KLASICI, DRAME, MISLI

Homerov bezvremeni epski spev i danas snažno dočarava užas i junaštvo ljudi i bogova. On prikazuje sudare silovitih emocija i borbe usred pustošenja i razaranja. Radnja se neumoljivo kreće ka potresnom i tragičnom završetku Trojanskog rata. Ilijada prati sukob između Ahileja i Agamemnona, slavi heroizam, ali i ljudske slabosti, ljubomoru i tragediju rata, čineći je večitim ogledalom ljudske prirode. Jedna od najznačajnijih osobina Homerove pesničke umetnosti jeste njegova moć zapažanja. Iz nje proističe razborita i obuzdana mašta. Sve što je u životu bitno prikazano je jasno, živo i promišljeno. Likovi su oblikovani uverljivo i za današnjeg čitaoca. Homerove besede zrače celokupnim bićem likova koji ih izgovaraju. Opisi su bogati biranim izrazima, zvučnim rečima i okretnim frazama. Slike su čiste, žive i upečatljive. Posebno su značajna poređenja, kratka ili razrađena. Ona rasvetljavaju događaje, oživljavaju prizore i jasno izražavaju utiske, čineći Ilijadu bezvremenim remek-delom.

Homerov bezvremeni epski spev i danas snažno dočarava užas i junaštvo ljudi i bogova. On prikazuje sudare silovitih emocija i borbe usred pustošenja i razaranja. Radnja se neumoljivo kreće ka potresnom i tragičnom završetku Trojanskog rata. Ilijada prati sukob između Ahileja i Agamemnona, slavi heroizam, ali i ljudske slabosti, ljubomoru i tragediju rata, čineći je večitim ogledalom ljudske prirode. Jedna od najznačajnijih osobina Homerove pesničke umetnosti jeste njegova moć zapažanja. Iz nje proističe razborita i obuzdana mašta. Sve što je u životu bitno prikazano je jasno, živo i promišljeno. Likovi su oblikovani uverljivo i za današnjeg čitaoca. Homerove besede zrače celokupnim bićem likova koji ih izgovaraju. Opisi su bogati biranim izrazima, zvučnim rečima i okretnim frazama. Slike su čiste, žive i upečatljive. Posebno su značajna poređenja, kratka ili razrađena. Ona rasvetljavaju događaje, oživljavaju prizore i jasno izražavaju utiske, čineći Ilijadu bezvremenim remek-delom.

Epohalno delo antičkog pisca Homera “Ilijada” opisuje događaje koji su se odigravali poslednjih 50 dana Trojanskog rata, koji se vodio između Grka (Ahejaca) i Trojanaca (Ilijaca) u VIII veku pre nove ere.

“Ilijada” je epski spev. Nastao je, pretpostavlja se, u VIII veku stare ere, negde u Grčkim naseobinama rasutim po obalama Male Azije; tamo je bio grad Ilij (Troja). Tamo je, kako su stari Grci verovali, živeo i pesnik Ilijade Homer. Ilijada se, kao i brojne druge, junačke epske pesme slične našim narodnim, bavi događajima iz trojanskog rata, koji je po starogrčkim predanjima trajao deset godina. Sem “Ilijade”, od svih tih pesama i epova sačuvana je još samo “Odiseja”, a koja se nadovezuje na taj rat i bavi se povešću o vojskovođi Odiseju kome je, posle zauzeća grada, trebalo još deset godina da se vrati na svoju rodnu Itaku, svojoj vernoj ženi Penelopi. “Ilijada” počinje sukobom glavnog helenskog junaka Ahileja i glavnog helenskog vojskovođe, Agamemnona, Ahilejevom srdžbom i povlačenjem iz borbe, zbog čega ginu mnogi Grci, uključujući i njegovog prijatelja Patrokla. Ahilejev gnev usmerava se na Patroklovog ubicu Hektora iza čega Ahilej ponovo odlazi u boj i ubija tog trojanskog junaka. Na kraju, trojanski kralj Prijam dolazi da otkupi telo svog sina Hektora. Ahilej, koji je pre toga, dan za danom, vukao oko zidina Troje Hektorov leš vezan za bojna kola, na kraju popušta, a spev se završava svečanim sahranjivanjem Hektora u Troji.Epski spev nastao je, pretpostavljamo u VIII veku stare ere negde u grčkim naseobinama rasutim po obalama Male Azije u gradu Ilij (Troja). Tamo je, kako su stari Grci verovali, živeo i pesnik Ilijade, Homer.