KLASICI, DRAME, MISLI

Kako da izbegnete budućnost pod čizmom? Kakva nam još zla spremaju i kako da se izbavimo?
Ovo nije običan roman. Ovo je mračna prognoza koja se, stranicu po stranicu, ostvaruje pred našim očima. Ako osećate da svetom vladaju sile koje ne možete da kontrolišete, dugujete sebi da saznate kako je London znao da će se to desiti još pre više od 100 godina. London ne piše o malim nepravdama. On piše o totalnom preuzimanju vlasti od strane nekolicine pohlepnih moćnika. Ali, najvažnije, piše kako da se odupremo.
Gvozdena peta – roman o otporu i preživljavanju tiranije, koji predviđa pad kapitalizma kom se svi nadamo. Jedna je od prvih savremenih distopija ikada napisanih, sa velikim uticajem na Orvela, Hakslija, Zamjatina, Margaret Atvud i mnoge druge.
Čitajte na sopstvenu odgovornost.

Ljudi ambisa je potresno i dokumentarno svedočanstvo o najmračnijem licu industrijskog Londona s počatka 20. veka. Prerušivsi se u skitnicu autor silazi među beskućnike, radnike bez posla i stanovnike prenaseljenih prihvatilišta Istočnog Londona, beležeći njihove živote iz prve ruke – bez ulepšavanja i bez distance. Ova knjiga nije samo reportaža o bedi, već optužnica protiv društva koje dopušta da čitavi slojevi ljudi žive na ivici gladi i očaja. Grad se ovde ne pokazuje kao simbol napretka, već kao nemilosrdan mehanizam koje melje najslabije. Iskustva iz ovog dela snažno su uticala na kasniju književnost društvene kritike, posebno na Džordža Orvela, koji će decenijama kasnije, u sopstvenim londonskim lutanjima među siromašnima, razviti sličan pogled na nepravdu, eksploataciju i licemerje civilizacije i objaviti svoju prvu knjigu Niko i ništa u Parizu i Londonu. Poput Londona, i Orvel će shvatiti da se prava istina o društvu vidi tek na njegovom dnu.

Džek London nas vodi u ne tako daleku 2073. godinu ne bi li nam prikazao razarajuće posledice epidemije kakvu svet do sada nije video.Britko, kocizno, dinamično pripovedanje dvaju pripovedača, jednog izvan, a drugog unutar priče, okupiraće pažnju čitaoca i navesti ga na ponovna preispitivanja ljudske prirode i toka istorije.Postoje li sile koje delaju mimo racionalnog doživljaja sveta?Kako se klasno ustrojstvo društva može osvetiti svojim tvorcima? Kreće li se tok vremena pravolinijski ili pak ciklično?

Kralj Alkohol je autobiografski roman Džeka Londona u kom je predstavljena moć alkohola da upravlja ljudskim životima. Zašto je alkohol simbol muškosti, smelosti i veličine duha je jedno od glavnih pitanja na koje junak u romanu pokušava da pronađe odgovor. U Americi je roman objavljen pod imenom Džon Barlikorn, naime, naziv je pozajmljen iz Britanske narodne pesme a predstavlja sinonim za alkohol.

,,Po svome organskom sastavu nisam uopšte bio alkoholičar, te me alkohol sam po sebi nije nimalo privlačio. Organske reakcije koje je izazivao u meni nisu bile povoljne zato što mom organizmu takve reakcije nisu bile potrebne. Pio sam zbog toga što su ljudi s kojima sam se družio pili, i zbog toga što mi je priroda bila takva da nisam mogao dozvoliti sebi da zaostanem za drugim odraslim muškarcima u njihovoj najmilijoj razonodi. A pored toga sam još i tada uživao u slatkišima, i u potaji, kad me niko nije mogao videti, kupovao sam slatkiše i jeo ih s najvećim uživanjem.”

,,Te fizičke odvratnosti prema alkoholu nisam se nikada mogao osloboditi. Ali sam je savladao. I dan-danas je ponovo savladavam svaki put kad uzmem čašu. Ukus nikad nije prestao da se buni, a ukusu se može verovati – on zna šta je dobro za telo. Ali ljudi ne piju svesno radi dejstva koje alkohol ima za telo. Oni piju radi njegovog dejstva na mozak, a ako ono mora doći kroz telo, utoliko gore po telo.”

