KLASICI, DRAME, MISLI

Napisan u jednom dahu između 1928. i 1929. godine, roman Zbogom oružje je priča o ljubavi i ratu koju je Hemingvej oduvek želeo da napiše. Inspiraciju je pronašao u sopstvenim iskustvima sa italijanskog fronta 1918, a posebno u ranjavanju u Fosalti i strasnoj ljubavi prema bolničarki Agnes fon Kurovski.
Teme rata, ljubavi i smrti, koje su na različite načine u osnovi celokupnog Hemingvejevog dela, u ovom romanu pronalaze poseban prostor i artikulaciju. Radnja nas direktno podstiče da osetimo i razmotrimo čari, ali i krajnju nesigurnost postojanja i glasno se pobunimo protiv večne nepravde masovnog prolivanja krvi.
Odluka koju mladi američki oficir donosi tokom povlačenja kod Kaporeta i njegovo ponovni susret sa voljenom ženom predstavljaju odlučnu osudu sve nečovečnosti koju rat nosi sa sobom. Pa ipak, čak i u ovoj priči o tragičnom porazu, ljubav ostaje ona težnja za kojom čovek očajnički traga, nemoćan pred tajanstvenim silama protiv kojih je svaka borba, čini se, uzaludna.

Pariz, dvadesete godine XX veka. Džejk Barns, američki novinar, ponovo sreće lepu i kapricioznu ledi Ešli, izgubljenu u mahnitoj potrazi za ljubavnicima. Pratimo ih kako se opijaju po pariskim barovima, španskim arenama i idiličnim pirinejskim šumama. Njihovi saputnici, Robert Kon i Majkl Kembel, takođe su ljudi prepušteni stihiji, zauvek obeleženi Prvim svetskim ratom.
Kristalno jasnim stilom, zastrašujuće efikasnim, Hemingvej slika Pariz umetnika u međuratnom periodu i čuvene svečanosti San Fermina. Njegovi junaci, koji se neprestano kolebaju da li da se prepuste buri egzistencijalnih nemira ili ushićenju uživanja u trenutku, postali su simboli generacije koju je Gertruda Stajn nazvala „izgubljenom”, ali nisu nimalo manje živi i dirljivi čak i čitav vek kasnije.

Ernest Miler Hemingvej (engl. Ernest Miller Hemingway; Ouk Park, 21. jul 1899 — Ketcum, 2. jul 1961) je bio američki pisac i novinar. Bio je pripadnik pariskog udruženja izgnanika dvadesetih godina dvadesetog veka, i jedan od veterana Prvog svetskog rata, koji su kasnije bili poznati kao „izgubljena generacija“. Dobio je Pulicerovu nagradu 1953. godine za svoj roman Starac i more, kako i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine.Svojim posebnim načinom pisanja koji karakteriše škrtost na rečima, nasuprot stilu njegovog književnog suparnika Vilijama Foknera, Hemingvej je značajno uticao na razvoj lepe književnosti dvadesetog veka. Mnogi njegovi romani se danas smatraju klasičnim delima američke književnosti.

Starac i more, najznačajnije delo Ernesta Hemingveja, priča je o kubanskom ribaru tokom trodnevne borbe za goli život na otvorenom moru, ali i sa svojom ljudskom naravi, satkanom od slabosti, ponosa i strahova, koja veoma lako može postati i njegov najveći protivnik.



Pred našim čitaocima je novi prevod starog remek-dela koje jednostavnim, a ipak živim, ubedljivim i preciznim jezikom govori o sučeljavanju pojedinca s neumitnim silama prirode i strašnim životnim činjenicama, kada se poraz čini kao jedini ishod. Podatak da je Starac i more tek jedan od devet romana koje je Nobelov komitet, u svom obrazloženju odluke o dodeljivanju najveće književne nagrade na svetu, eksplicitno izdvojio iz celokupnog dela jednog dobitnika, dovoljno govori o njegovoj neprolaznoj vrednosti. Hemingvej nam je ovom novelom ostavio kolosalni dokaz svog književnog genija i veličanstveni doprinos književnosti XX veka.

Oblikujući svoga junaka u duhu istrajnog aktivizma, Hemingvej (1898-1961) ga čini zapitanim nad smislom ljudske sudbine. Starčeva pozicija je utoliko zanimljivija što on stalno učestvuje u borbama koje prevazilaze njegovu snagu. „Ali ja ću joj pokazati šta čovek može, i šta je čovek u stanju da podnese", kaže starac čija borba u Hemingvejevom alegorijskom pripovedanju zadobija izgled ritualne predstave. Kada on, pri kraju romana, izgovori najpoznatiju rečenicu koju je Hemingvej napisao: „Čovek može da bude uništen, ali nikada poražen", onda u tome valja prepoznati vrhunski izraz odlučnog nepristajanja na poraz, kao i humanističke projekcije da se u graničnim situacijama postojanja može pronaći smisao ljudskog života ukoliko se čoveg ne preda nenaklonjenim okolnostima