MANGA

Iako je virus naizgled nezadrživ, postoji još ljudi koji se bore da prežive. Čovekov nagon za samoodržanjem katkad budi snagu koje nismo ni svesni. Hideo i Hiromi jure ka Tokiju u nadi da će pronaći preko potrebne odgovore, ali i spasti goli život.

„Ulice su pune ljudi, ne ZQN-ova, niti ljudskih aberacija, nego besnih individua kojima se čini da nema vajde gurati dalje. Ne znamo da li će već sutra tlo pod nogama da nam se otvori ili da se sve breme ovog sveta sruči na teme, ili da nas neko ujede za rame ili da zaglavimo u četiri zida bez prozora. Potreban nam je razlog da živimo.“
– Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar

Ribar koji je spasao Hidea i Hiromi odvešće ih u Tokio ukoliko mu daju pušku. Hiromi primećuje da se java i san sve češće prepliću, da se jedno preliva u drugo i da je njena uloga u novonastalom svetu neverovatno značajna, toliko da telepatski može da utiče na enorman broj stvorova.

„Sve manje ljudskog je ostalo, do te mere da čak i kronenbergovski stvorovi koji se kreću Barselonom izgledaju humanije od svega što nam krasi ulice. Dok neljudi pokušavaju da oponašaju ljude, sve manje ljudi zadržava ono malo što ih ljudima čini. Ne mogu ništa da učinim, svojim očima ću ispratiti šta će nastati od ovog sveta.“

Sadašnjica se pretvara u košmar, strašniji od Hideovih halucinacija. Izbegavši ujede zaražene Teko i kolega na poslu, Suzuki svedoči strmoglavom raspadu sveta bežeći iz Tokija od razularenih krvoločnih hordi zombija. Broj zombija vrtoglavo raste, katastrofe se odigravaju na svakom koraku, nesreće se nižu jedna za drugom. Da bi izvukao živu glavu, moraće prvi put u životu da preuzme odgovornost i pronađe hrabrost duboko skrivenu u sebi.

„Nagli nalet vreline, nakon skupine hladnih dana, bio je katastrofalan. Maltene su svi izmileli napolje kao zombiji, slično scenama na ulici kada Hideo Suzuki pokušava da spase živu glavu nakon bliskog susreta sa nemrtvim senseijem.“

– Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar

Hideo Suzuki juri kroz Tokio Kolektivnu masu ZQN-ova, u koju se Hiromi integrisala nakon što je otkrila da je kontrolisala događaje oko sebe, nesvesno im dajući epilog kome se nadala, ali nije smela naglas da izgovori. Njene misli pokreću svet. Njena moć je bezgranična.

„Sunovrat u koji uleću Hideo, preostali nezaraženi pojedinci i amalgamacija ljudi nije toliko različit od haosa koji nas okružuje. Da li će doći do opšte pometnje, da li će biti sutrašnjice za koju se vredi boriti? Ipak, ljudi nastavljaju dalje, snalaze se u svakom paklu.“
– Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar

Asada se nenadano zadesio u bezizlaznoj situaciji, taman kad je planirao da se proglasi božanstvom i osnivačem nove svetske religije. Kao i svaki vođa kulta, ne žali živote svojih sledbenika kako bi ostvario svoje naume, ma koliko suludi bili. Hideu se smrt sve brže približava dok očajnički traži spas na nemogućim mestima.

„Defetizam, opšti haos, raspad, nasilje, nedaće svuda redom – i ne, ne govorim samo o stanju oko sebe, i ne, ne govorim samo o stanju u kome se Hideo nalazi, i ostali reprezenti ljudske rase. Govorim uopšteno, o stvarnosti koja hoće da nas baci u letargiju.“
– Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar

Pred nama je konačni obračun u kojem bi sudbina sveta mogla biti odlučena — ili ostati zauvek nerazjašnjena. Neobjašnjiva zaraza gurnula je čovečanstvo na ivicu nestanka, ali je jasno da bi se poredak urušio i bez spoljne intervencije. Ljudi su svojim postupcima, strahovima i slabostima sami pripremili teren za potčinjavanje sili koja dolazi izvan Zemlje, razotkrivajući najmračnije strane sopstvene prirode.


