LEKTIRE

U varoši U. živeo je gospodar Sofronije Kirić, trgovac. To je bilo pre šezdeset i pet godina. To jest, on je već i pre toga a i posle živeo, ali godina 1812-13. to je bila u njegovom životu najvažnija godina, jer je srećno prekužio „crne banke” i „devalvaciju”.

Varoš U. lepa je varošica, kraj Dunava. Gospodar Sofronije Kirić, ili da reknemo gospodar Sofra, imao je kuću i trgovinu baš kod bajira, na najboljem mestu. „Gospodar Sofra” – tako se zvao u poslen dan – svecem i nedeljom, u crkvi ili kakvoj crkvenoj sednici zvao se „gospodar Sofronije Kirić”, i tako se i potpisivao…

Po naslovu ovog romana očekivalo bi se humorističko delo, lična istorija kakvog smešnog tipa i njegovi doživljaji; sve to besplodno trubadurstvo ovog „večitog Jude" ljubavi i braka Šamike Kirića, međutim, nije nimalo veselo. Propali ženidbeni pokušaji jednog malovaroškog „galantoma" proširili su se u veliku i mračnu sliku socijalne vrste; i roman je postao slika jedne obolele sredine, socijalni dokument višeg reda i većeg za-mašaja. Taj roman živo i živopisno opisuje propadanje građanskog staleža u Sent-Andreji, a može se reći i srpskog građanstva u Južnoj Ugarskoj, koje je nekad toliko značilo i koje je nacionalno i socijalno tako palo.

Jakov Ignjatović (1822-1889) je najveća ličnost našeg realizma, kaže Miloš Crnjanski: njegovi romani bi trebalo da su na svakom stolu danas; davali bi dubok osećaj prolaznosti i videli bismo da imamo čitav jedan kraj gde smo izumrli.
Jakov Ignjatović je jedan od prvih i najplodnijih srpskih romanopisaca. U romanu "Veciti mladozenja" prikazan je uspon i propadanje bogatih srpskih porodica doseljenih u Sent Andreju u vreme velike seobe i veciti sukob generacija.