LEKTIRA

Svakoga dana u Pavlovoj ulici u Budimpešti, u blizini jednog napuštenog igrališta, okuplja se i igra nekoliko dečaka. Međutim, oni ubrzo dolaze u sukob sa drugom grupom dečaka koja želi da osvoji njihovu teritoriju. Dečaci se igraju rata jer žele prevlast nad tim prostorom, koji je za njih simbol slobode.

Nemeček je najmlađi od svih, ima najniži „vojni“ čin, ali je hrabar i odan i žrtvuje se zbog prijatelja. A hrabrost i odanost su temelj njihovog malog sveta. Tako ovaj roman postaje klasik sa neprolaznom pričom o prijateljstvu, idealima, herojstvu i nesebičnom vođstvu.

Ediciju Klasici svetske književnosti za decu čine pažljivo odabrana književna ostvarenja najznačajnijih pisaca za decu. Premda je namenjena školarcima, čitalački užitak u njoj će pronaći i stariji čitaoci koji se rado vraćaju čitanju vrednih dela koja nikada ne zastarevaju.

Ciljna grupa: uzrast 7–9 godina.

O autoru:

Ferenc Molnar je mađarski pisac koji je svetsku slavu stekao romanom Dečaci Pavlove ulice. Rodio se u Budimpešti 1878. godine, kao Ferenc Nojman. Karijeru je započeo rano, još kao osamnaestogodišnjak, i to prvo baveći se novinarstvom, a kasnije se potpuno posvetio pisanju romana za decu.

Dečake Pavlove ulice Ferenc Molnar je objavio 1907. godine i roman je ubrzo preveden na sve svetske jezike. Pored romana za decu pisao je i komedije, među kojima se ističe Liliom, Labud, Čuvar. Umro je 1952. u Njujorku.

"Ovdje živi hrabra četa
harambaše Jovančeta."

U bosanskom selu Lipovu odrasta grupa četvrtaka. Kada njihovu dobrodušnu učiteljicu Lanu zameni džangrizavi učitelj Paprika, koji veruje da je batina najbolje sredstvo za vaspitavanje đaka, dečaci, ali i jedna neustrašiva devojčica, odlučuju da se odmetnu i pobegnu u šumu. Tamo ubrzo niče logor Tepsija, u kojem će deca provesti mnoge bezbrižne dane, pune avantura. Međutim, počinje Drugi svetski rat i deca prevremeno odrastaju, shvatajući da se njihova borba protiv nepravde i nasilja nastavlja, ali ovog puta na novom i mnogo ozbiljnijem planu.

Pišući o drugarstvu, hrabrosti, požrtvovanosti i ljubavi prema slobodi u teškim i neizvesnim istorijskim trenucima, Branko Ćopić je stvorio jedno od najvrednijih dela domaće književnosti za decu, čije poruke odzvanjaju i danas.

„Ćopić je vrhovna mjera imaginacije, duha i morala našeg djetinjstva.“ Miljenko Jergović

Duboko iz šume dopirao je zov, tajanstven, prodoran i primamljiv, a on je osećao da mora da se okrene od vatre i od ovog sveta i da zaroni u šumu duboko, ne znajući ni zbog čega ni kuda. Nije se pitao kuda i zašto, jer je zov zapovednički odzvanjao iz dubine šume.

U sunčanoj dolini Santa Klare na imanju sudije Milera živi pas po imenu Bak. Kao neprikosnoveni kralj raskošnog imanja, Bak uživa u sitnim radostima poput lova, brčkanja u vodi ili obilnim obrocima. Sve dok jednog popodneva Baka ne odvedu u hladni i okrutni Jukon. Tamo, u srcu divljine, Bak mora da se izbori za mesto vođe koje mu pripada.