Džon Grifit, poznatiji kao Džek London je bio američki književnik, novinar i borac za radnička prava. Rođen je 12. januara 1876. godine u San Francisku, a preminuo 22. novembra 1916. u Glen Elenu u Kaliforniji. Pisao je kratke priče, eseje, novele i romane. Zahvaljujući svojim delima postao jedan od prvih književnika kojima je pisanje donelo novac i svetsku slavu. Jedan je od začetnika žanra koji je kasnije nazvan naučna fantastika (science fiction – SF). Bio je član radikalne literarne grupe „Gomila“ u San Francisku. Žestoki zagovornik socijalizma i borac za prava radnika. Napisao je nekoliko velikih dela koja se bave ovom temom. Najpoznatija dela su mu „Zov divljine”, „Beli očnjak”, „Kralj Alkohol”, „Gvozdena peta” i „Martin Idn”.

Prateći svog junaka Martina Idna, Džek London priča uzbudljivu avanturu o srčanom i neprekidnom traganju za uspehom i potvrdom vrednosti. Neprestana, neizvesna i odlučna borba sa životnim nedaćama kao što su siromaštvo i nedovoljno obrazovanje, podstaknuta poznanstvom sa Rut, devojkom anđeoskog lika po svemu različitom od Martina, suočava Londonovog junaka sa mnoštvom izazova i iskušava njegovu volju, ljubav i veru. Na svom putu ka uspehu Martin Idn sreće još mnogo drugih ljudi različitih karaktera, drugačijih stavova i opredeljenja, ali koji, svaki na svoj način, doprinose njegovom odrastanju i ulasku u svet buržoazije. Da li će pobediti oduševljenje ili razočaranje, britko piščevo pero gotovo do samog kraja ostavlja u tajnosti. Jedno je sigurno, pred nama se nalazi sasvim precizan opis i analiza američkog društva na početku XX stoleća.

Knjiga “Kralj alkohol” je u originalu objavljena pod imenom “Džon Barlikom” 1913. godine. Ime Džon Barlikom je sinonim za alkohol, a potiče iz engleske narodne pesme iz XVII veka.
U ovorm autobiografskom romanu, Džek London je izneo mnogo intimnih podataka koji su do tada bili nepoznati. U njemu je opisao istoriju jednog pijanice od svog prvog gutljaja pa sve do potpunog robovanja alkoholu.
Da bi što bolje opisao svoju borbu sa alkoholom, Džek London personalizuje alkohol u vidu lika Džona Barlikoma. pridajući mu osobine lukavosti, podmuklosti i moći ubeđivanja. Sa tom imaginarnom ličnošću pisac vodi borbu na život i smrt i pokazuje da se ne boji Džona Barlikoma. već mu prkosi i nastoji da ga u toj borbi pobedi.
Džek London je napravio Džona Barlikoma predstavnikom "bele logike". čiji je glavni značaj u tome što menja i izvrće ustaljene vrednosti, što nagoni čoveka da sumnja u ono što je istinito i da veruje u ono što je nemoguće.
Ono što je veoma bitno za ovaj roman, jeste da je Džek London postavio sebi za cilj da prikaže ne samo psihologiju i filozofiju pijanice. nego je pošao mnogo dalje, ušavši u samu filozofiju pijanstva, sa svim štetnim i kobnim posledicama kako za pojedinca, tako i za celokupno društvo.

Roman, “Gvozdena peta ”, objavljen je 1908. godine i smatra se jednim od prvih antiutopijskih romana. Ova altemativna istorija koja vremenski obuhvata period od 1912. čak do 2600. godine, sve vreme vas drži u ubeđenju da su se događaji smešteni u prošlost radnje romana zaista i dogodili. Ova knjiga je oštra kritika kapitalističkog društva i svih njegovih pora. Kao takva, bori se za prava radničke klase.
Roman sadrži dva nivoa. Prvi nivo je dnevnik supruge jednog od začetnika i glavnog vođe otpora i borca za radnička prava. Dnevnik obuhvata vreme vladavine okrutne oligarhije između 1912. i 1932. godine, dok je drugi nivo romana, pisan u vidu fusnota od strane žene koja živi vekovima kasnije i koja je došla u posed dnevnika.
Početak knjige je napisan kao ideološko - filozofska rasprava iz koje se kasnije rađa revolucija, a zatim i surovi rat svetskih razmera.
Džek London se bavi opisivanjem najsitnijih detalja špijunaže i kontra-špijunaže, tako da se u jednom trenutku stiče utisak napetog trilera.