U središtu priče nalazi se nemilosrdan sukob između preostalih ljudskih frakcija — Kurusuove grupe, Asadinih sledbenika i Kororijevih pristalica — borba bez prostora za kompromis. Taj konflikt postaje ogledalo čovečanstva, u kojem se jasno vide nasilje, netrpeljivost i bezumlje kao duboko ukorenjeni obrasci, gotovo kao nasleđe upisano u samu srž našeg bića.

U završnom delu autor odbacuje i poslednje nagoveštaje nade koji su se provlačili kroz ranije nastavke. Umesto utehe, čitalac ostaje sa nelagodnim pitanjima i osećajem unutrašnje praznine: da li su pravila i zakoni tek privremena brana pred neizbežnim raspadom svakog društva?


Put glavnog junaka, Hidea Suzukija, proteže se od nesigurnog i pasivnog čoveka, nesposobnog da donese i najjednostavniju odluku, do figure koja preuzima odgovornost i deluje kao istinski protagonista sopstvenog života. Svet oko njega je uništen, ali on je opstao. Sve je izgubljeno — a on je još tu.

Mnoge dileme ostaju bez jasnog odgovora i prepuštene su čitaocu na tumačenje. Uostalom, zar i sam život ne funkcioniše na isti način?

Prilikom bekstva Hideo će spas potražiti u metrou i taksiju, prisustvovaće kolapsu američke baze, smelo će odolevati napadima zombija pokazujući snagu i snalažljivost. U gustoj i negostoljubivoj šumi u blizini planine Fuđi, opsednut uverljivim halucinacijama i sputan neprozirnim mrakom, nije ni svestan da će uskoro doživeti sudbonosan susret sa i te kako neobičnom devojkom Hiromi Hajakiri.

„Kao malac sam povremeno puštao mašti na volju, pa i halucinirao, što vizuelno, što auditivno; otprilike kao kod Hidea, priviđale su mi se kreature neopisivog izgleda (tek kasnije sam čuo za paralizu u snu). Dešavalo se da nalećem na ljude, životinje, predmete i pojave koje nijedno inteligentno biće nije moglo da osmisli. Svaka čast stvarnosti. Nadmašila je moju maštu u svakom smislu.“

– Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar

Hiromi je na školskom izletu. Budući da je izgubila u igri, primorana je na test hrabrosti. Lutajući šumom, zatiče Suzukija koji izgleda kao da će počiniti samoubistvo. Njihov prvi susret zasnovan je na nesporazumu, njegova priča o zombijima i smaku civilizacije podseća na buncanja ludaka, ali nemili događaji koji će se odigrati duboko u šumi nateraće je da se pridruži Suzukiju u potrazi za sigurnim mestom.

„Nije lako gledati osobu koja usahne a da nije ni poživela život. Sigurno se tako osećala i Hiromi kada je Hideovom lovačkom sačmarom ustrelila drugaricu svojih godina. I onda mi malo (ali vrlo malo) lakne kad saznam da su Egon Šile, Džejms Din ili Ijan Kurits iz benda Joy Division otišli relativno mladi, a pamtimo ih vrlo dobro. Tad shvatim da nije bitno koliko je neko živeo, već kako je živeo. Zar ne?“
– Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar

Vest o zombijima preplavila je čitav Japan, panika je na vrhuncu, a u takvom ambijentu istinu su nadglasale neproverene glasine. Mnogi traže spas na planini Fuđi verujući da razređen vazduh usporava infekciju. Bolest se nezaustavljivo širi, niko nije bezbedan bez obzira na to gde se nalazi, slabe su nade da postoji izlaz. Od mnogobrojnih pitanja, kao najvažnije izdvaja se: ko je Kurusu?