„Džek London kao da intuitivno razume pseće srce. Taj uvid koji je nesumnjivo proistekao iz bliskosti i zajedništva s velikim, plemenitim i čupavim prijateljem.“
– St. Louis Republic

Jedan od najpoznatijih omladinskih romana mađarskog pisca Ferenca Molnara, Dečaci Pavlove ulice, preveden je na brojne svetske jezike i mnoga deca širom sveta imaju ovu knjigu u svojoj lektiri. Priča govori o uzbudljivoj borbi između dve grupe dečaka oko malog parčeta zemljišta za igru u velikom gradu. Dečaci Pavlove ulice i družina Crvenih košulja imaju svoje vođe i svoja pravila ponašanja po uzoru na odrasle. Kao u svakom sukobu, tako i ovde ima i izdajica i kukavica, ali i hrabrih i požrtvovanih dečaka, kojima je prijateljstvo na prvom mestu. Kao deo programa školske lektire za šesti razred osnovne škole, ovo izdanje priređeno je s idejom da bude podrška čitaocu u susretu s književnim delom. Na početku knjige nalazi se motivacioni uvod koji se sastoji od saveta za čitanje, a na kraju knjige data su različita pitanja i zadaci kao podsticaj za razgovor o pročitanom delu.

Od svih knjiga o družinama, posebno mesto u književnosti zauzima roman Dečaci Pavlove ulice Ferenca Molnara. Nastao je na osnovu piščevih doživljaja iz detinjstva. Priznaćete da nema ničeg lepšeg od odrastanja bogatog uspomenama i doživljajima. Ovo je priča o suparništvu između dve grupe: Dečaka Pavlove ulice i Družine crvenih košulja. Povod za sukob je zaplena klikera malom plavokosom dečaku Nemačeku iz Pavlove ulice od strane braće Pastor, članova  protivničke ekipe. Da li će Dečaci Pavlove ulice izvojevati pobedu, saznaćete kada pročitate delo.

Jedan od najznačajnijih srpskih pisaca, Branislav Nušić, dokazao je svoje umeće ne samo u komedijama, već i u drugim književnim žanrovima.

U satiričnom romanu Opštinsko dete, Nušić donosi priču o detetu koje je majka odbacila i ostavila na čuvanje opštinskim vlastima. Radnja je smeštena u neimenovani gradić, na prelazu iz 19. u 20. vek, čime se uokviruje društveno-istorijski kontekst i Nušićevo viđenje onovremenog sveta i društva.
Univerzalne ljudske osobine oslikane su na humoristično-satirični način, sa osobenim pečatom pisca.

Priča je doživela više pozorišnih, pa čak i filmsku adaptaciju.

Višestruko nagrađivani roman Tango za troje, savremenog pisca za decu Slobodana Stanišića, zamišljen je kao štivo za mlade i odavno je postao omiljen među čitaocima svih uzrasta.

Glavni junak Strniša Lipić, sklon umetnosti, posebno glumi, samog sebe vidi kao buduću zvezdu Holivuda. Ograničen zahtevima porodice i škole, pokušava da nađe svoj put, u čemu ga ometaju mnoge okolnosti, kao što je njegova razarajuća zaljubljiva priroda.

Izrazito prisustvo humora, neočekivani zapleti i preokreti, brižljivo nijansirani sporedni likovi, radnja koja se kreće od osmeha do suza, čine da se delo čita s pažnjom, uživanjem, u jednom dahu.

U kompletu za šesti razred osnovne škole zastupljeni su sledeći naslovi:

ŠTO BIVALO VAZDA SE PEVALO − izbor iz narodne književnosti: srpske narodne epske pesme o Kraljeviću Marku, srpske narodne epske pesme kosovskog ciklusa, srpske narodne običajne i porodične pesme (svatovske pesme, tužbalice, posleničke i porodične pesme);
AUTOBIOGRAFIJA - Branislav Nušić;

ORLOVI RANO LETE - Branko Ćopić;

DEČACI PAVLOVE ULICE - Ferenc Molnar.

U kompletu za šesti razred osnovne škole zastupljeni su sledeći naslovi:

ŠTO BIVALO VAZDA SE PEVALO − izbor iz narodne književnosti: srpske narodne epske pesme o Kraljeviću Marku, srpske narodne epske pesme kosovskog ciklusa, srpske narodne običajne i porodične pesme (svatovske pesme, tužbalice, posleničke i porodične pesme);

AUTOBIOGRAFIJA - Branislav Nušić;

ORLOVI RANO LETE - Branko Ćopić;

DEČACI PAVLOVE ULICE - Ferenc Molnar.

