KLASICI, DRAME, MISLI

Poznati američki pisac ČARLS BUKOVSKI (1920-1994) pojavio se u književnosti knjigom pesama Cvet, pesnica i zverski jauk (1960), da bi svetsku slavu stekao romanom Žene (1978). Živeo je i umro u Los Anđelesu.

TAKO MRTVI VOLE, antologija kratkih priča Čarlsa Bukovskog, izbor je iz obimnog opusa nastalog u periodu 1944-1994. Bukovski je počeo s kratkim pričama i nikada nije prestao da ih piše. Njegov talenat podjednako se ogleda u nekim ranim pričama (Ispovest kukavice), kao i u nekim od poslednjih (Zvezda). Ma koliko ovaj svet u pričama Bukovskog bio začudan, potresan, šokantan, ostao bi na nivou obične ispovesti da nije Bukovskog opsenara, obdarenog da u svemu vidi ono komično, da u svakodnevnom otkrije elemente fantastičnog, i najjednostavnijim jezikom ispriča nekad obične, a nekad neverovatne i dramatične događaje.

nisam spavao tri noći ili tri dana i crvenih očiju smejem se u ogledalu dok slušam kako sat otkucava a plin moje peći zaudara vrelim gustim teškim smradom isprekidan zvucima vozila, nanizanih kao ornamenti u mojoj glavi ali ja sam čitao klasike i na mom kauču opijena vinom spava kurva koja je prvi put čula Devetu Betovenovu i od dosade zaspala učtivo slušajući.

- slušaj, matori, rekla je, s tvojim vijugama bićeš možda prvi čovek koji će da jebe na Mesecu.

Dnevnički zapisi Čarlsa Bukovskog iz perioda 1991-1993.

Antologija kratkih priča Čarlsa Bukovskog, izbor iz obimnog opusa iz perioda 1944-1994

Romanom „Žene“, u kome je duhovito prikazao svoj književni uspon, Bukovski je stekao svetsku slavu i konačno počeo da živi od pisanja.

Čarls Bukovski (1920–1994), jedna od najneobičnijih i najkontraverznijih figura američke literature 20. stoleća, bio je tako plodan pisac da mnoga njegova značajna dela nisu nikada ušla u izbor za publikovanje tokom njegovog života. Delovi... su važan izbor njegovih radova širokog opsega, od kojih većina nije bila dostupna javnosti još od dana originalnog objavljivanja u andergraund štampi, književnim časopisima pa čak i porno magazinima. Među njima je i njegova prva štampana kratka priča, njegova poslednja kratka priča, njegov prvi i poslednji esej, i prvi nastavak njegove čuvene kolumne „Zapisi starog pokvarenjaka.“ Knjiga sadrži njegova razmišljanja o poznatim temama (piće, konjske trke, itd) kao i monologe o ličnostima kao što su Arto, Paund i Rolingstonsi. Drugi značajni radovi sadrže eksperimentalni deo, izmišljeni susret sa njegovim herojem Džonom Fanteom; jednu odličnu kritiku o Hemingveju; snažnu, autobiografsku „Ispovest starog pokvarenjaka“; nekoliko izlaganja o svojoj estetici, koja otkrivaju neočekivano obrazovan um iza na izgled ne preterano ozbiljne produkcije.Odlomci iz vinom isflekane beležnice je značajna knjiga kako za ljubitelje Bukovskog, tako i za nove čitače ovog inovativnog i nekonvecionalnog pisca.

"Kako godine teku, pomeramo se u neka sve čudnija vremena i mislim da u njima neće opstati čak ni literatura i filozofija iz prošlosti. Srljamo napred, a u stvari unazad, i ono što je nekad bilo večno u svojoj mudrosti jednostavno više ne vredi. Ako mogu da napravim grubo poređenje, to je kao da se probudiš ujutru i pogledaš ženu pored sebe u krevetu i to nije više tvoja žena. Ustaješ, šetaš naokolo i to nije više tvoja kuća. Izlaziš napolje da vidiš svoja kola, ali to nisu više tvoja kola, to je neka vrsta životinje sa tri roga i jednim plavim okom, dok je drugo oko neke boje koju nikada nisi video." Preveo Flavio Rigonat.