„Hanazava-sensei je u ovom tomu posvetio čak 35 stranica raspadu sveta – 35 stranica gde uopšte ne vidimo glavne likove! Samo narod kako divlja. Nemoguće je u ovim scenama ne prepoznati ljude upravo u našem svetu tokom pandemije, kada se sve preko noći ugasilo. Globalne pandemije ostavljaju neizbrisiv trag.“
– Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar

Zaražena beba je ujela Hiromi, ali izgleda da je samo delimično inficirana, što joj omogućava da se s lakoćom bori protiv razbesnelih ljudi dok Araki i Hideo krče put do autlet centra „Gotenba“, u kome se, kako kažu nepouzdane priče sa foruma, nalazi dobro organizovana grupa boraca. U „Gotenbi“ ih dočekuju sa nepoverenjem i animozitetom, ali budući da Hideo poseduje pravu pušku, borci shvataju da su u svojim redovima dobili vrlo moćnog saborca.

„Sve ide po zlu; iako Hideo izbegava da ubija, ne može a da ne koristi Hiromi u uništavanju neprijatelja. Pitanje je da li bi se ovakve monstruoznosti pravdale u stvarnom svetu. Ljudi su uvek zarad pravdanja sopstvenih pristrasnih pogleda na svet (ekstremno desno ili ekstremno levo, monarhisti ili anarhisti, religiozni ili nereligiozni) ili činili zverstva ili ih proglašavali herojstvom. Ovaj svet i ljudi u njemu su okrutni.“
– Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar

Stigavši u autlet centar „Gotenba“, Hideo, Hiromi i Araki ubrzo shvataju da mesto o kome su čitali na internetu ne predstavlja utočište i spas od zombija. Iako se većina populacije i dalje prilagođava novonastalom slomu civilizacije, neki su se pojedinci vrlo lako uklopili u nov, anarhičan svetski poredak. U mikrokosmosu autlet centra vlada zakon jačeg kao u životinjskom svetu, a Ijura i Sango nikoga neće štedeti kako bi uspostavili svoju vlast nošenu samovoljom i surovošću. U takvim okolnostima nejasna je granica između zaraženih i nezaraženih.

„U ovo turbulentno doba ljudi se dele po političkim osnovama: smatram to potpuno idiotskim – naposletku, kojoj god strani da se privolite, pratite tuđu ideologiju kao zombiji, ili ako vam je draže, kao ZQN-ovi na koje Sango puca iz Hideove puške. Za dotične zombije nemoguće je objasniti da ljude na vrhu ne interesuju mali na dnu. Ovde nikom ne možeš da veruješ.“
– Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar

Nikome se i ni u šta ne može verovati. Zakoni, ustav, novac – sve što je postojalo kao čvrst oslonac prethodne civilizacije – bezvredne su tekovine minulog sveta. Preživeće samo oni koji se brzo prilagode okolnostima koje se menjaju munjevito, iz dana u dan, iz časa u čas. Ljudski život je poput valute koja ništa ne vredi. Pohod na nove izvore hrane pod Sangovim vođstvom doneo je nove žrtve i brojne preokrete. Bekstvo iz autlet centra „Gotenba“ jedini je način da likovi povrate kontrolu nad svojim životom.

„’Trebalo je ranije da umrem’ – misao je koja mi se motala po glavi dok sam bio znatno mlađi poput Cugumi Ode, sa istom dozom nihilizma. Činjenica da je spasla i Hidea i Hiromi govori da čak i u tom dobu ne volimo da budemo okruženi zombijima – trebaju nam osobe koje nas razumeju, koje nisu prazne table, koje nisu faksimil života već ljudi od krvi i mesa, sa svojom prošlošću, sadašnjošću i budućnošću. I ako i tebe ubada ista doza nihilizma kao nekad mene, zapitaj se sledeće – da li bi želeo da živiš, makar ostao potpuno sam?“

Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar

Napustivši autlet centar „Gotenba“, jedva spasavši živu glavu, Jabu i Hideo traže bolnicu u kojoj će se Hiromi operisati. Vremena za Hiromino izlečenje sve je manje, a beznadežne situacije smenjuju jedna drugu. Jestive hrane ponestaje, zdravi ljudi pronalaze spas u izolaciji i bekstvu, a zaraženih je sve više, i broj im nezadrživo raste. Hideo po ko zna koji put preuzima odgovornost i donosi odluke na koje neće biti ponosan.