U Zovu divljine, klasiku američke književnosti, pripoveda se o sudbini neobičnog glavnog junaka – psa Baka, koji, sticajem nesrećnih okolnosti, biva ukraden i od kućnog ljubimca postaje pas za vuču sanki. Premešten iz svoje uobičajene sredine, u kojoj je bio okružen ljubavlju i toplinom doma, Bak se suočava sa surovošću prirode, ljudi i drugih pasa, te je primoran da se prilagodi novim okolnostima, ne bi li
preživeo. Da li će Bak, nakon što po prvi put oseti zov
divljine, uspeti da ponovo poveruje čoveku, te da se
izbori sa životinjskim nagonima koji ga neprestano
vraćaju prirodi?

Ivanu Brlić Mažuranić zbog izuzetnog talenta u pričanju bajki porede sa Andersenom ili sa Tolkinom. Priče iz davnina su zbirka bajki inspirisanih slovenskom mitologijom, legendama i verovanjima, kojima je Ivana Brlić Mažuranić bila posebno opčinjena. Zbirka je prvi put objavljena 1916. godine, prevedena je na mnoge svetske jezike i odavno je obavezni deo školske lektire.

Dečaci Pavlove ulice - Ferenc Molnar
prevod Mladen Leskovac
autorke metodičko-didaktičke aparature Sanela Abdijević, Svetlana Kurćubić Ružić

Ovaj čuveni pustolovni i avanturistički roman o sukobima suparničkih družina i odrastanju objavljen je prvi put 1907. godine i ubrzo je preveden na sve svetske jezike. Deo je obavezne lektire u mnogim zemljama, a između dva rata je ekranizovan.

Klasik svetske književnosti, avanturistički roman jednog od najčitanijih američkih pisaca s početka 20. veka. Na pisanje ovog romana Džeka Londona su podstakli događaji i iskustva koja je stekao u Jukonu, pred kraj 19. veka tragajući za zlatom tokom jedne od čuvenih zlatnih groznica.

Branko Ćopić je u čitavoj nekadašnjoj Jugoslaviji smatran jednim od najboljih pisaca za decu, a njegov roman Orlovi rano lete delom uz koji su odrasle generacije i generacije. Hrabra družina harambaše Jovančeta bila je inspiracija i čuvenoj Soji Jovanović da režira istoimeni film u kojoj su glavne uloge tumačili Miodrag Petrović Čkalja, Mihajlo Bata Paskaljević, Ljubiša Samardžić i dr.

Zemaljsko je za maleno carstvo : izbor iz narodne književnosti

Autorke metodičko-didaktičke aparature Sanela Abdijević, Svetlana Kurćubić Ružić

Dvadeset četiri narodne epske pesme kosovskog tematskog kruga i epske pesme o Marku Kraljeviću svedoci su značaja koji su za srpski narod imali ovaj veliki junak i događaji koji su prethodili Kosovskom boju i samoj bici. Jer kao što je govorio Vuk Karadžić, „nikakog Srbina nema koji ne zna za ime Marka Kraljevića…” Koliko je Kosovski boj bio prelomni trenutak u istoriji srpskog naroda svedoče i ove Vukove reči: „Ja mislim da su Srblji i prije Kosova imali junački pjesama od starine, no budući da je ona premjena tako silno udarila u narod, da su gotovo sve zaboravili, što je bilo donde, pa samo odande počeli nanovo pripovijedati i pjevati.”

Obavezni deo domaće lektire u kompletu čine dela Autobiografija, Branislav Nušić, Zemaljsko je za maleno carstvo, izbor iz narodne književnosti (narodne epske pesme kosovskog tematskog kruga i epske pesme o Marku Kraljeviću, izbog od 24 pesme), Dečaci Pavlove ulice (u prevodu Mladena Leskovca) i Orlovi rano lete, Branko Ćopić.
Lektira je pisana prema novom Planu i programu nastave i učenja, a odlikuje je bogata metodičko-didaktička aparatura primerena uzrastu, kao i detaljno objašnjenje nepoznatih reči i izraza, što omogućava lakše i potpunije razumevanje sveta književnog dela.
Sadrži pitanja za analizu i razumevanje pročitanog književnog dela, 20 pitanja prema zasnovanih na književnom delu koje se obrađuje, rađenih prema modelu pitanja koja dolaze na maloj maturi, šarene strane – detaljne i interesantne biografije pisaca, zanimljivosti zasnovane na delu koje se analizira, upotpunjene fotografijama. Sve tekstove priredili su profesori srpskog jezika i književnosti.