"Imao sam nekad teoriju da kad bih samo jednoj osobi mogao da učinim život srećnim i stvarnim, bilo bi i obrnuto, i tada ni moj život ne bi bio promašen. To je bila dobra teorija, ali me je tim povodom nekoliko kurvi provuklo kroz veš-mašinu, mada mislim da su neke od njih uživale što nisu bile popljuvane, tako da mi je to bilo sasvim dovoljno...", iz pisma Žonu i Luiz Veb, 31.oktobra '64.

„Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evropu- počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje...

Ovo osvežavajuće štivo ima gotovo sve vrline, a nijednu manu rukopisa Čarlsa Bukovskog....Sve je, dakle, u tom romančiću, od prve do poslednje stranice, rasni pulp fiction, no ta je petparačkost više nego namerna; otuda i "samodefinišući" podnaslov knjige: "posvećeno lošem pisanju". Glavni junak romana, privatni detektiv Nik Bilejn (a. k. a. Miki Spilejn? Ma, joook...), "najbolji kljun u L. A.", tipični je poluupropašteni polualkos, višestruko razveden, rezigniran i dekintiran, nihilističkom filozofiranju sklon, zatečen pred izbacivanjem iz ofisa zbog neplaćanja kirije; onda, međutim, u njegov život bane razbludni glas, a potom i neodoljivi stas raskošne dame za koju se, avaj, ispostavlja da se zove Gospođa Smrt - i to ne bez predobrih razloga - i da od Bilejna očekuje da pronađe za nju ni manje ni više nego samo tobože mrtvog - Luja Ferdinanda Selina..
Teofil Pančić

Priče o običnom ludilu su zbirka kratkih priča povezanih temama kao što su očajanje i usamljenost, besmisleni poslovi koje smo prinuđeni da obavljamo, seksualne perverzije i potreba za istinskom povezanošću i bliskošću sa ljudima u duboko poremećenom svetu u kojem smo sve udaljeniji jedni od drugih. Istovremeno ispunjene i onim niskim i onim uzvišenim, ravnodušnošću i osećajnošćuludilom i lucidnošću, ove priče nastavljaju da odzvanjaju u nama još dugo nakon što smo ih pročitali.

"Slušaj, jednostavno ne mogu dovoljno da budem sam. Masa je uvek tu – u mesari, u fabrici, na hipodromu, na ulicama. Ja sam protiv nepravde prema svakom čoveku pojedinačno, ali se nekako svi ti ljudi skupe u masu, smrde i viču besmislice, i ponekad pomislim da je atomska bomba najveći čovekov pronalazak."
autor

Los Anđeles je bio dobro mesto tu je živela masa bednika biće lako izgubiti se među njima. Bludni sin Poznati američki pisac Čarls Bukovski (1920-1994) pojavio se u književnosti knjigom pesama Cvet, pesnica i zverski jauk (1960), da bi svetsku slavu stekao romanom Žene (1978). Živeo je i umro u Los Anđelesu. Roman Bludni sin (1982), uvod u autobiografsku sagu Čarlsa Bukovskog, posvećen je očevima. Na ovu knjigu nadovezuju se romani Faktotum, Pošta, Žene, Šekspir nikada ovo nije radio i Holivud. jedne večeri ušao je sa stranicama jedne od mojih priča (koje mu nikad nisam pokazao) i rekao: ovo je odlična priča. bila je to priča o bogatom čoveku koji se zakačio sa ženom i izašao u noć na šolju kafe i posmatrao kelnericu i kašike i viljuške i slanik i bibernik i neonsku firmu na izlogu a onda se vratio do svoje štale da vidi i dodirne omiljenog konja koji ga je tada ritnuo u glavu i ubio. na neki način ta je priča imala značenje za njega mada kada sam je pisao pojma nisam imao o čemu pišem. i tako sam mu rekao: u redu, matori, tvoja je. a on je uzeo, izašao i zatvorio vrata. mislim da je to bio naš najbliži kontakt. Moj matori (1977)

Roman “Holivud” je nastavak njegovog prethodnog romana “Žene”.