„Ovo vreme čas je vrelo, čas ledeno, gde neopisivo sparne dane prati kišurina koja satire ljude poput Hideove paljbe po ZQN-ima. Pritom, ni sami ljudi nisu preterano ažurni; taman kad ti se učini da je neko katastrofalni krvopija, pokaže ti trunku ljudskosti poput ZQN majke koja štiti svoje nerođeno dete.“ – Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Hitohito Tadano je stidljiv i povučen momak kome se život menja kada u jednom trenutku ostane nasamo u učionici sa nedodirljivom Komi i uvidi da je imao pogrešnu predstavu o njoj. U stvari, Komi je izuzetna devojka, i to na vrlo neobičan način! S tim saznanjem Tadano odlučuje da joj pomogne da pronađe 100 prijatelja.

Put do 100 prijatelja počinje jednim razgovorom.

„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže – Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!“ – Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala Laku noć, Punpune

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Počela je sezona testova za učenike srednje škole „Itan“, a Komi i njena družina uče u biblioteci, trudeći se da ne prave buku, i maštaju o raspustu i svemu što im leto pruža. Komi ima više prijatelja nego ikada pre, a njen spisak stvari koje želi da radi tokom leta pretvoriće se u recept za divne nestašluke.

Komini prijatelji, svaki na svoj način, postali su deo nje i sreće koju svakim danom oseća.

„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže –Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!
– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala Laku noć, Punpune

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Komina porodica ugostila je malu Rei, koja stavlja na probu Komine društvene i komunikacijske veštine. Videći da je Rei usamljena i povučena, Komi uporno pokušava da se s njom zbliži, pa makar je vodila kroz čitav grad.

Našavši se u nezgodnom položaju, Komi je pronašla snagu da briljira pred naizgled nepremostivim problemom.

„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže –Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!“

– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala Laku noć, Punpune

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Komi i njen brat Šosuke otišli su na selo u posetu baki, ali čak ni društvo mlađe rođake Akire ne može izmeniti jednu tužnu činjenicu – dosadno im je! Međutim, kada se stvari čine beznadežnim, tada nastupa Inaka koja zna kako da vreme na selu učini zanimljivim. Prijateljstvo je lek protiv dosade!

U kojem god okruženju da se zadesi, Komi će se, uz pomoć prijatelja, približiti svom snu.

„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže –Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!“
– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala Laku noć, Punpune

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Počinju izbori u srednjoj školi „Itan“, a Komina drugarica iz razreda se kandiduje za predsednika! Ali prema školskim pravilima, Kijoko Isagi treba da odabere vođu kampanje, a ćudljiva perfekcionistkinja nema koga da zamoli. Srećom, Komi i prijatelji imaju nekoliko dobrih ideja za rešavanje njenog problema!

Sve se može rešiti uz nesebičnu prijateljsku podršku.

„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže –Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!“

– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala Laku noć, Punpune

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Došao je dan sportskog festivala u srednjoj školi „Itan“ i učenici su puni takmičarskog duha. Kada Tadano zaboravi svoj ručak, njegovi drugovi iz razreda ostavljaju po strani rivalstvo i udružuju se kako bi se pobrinuli da Tadano ne ostane gladan.

Tadano nije svestan da je svojim lepim manirima privukao pažnju još jedne lepotice.

„Komi ne ume da komunicira“ kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže –Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!
– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala „Laku noć, Punpune“

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja.

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Ogroman uspeh postignut na školskom festivalu ostao je u senci neočekivanog saznanja da se Komi i Manbagi sviđa isti momak – Tadano. Na karaokama, nakon završenog festivala, devojke će pokušati da privuku pažnju svoje simpatije. Šteta što ne umeju da pevaju!

Mogu li dve devojke istovremeno biti drugarice i suparnice?

„Komi ne ume da komunicira“ kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže –Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!

– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala „Laku noć, Punpune“

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Nađimi ponekad vrlo ozbiljno shvata ulogu Kominog mentora, a kada sazna da je Komi ove školske godine stekla samo osam novih prijatelja, odlučuje da popravi zatečenu situaciju. Može li sastanak naslepo koji je organizovao Nađimi doneti išta osim neprijatnosti kada svi prisutni imaju poteškoće u komunikaciji?

