvala sa lažnom otmicom devojke koja će nedužna biti osramoćena dogodila se 1895. godine u Prištini. Tiče se kuće bogatog čorbadžije Zamfira Kijametovića čiju su ćerku često nazivali Zone. Ivkova slava zasnovana je na anegdoti koja se zaista desila, a govo svi junaci su bili stvarne ličnosti. U pripoveci je opisana proslava slave na jugu Srbije krajem XIX veka. Tri prijatelja dolaze svom pobratimu Ivku na Đurđevdan, a pripovedač pokazuje šta se dešava kada gosti ostanu mnogo duže od očekivanog. Sremac svojim prepoznatljivim umetničkim postupcima zasmejava čitaoce, ali u isto vreme verno prikazuje palanački mentalitet.

Stevan Sremac je najpoznatiji pisac regionalne tematike u srpskoj književnosti. Svojim delima obuhvatio je više sasvim različitih geografskih oblasti, pa se njegovo stvaralaštvo može podeliti na dela vojvođanske tematike, beogradske i niške. Pored tematizacije specifičnog narodnog života, Sremac je uspeo dosledno da prenese i jezičke osobenosti određenih oblasti. Zajednička osobina svih njegovih dela je tematizacija kulturno-istorijske i socijalne smene epoha i nostalgija prema vremenu koje prolazi.

U ovom izboru zastupljena su sledeća dela: Zona Zamfirova, Čiča Jordan, Kir Geras i Ibiš-aga.

U pripoveci Ivkova slava, u kojoj je glavni junak gazda Ivko jorgandžija, opisuje se način proslavljanja krsne slave na jugu Srbije krajem XIX veka. Polazeći od narodnog običaja da se gosti na slavu ne zovu, kao i da se ne smeju ispraćati pre nego što sami pođu, pripovedač pokazuje šta biva kada se običaj shvati doslovno, te gosti ostanu mnogo duže od očekivanog.
Naročitim smislom za humor, što je Sremčev prepoznatljiv umetnički postupak, ovaj pisac nasmejaće čitaoce, ali će isto tako verno dočarati palanački mentalitet, te navesti na razmišljanje da li se, posle više od jednog veka, nešto promenilo.

U pripoveci Ivkova slava, u kojoj je glavni junak gazda Ivko jorgandžija, opisuje se način proslavljanja krsne slave na jugu Srbije krajem XIX veka. Polazeći od narodnog običaja da se gosti na slavu ne zovu, kao i da se ne smeju ispraćati pre nego što sami pođu, pripovedač pokazuje šta biva kada se običaj shvati doslovno, te gosti ostanu mnogo duže od očekivanog.
Naročitim smislom za humor, što je Sremčev prepoznatljiv umetnički postupak, ovaj pisac nasmejaće čitaoce, ali će isto tako verno dočarati palanački mentalitet, te navesti na razmišljanje da li se, posle više od jednog veka, nešto promenilo.


Stevan Sremac (1855–1906), jedan od najpoznatijih proznih srpskih pisaca, rođen je u Senti u Bačkoj, gde je i proveo svoje detinjstvo. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu, da bi 1868, na poziv svog ujaka Jovana Đorđevića, otišao u Beograd.
U prestonici je pohađao Prvu beogradsku gimnaziju, a kasnije školovanje nastavio u Velikoj školi, gde je i diplomirao na istorijsko-filološkom odseku. Čitavog života radio je kao profesor, a kao književnik proslavio se 90-ih godina XIX veka.
Među srpskim realističkim piscima Stevan Sremac se smatra najizrazitijim predstavnikom humorističke proze. Njegova najpoznatija dela su: Pop Ćira i pop Spira, Vukadin, Zona Zamfirova, Ivkova slava, Ibiš-aga, Čiča Jordan, Kir Geras i mnoga druga.

.

Biblioteka Lastavica predstavlja pažljivo odabrana, najlepša klasična dela srpske i svetske književnosti za decu. Osmišljena sa ciljem da vas upozna i podseti na čudesne priče koje nikada ne zastarevaju, a koje su voleli i naše mame, tate, bake i deke. Lastavica raširenih krila donosi celokupna dela.

Pripremite punu veškorpu krofni, lepo se smestite i uronite u jedno od najsmešnijih dela srpske književnosti. Roman Stevana Sremca Pop Ćira i pop Spira, na neponovljiv način prikazuje vojvođansko selo i njegove običaje. Dva popa, dve opasne popadije, dve popovske ćerke, budući zetovi i jedan zub nasmejaće vas do suza. Ah, da ne zaboravimo nahtmuziku, rešeto, klajderštok, šnuftiklu... Zbunjujuće reči? Nikako! Potražite ih u rečniku stranih reči i izraza na kraju knjige, koji će vam približiti jezik prošlih vremena. Ne bi nas čudilo da, kada završite čitanje, nestanu sve krofne iz korpe!

Čuveni Sremčev roman prikaz je vojvođanske sredine dat kroz priču o dva popa i njihovim porodicama i svađi oko poželjnog zeta. Vrcav jezik, oštra zapažanja, odlična karakterizacija likova i sveprožimajući humor omogućavaju brojnim generacijama čitalaca da i danas, sa nesmanjenim intenzitetom, uživaju u romanu.

Rastko ; Pravednikova molitva ; Kralj Dragutin ; Smrt cara Lazara ; Poslednji Badnji dan.

Stevan Sremac, jedan od najvećih srpskih realističkih pisaca, oslikao je u Zoni Zamfirovoj egzotičnu ljubavnu priču kujundžije Maneta i čorbažijsle ćerke Zone i smetio je u ambijent starog Niša s kraja 19. veka. Veštim zapletima oslikan je južnjački mentalitet, duh i temperament kao i odnos prema ljubavi. Pisac je izuzetno uspešno oživeo arhaični niški govor i običaje.
Uspeh Zone Zamfirove potiče koliko od humorističkog nerva piščevog, toliko i od samog, živog govora, od načina na koji Sremčevi likovi misle i saopštavaju svoje misli.

Čuveni Sremčev roman prikaz je vojvođanske sredine dat kroz priču o dva popa i njihovim porodicama i svađi oko poželjnog zeta. Vrcav jezik, oštra zapažanja, odlična karakterizacija likova i sveprožimajući humor omogućavaju brojnim generacijama čitalaca da i danas, sa nesmanjenim intenzitetom, uživaju u romanu.