ORLOVI RANO LETE - Branko Ćopić (Lektira za šesti razred osnovne škole)

Pisac je oživeo jedno „bosonogo detinjstvo“. Lepoti kazivanja doprinose humor, slikovitost izraza, uverljivost i velika ljubav prema deci. Kroz delo saznajemo, iako pisac vedro priča, koliko rat ostavlja traga u čoveku, koliko šteti jednom narodu i koliko žrtava i samoodricanja treba da se stekne sloboda. Otuda roman ne predstavlja samo svedočanstvo o prošlosti, on predstavlja upozorenje da domovinu, kao nešto najdragocenije, treba čuvati, a slobodu ceniti.

Glavne likove romana predstavlja grupa dječaka, učenika četvrtog razreda osnovne škole u bosanskom selu Lipovu. Na početku romana, oni žive srećnim i bezbrižnim dječjim životom. Njihova učiteljica Lana je jako omiljena među djecom.

Kada je učiteljica napustila školu i otišla u varoš, na njeno mjesto dolazi učitelj kojeg su dječaci prozvali „Paprika“. Učitelj maltretira i tuče djecu tako da djeca počinju da bježe iz škole. Vođa dječaka je Jovanče a osim njega tu su i Lazar Mačak, Stric, Đoko Potrk, Nikolica sa prikolicom i djevojčica Lunja. U „Prokinom gaju“ družina pravi svoj „logor“ kojem daju ime „Tepsija“. Tu bježe iz škole i druže se po cijeli dan. Jednog dana Lazar Mačak i Jovanče otkrivaju prolaz u neku podzemnu pećinu. Kada se učitelj „Paprika“ požali knezu da djeca ne dolaze u školu, zajedno sa poljarem Lijanom i roditeljima oni organizuju potjeru i pronalaze skrovište djece. Zahvaljujući Nikoletini Bursaću oni ipak oslobađaju djecu i odluče da odu u varoš da pronađu učiteljicu Lanu koja se vraća u školu.

Uskoro počinje rat. Dječaci koji su se do juče igrali postaju aktivni učesnici i svjedoci tog rata. Pomažu partizanima i otkrivaju im tajnu pećinu, učestvuju u odbrani sela zajedno sa borcima i postaju partizanski kuriri. Na kraju odlaze u rat sa nadom da će se ponovo vratiti u Prokin gaj i u svoj logor Tepsiju.

Knjiga uz koju su odrastale generacije Evropljana. Molnar je iz idiličnog seoskog ambijenta koji je prije njega baštinila književnost za djecu, svoje nestašne i odvažne junake izmjestio u grad, stvarajući tako jedan od najpopularnijih mitova urbanog odrastanja

Džek London, veliki pustolov i avanturista, jedan je od najslavnijih pisaca za decu. Bernandinac Bak, pošto je grubo otrgnut iz tople kalifornijske doline u kojoj je rođen, biva prisiljen da živi težak život psa za vuču sanki, i da se neprekidno bori za opstanak.

Knjiga uz koju su odrastale generacije Evropljana. Molnar je iz idiličnog seoskog ambijenta koji je prije njega baštinila književnost za djecu, svoje nestašne i odvažne junake izmjestio u grad, stvarajući tako jedan od najpopularnijih mitova urbanog odrastanja

Roman Branka Ćopića, priča o odrastanju jedne seoske đačke družine u ratno vreme, godinama omiljena lektira osnovaca, iznenada i nezasluženo pala je u zaborav. Novo izdanje ovog romana, sa tumačenjima nepoznatih reči, fotografijama predmeta, građevina, predela i događaja, približava ovu knjigu i novim generacijama čitalaca. "Pustolovni dodatak" posvećen je piscu, tu su njegova sopstvena kazivanja, sećanja na rano detinjstvo, beleška o tome kako je odlučio da napiše ovaj roman, šta je želeo kao pisac i koja mu je najdraža pohvala.