Srednjoškolski dani dobar su uvod u budućnost i svet odraslih.

„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže – Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!“
– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala Laku noć, Punpune

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

U toku su sistematski pregled i test fizičke spremnosti, a Komi nije ni svesna da se nalazi u jeku borbe protiv Makeru Jadano, suparnice kojoj je jedini cilj da bude bolja od nje i postane najizvanrednija u odeljenju. Međutim, ne ide uvek sve po planu, bez obzira na snažnu volju i odlučnost.

Komi prvi put dovodi drugare u kuću i otkriva im delić svoje intime. Stranicu za stranicom, saznajemo kakvu ulogu igra Šoko Komi u životima svojih vršnjaka i koje su neostvarene želje devojke koja izgleda kao da ima sve.

Njena potraga za 100 prijatelja se nastavlja.

„Komi ne ume da komunicira“ kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže – Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!

Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala „Laku noć, Punpune“

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Komi i njeni prijatelji idu na skijanje! Nebitno je što samo pojedinci znaju kako da savladaju ski-staze. Suština je u zabavi! Kada Manbagi i Tadano zakasne na autobus i ostanu na planini, moraće da provedu noć u skupocenoj gostionici, i to u istoj sobi.

Stvari se komplikuju, i sve je teže čuvati tajne u srcu.

„Komi ne ume da komunicira“ kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže –Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!
– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala „Laku noć, Punpune“

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Nova godina prepuna je novih izazova! Komi i prijatelji zadesiće se ovog puta u inostranstvu, ali zastrašujuća avantura, pravi ispit zrelosti, počinje kad se Komi prvi put susretne sa dokumentacijom kako bi dobila pasoš!

Koliko god daleko otišli, svoje tajne i želje uvek nosimo sa sobom.

„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže – Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!“
– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala Laku noć, Punpune

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Komi i njeni prijatelji iz odeljenja su u Njujorku, što Manbagi vidi kao idealnu priliku da Tadanu otkrije svoja osećanja. Međutim, koliko god želela da mu kaže da joj se sviđa, da li bi to priznanje moglo trajno uticati na prijateljstvo sa Tadanom (i Komi)?

Srednjoškolsko doba nosi i prve važne životne odluke koje nisu uvek jednostavne.

„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže –Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!“
– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala Laku noć, Punpune

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Ponovo je Dan zaljubljenih! Dok mnogi učenici srednje škole „Itan“ poklanjaju slatkiše kako bi proslavili prijateljstva, Komi i Manbagi imaju sasvim drugačiji cilj – Tadanovo srce! Ali da li imaju hrabrosti da mu to zaista kažu?

Istina o skrivenoj ljubavi polako izbija na površinu.

„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže –Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!“
– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala Laku noć, Punpune

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

U toku je Beli dan, praznik kada momci zahvaljuju devojkama na čokoladi koju su dobili na Dan zaljubljenih. Ali momci iz srednje škole „Itan“ imaju drugačiji pogled na praznik, sa zanimljivim rezultatima. Iako je Tadano poklonio Komi i Manbagi jednostavne poklone, pitanje koje želi da postavi Komi je sve samo ne jednostavno!

Naši junaci nalaze se u godinama kada se vode najžešće unutrašnje borbe.

„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže –Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!“
– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala Laku noć, Punpune

Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmenost i rezervisanost, ali ne i Tadano, koji rešava da se oslobodi sopstvenih strahova i pomogne Komi da stekne 100 prijatelja.

Komi je u završnoj godini srednje škole, što znači da joj ponestaje vremena da stekne 100 prijatelja! Ona ne gubi vreme od prvog dana nastave, ali iznenada izbija nezapamćena bitka između odeljenja u celoj školi. Može li Komi da stekne novog saveznika u rovovima ili će pesimizam pobediti?

Uz pomoć prijatelja ishod svake bitke može biti povoljan.

„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže –Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!“
– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala Laku noć, Punpune